Зоран Милинковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зоран Милинковић
Лични подаци
Пуно име Зоран Милинковић
Датум рођења (1968-07-18)18. јул 1968.(52 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,75 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
1975—1977 Слога Велики Црљени
1977—1987 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1989 Младост Петриња
1990 Партизан 2 (0)
1991 Војводина 10 (0)
1991—1992 Могрен 25 (6)
1992—1993 Борац Бања Лука
1993—1994 Раднички Ниш 31 (5)
1994 Хонвед 13 (1)
1995 Тосу Фјучрс
1996 Варегем 13 (1)
1996—1998 Ница 63 (2)
1998—1999 Ханза Росток 6 (0)
1999—2001 Анортозис 40 (3)
2001—2002 Докса Катакопија 8 (0)
Тренерска каријера
2004 Обилић
2005—2008 БСК Борча
2008—2009 Колубара
2009 Срем
2009—2010 Спартак Суботица
2010—2011 Војводина
2012 Спартак Суботица
2012—2013 ОФК Београд
2013 Арис Солун
2014—2015 Вождовац
2015 Партизан
2016 Анортозис
2017 Борац Бања Лука
2018 Рад
2020 Колубара
2020 Ал Џахра
2020— Колубара
* Датум актуелизовања: 22. новембар 2020.

Зоран Милинковић (Београд, 18. јул 1968) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Прве кораке на фудбалском игралишту направио је у ФК ТЕК Слога из Великих Црљена.[1] Са девет година Зоран је почео да тренира у најмлађим селекцијама Партизана. Прошао је све селекције београдских „црно-белих” а у зиму 1987. одмах по повратку из војске, потписао је професионални уговор и убрзо постао члан тадашњег друголигаша Младости из Петриње, где је провео две и по сезоне. Након одласка из Петриње, враћа се у Партизан за који је одиграо две првенствене утакмице у сезони 1990/91. Следи играње за Војводину а након тога прелази у Могрен. У дресу Могрена, тада друголигаша, иако је играо на месту десног бека, Зоран Милинковић је био најбоље оцењени играч лиге по извештачима „Спорта”. И не само то, већ је био и први стрелац клуба са Лугова.[1]

Милинковић је 1992. године био на корак од преласка у - Црвену звезду.[2][3] После пробног рада, неколико пријатељских мечева, ипак је одлучено да са групом играча у којој је био и Зоран Јовичић, Милинковић оде у бањалучки Борац.[1] Због рата на простору БиХ, црвено-плави су као домаћини у то време играли у Ваљеву и Костолцу. Из Борца Зорана је пут одвео у нишки Раднички.

У богатој иностраној каријери, поред мађарског Хонведа, па јапанског Фјучерса где је играо са Драгишом Бинићем, преко белгијског Варегема, долази у Ницу са којом осваја Куп Француске. За Ницу је забележио 63 наступа и постигао два гола. Након две године у Ници, 1998. године прелази у немачку Ханзу из Роштока. Следеће године одлази на Кипар где наступа за Анортозис који је у то време водио наш стручњак Душан Митошевић. У том клубу Милинковић је проглашаван за најбљег играча лиге, али и за најбољег странца у кипарском фудбалу.[1] Последњи клуб му је био ФК Докса Катакопија где је завршио играчку каријеру 2003. године.[4]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру започео је у Обилићу 2004. године. После годину дана проведених на Врачару, три сезоне је предводио борчански БСК, затим кратко Колубару и Срем, пре него што је 2010. године преузео Спартак из Суботице. Са „голубовима” је сезону завршио на четвртом месту, па га је већ наредне сезоне ангажовала Војводина са којом завршава као трећи, али се упркос томе враћа у Суботицу. Ни овога пута није остао дуже од годину дана у Спартаку, па је после епизоде у ОФК Београду, с којим је сезону окончао као шести, неколико месеци био тренер Ариса, да би у јануару 2014. преузео Вождовац.

У марту 2015. Милинковић је постављен за тренера Партизана уместо Марка Николића.[5] Успео је да сачува предност до краја сезоне 2014/15. и освоји 26. титулу за Партизан. У Купу није успео да врати пехар, јер је финале изгубио од Чукаричког. На почетку сезоне 2015/16. Партизан је у квалификацијама за Лигу шампиона елиминисао Дила Гори и Стеауу, али није успео БАТЕ Борисов. Касније је клуб наставио такмичење у Лиги Европе где је савладан АЗ Алкмар, што је био први тријумф после шест година у лига такмичењима УЕФА. Ипак након серије слабих резултата у Суперлиги Србије Милинковић је поднео оставку 14. октобра 2015. године.[6]

Током 2016. године Милинковић је кратко водио кипарски Анортозис. Он је на клупи славног кипарског клуба провео тек нешто више од месец дана и за то време остварио по једну победу и реми уз четири пораза. Анортозис у последња три меча није освојио ни бод, пао је на пето место, па су му клупски челници уручили отказ.[7]

Крајем августа 2017. године Милинковић је постављен за тренер бањалучког Борца. У клубу је остао само до 22. новембра исте године када је раскинута сарадња. Екипу је водио на девет утакмица у Премијер лиги БиХ у којим је освојио само десет бодова, а уз то су постигнута само четири гола. Уједно је Борац елиминисан из Купа БиХ од Крупе.[8]

Крајем фебруара 2018. Милинковић је преузео београдски Рад.[9] Успео је клубу са Бањице да обезбеди опстанак у Суперлиги у сезони 2017/18. Почео је и сезону 2018/19. као тренер овог клуба али је смењен 9. новембра 2018. године након серије лошијих резултата. Милинковић је у моменту отказа држао 10. место на табели Суперлиге, са четири бода више од Спартака у зони испадања - али је у последњих шест кола забележио два ремија и чак четири пораза.[10]

Крајем децембра 2019. по други пут у каријери је постављен за тренера Колубаре.[11] Са екипом Колубаре је сезону 2019/20. у Првој лиги Србије завршио на петом месту. У јуну 2020. је преузео Ал Џахру из Кувајта,[12] али је већ у новембру исте године напустио клуб због приватних разлога.[13] Недуго након напуштања Ал Џахре, Милинковић по трећи пут преузима функцију тренера Колубаре.[14]

Трофеји (као тренер)[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „“Спорт”: Милинковић Партизанов од 1977. године, због црно-белог дреса и 200 km на дан”. novosti.rs. 30. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  2. ^ „Милинковић играо у Звезди!”. alo.rs. 27. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  3. ^ „Нови тренер Партизана у Звездином дресу /ФОТО/”. sport.blic.rs. 26. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  4. ^ „Зоран Милинковић”. footballdatabase.eu. Приступљено 31. 3. 2015. 
  5. ^ „Партизан сменио Николића, Милинковић нови тренер!”. rts.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  6. ^ „МОНДО: Милинковић поднео оставку!”. mondo.rs. 14. 10. 2015. Приступљено 19. 12. 2017. 
  7. ^ „Анортозис сменио Милинковића после шест утакмица”. novosti.rs. 23. 3. 2016. Приступљено 19. 12. 2017. 
  8. ^ „Милинковић више није тренер Борца, екипу ће до зимске паузе водити Јанковић”. klix.ba. 22. 11. 2017. Приступљено 19. 12. 2017. 
  9. ^ „Милинковић преузео Рад: На муци се познају јунаци”. zurnal.rs. 26. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2018. 
  10. ^ „Лоша серија отерала Милинковића”. mondo.rs. 9. 11. 2018. Приступљено 11. 11. 2018. 
  11. ^ „Милинковић на клупи Колубаре”. zurnal.rs. 26. 12. 2019. Приступљено 6. 1. 2020. 
  12. ^ „Колубара без тренера, Милинковић у Кувајту, Пецељ има корону”. zurnal.rs. 23. 6. 2020. Приступљено 26. 6. 2020. 
  13. ^ „Зоран Милинковић напустио Џахру”. zurnal.rs. 11. 11. 2020. Приступљено 11. 11. 2020. 
  14. ^ „Зоран Милинковић по трећи пут на клупи Колубаре”. zurnal.rs. 20. 11. 2020. Приступљено 22. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]