Зоран Милинковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зоран Милинковић
Лични подаци
Пуно име Зоран Милинковић
Датум рођења (1968-07-18)18. јул 1968.(50 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
1975—1977
1977—1987
Слога Велики Црљени
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1989
1990
1991
1991—1992
1992—1993
1993—1994
1994
1995
1996
1996—1998
1998—1999
1999—2001
2001—2002
Младост Петриња
Партизан
Војводина
Могрен
Борац Бања Лука
Раднички Ниш
Хонвед
Тосу Фјучрс
Варегем
Ница
Ханза Росток
Анортозис
Докса Катакопија

2 (0)
10 (0)
25 (6)


13 (1)

13 (1)
63 (2)
6 (0)
40 (3)
8 (0)
Тренерска каријера
2004
2005—2008
2008—2009
2009
2009—2010
2010—2011
2012
2012—2013
2013
2014—2015
2015
2016
2017
2018
Обилић
БСК Борча
Колубара
Срем
Спартак Суботица
Војводина
Спартак Суботица
ОФК Београд
Арис Солун
Вождовац
Партизан
Анортозис
Борац Бања Лука
Рад
* Датум актуелизовања: 19. децембар 2017.
** Датум актуелизовања: 11. новембар 2018.

Зоран Милинковић (Београд, 18. јул 1968) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера[уреди]

Прве кораке на фудбалском игралишту направио је у ФК ТЕК Слога из Великих Црљена.[1] Са девет година Зоран је почео да тренира у најмлађим селекцијама Партизана. Прошао је све селекције београдских „црно-белих” а у зиму 1987. одмах по повратку из војске, потписао је професионални уговор и убрзо постао члан тадашњег друголигаша Младости из Петриње, где је провео две и по сезоне. Након одласка из Петриње, враћа се у Партизан за који је одиграо две првенствене утакмице у сезони 1990/91. Следи играње за Војводину а након тога прелази у Могрен. У дресу Могрена, тада друголигаша, иако је играо на месту десног бека, Зоран Милинковић је био најбоље оцењени играч лиге по извештачима „Спорта”. И не само то, већ је био и први стрелац клуба са Лугова.[1]

Милинковић је 1992. године био на корак од преласка у - Црвену звезду.[2][3] После пробног рада, неколико пријатељских мечева, ипак је одлучено да са групом играча у којој је био и Зоран Јовичић, Милинковић оде у бањалучки Борац.[1] Због рата на простору БиХ, црвено-плави су као домаћини у то време играли у Ваљеву и Костолцу. Из Борца Зорана је пут одвео у нишки Раднички.

У богатој иностраној каријери, поред мађарског Хонведа, па јапанског Фјучерса где је играо са Драгишом Бинићем, преко белгијског Варегема, долази у Ницу са којом осваја Куп Француске. За Ницу је забележио 63 наступа и постигао два гола. Након две године у Ници, 1998. године прелази у немачку Ханзу из Роштока. Следеће године одлази на Кипар где наступа за Анортозис који је у то време водио наш стручњак Душан Митошевић. У том клубу Милинковић је проглашаван за најбљег играча лиге, али и за најбољег странца у кипарском фудбалу.[1] Последњи клуб му је био ФК Докса Катакопија где је завршио играчку каријеру 2003. године.[4]

Тренерска каријера[уреди]

Тренерску каријеру започео је у Обилићу 2004. године. После годину дана проведених на Врачару, три сезоне је предводио борчански БСК, затим кратко Колубару и Срем, пре него што је 2010. године преузео Спартак из Суботице. Са „голубовима” је сезону завршио на четвртом месту, па га је већ наредне сезоне ангажовала Војводина са којом завршава као трећи, али се упркос томе враћа у Суботицу. Ни овога пута није остао дуже од годину дана у Спартаку, па је после епизоде у ОФК Београду, с којим је сезону окончао као шести, неколико месеци био тренер Ариса, да би у јануару 2014. преузео Вождовац.

У марту 2015. Милинковић је постављен за тренера Партизана уместо Марка Николића.[5] Успео је да сачува предност до краја сезоне 2014/15. и освоји 26. титулу за Партизан. У Купу није успео да врати пехар, јер је финале изгубио од Чукаричког. На почетку сезоне 2015/16. Партизан је у квалификацијама за Лигу шампиона елиминисао Дила Гори и Стеауу, али није успео БАТЕ Борисов. Касније је клуб наставио такмичење у Лиги Европе где је савладан АЗ Алкмар, што је био први тријумф после шест година у лига такмичењима УЕФА. Ипак након серије слабих резултата у Суперлиги Србије Милинковић је поднео оставку 14. октобра 2015. године.[6]

Током 2016. године Милинковић је кратко водио кипарски Анортозис. Он је на клупи славног кипарског клуба провео тек нешто више од месец дана и за то време остварио по једну победу и реми уз четири пораза. Анортозис у последња три меча није освојио ни бод, пао је на пето место, па су му клупски челници уручили отказ.[7]

Крајем августа 2017. године Милинковић је постављен за тренер бањалучког Борца. У клубу је остао само до 22. новембра исте године када је раскинута сарадња. Екипу је водио на девет утакмица у Премијер лиги БиХ у којим је освојио само десет бодова, а уз то су постигнута само четири гола. Уједно је Борац елиминисан из Купа БиХ од Крупе.[8]

Крајем фебруара 2018. Милинковић је преузео београдски Рад.[9] Успео је клубу са Бањице да обезбеди опстанак у Суперлиги у сезони 2017/18. Почео је и сезону 2018/19. као тренер овог клуба али је смењен 9. новембра 2018. године након серије лошијих резултата. Милинковић је у моменту отказа држао 10. место на табели Суперлиге, са четири бода више од Спартака у зони испадања - али је у последњих шест кола забележио два ремија и чак четири пораза.[10]

Трофеји (као тренер)[уреди]

Партизан[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „“Спорт”: Милинковић Партизанов од 1977. године, због црно-белог дреса и 200 km на дан”. novosti.rs. 30. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  2. ^ „Милинковић играо у Звезди!”. alo.rs. 27. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  3. ^ „Нови тренер Партизана у Звездином дресу /ФОТО/”. sport.blic.rs. 26. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  4. ^ „Зоран Милинковић”. footballdatabase.eu. Приступљено 31. 3. 2015. 
  5. ^ „Партизан сменио Николића, Милинковић нови тренер!”. rts.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  6. ^ „МОНДО: Милинковић поднео оставку!”. mondo.rs. 14. 10. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  7. ^ „Анортозис сменио Милинковића после шест утакмица”. novosti.rs. 23. 3. 2016. Приступљено 19. 12. 2017. 
  8. ^ „Милинковић више није тренер Борца, екипу ће до зимске паузе водити Јанковић”. klix.ba. 22. 11. 2017. Приступљено 19. 12. 2017. 
  9. ^ „Милинковић преузео Рад: На муци се познају јунаци”. zurnal.rs. 26. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2018. 
  10. ^ „Лоша серија отерала Милинковића”. mondo.rs. 9. 11. 2018. Приступљено 11. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди]