Ивица Брзић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивица Брзић
Лични подаци
Датум рођења (1941-05-28)28. мај 1941.
Место рођења Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти 1. јун 2014.(2014-06-01) (73 год.)
Место смрти Нови Сад, Србија
Позиција везни играч
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1961—1964
1964
1964—1972
1972—1974
1974—1977
Нови Сад
Жељезничар
Војводина
ДСВ Леобен
Линц
66 (0)
14 (0)
200 (5)
53 (6)
81 (2)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1966 Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
1977
1978—1979
1980—1981
1983—1986
1987—1988
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1993
1994
1994—1995
1995—1996
1996
1997
1999
2001
2007—2008
Линц
Војводина
ДСВ Леобен
Осасуна
Војводина
Мајорка
Рад
Војводина
Университарио
Блуминг
Алијанса Лима
Реал Овиједо
Херкулес
Университарио
Спорт Бојс
Алијанса Лима
Војводина

 * Датум актуелизовања: 3. јун 2014.

Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија Југославија

Иван - Ивица Брзић (Нови Сад, 28. мај 1941Нови Сад, 1. јун 2014) бивши је југословенски фудбалер и тренер. Играо је на позицији везног играча.

Биографија[уреди]

Играчку каријеру почео је у омладинским категоријама Војводине из Новог Сада 1954. године, да би четири године касније наставио у омладинцима Новог Сада, где је од 1960. до 1964. био играч првог тимау приоду када је Нови САД играо у Првој лиги Југославије.

Јесењи део сезоне 1964. године провео је у дресу сарајевског Железничара, да би од 1. јануара 1965. до 30. јуна 1972. године играо за Војводину из Новог Сада. Са 200 званичних утакмица, играч је са највише утакмица у дресу овог клуба и један од најбољих фудбалера у историји клуба.[1] Са Војводином је освојио прву титулу првака првака Југославије 1965/66. године и играо у Купу европских шампиона.

Инострану каријеру наставио је 1972. у Аустрији, где је играо шест година у Алпини и Воесту, а као играч Воеста из Линца освојио је освојио је аустријско првенство 1974. и поново играо у Купу шампиона.

За „Б“ репрезентацију Југославије одиграо је једну утакмицу, за „А“ репрезентацију такође једну пријатељску утакмици 18. септембра 1966. на стадиону ЈНА у Београду против репреземтације СССР која је завршила поразом (1:2). Са Фудбалском репрезентацијом Југославије учествовао је на Европском првенству 1968. у Италији где је репрезентација освојила друго место. Брзић није улазио у игру.

Као тренер радио је у Југославији, Шпанији, Аустрији и Перуу. Војводину је тренирао четири пута, 1988. учествовао је у стварњу друге титуле екипе из Новог Сада.

У Србији је био и тренер Рада, а у Шпанији је тренирао Осасуну, Мајорку, ФК Овиједо и Херкулес и забележио више од 200 утакмица, док је са Осасуном 1985. године први пут у историји клуба обезбедио пласман у Куп Уефа.

У Аустрији је тренирао оба клуба у којима је играо а посебан траг оставио је у Перуу, где је два пута био првак државе са Универзитариом, а са Алијанзом једном првак, а једном други. Тренирао је и Спорт бојс. У Боливији је водио Блуминг, а тренерску каријеру завршио је на клупи Војводине, 2008. године.

Радио је као скаут за Портсмут и Шефилд венсдеј за Јужну и Централну Америку. Као највеће признање у играчкој каријери, Брзић је истицао чињеницу да да је у пет клубова у којима је играо, у четири био капитен тима.

Преминуо је 1. јуна 2014. у родном Новом Саду у 73. години.

Референце[уреди]

  1. Енциклопедија Фудбала у издаљу Народне књиге и Спортског журнала у Београду 2006. Том 1 (А-Ђ) стр 86/87.

Спољашње везе[уреди]