Пређи на садржај

Флорески човек

С Википедије, слободне енциклопедије

Флорески човек
Временски распон: Средњи плеистоцен—Касни плеистоцен
0.7–0.05 Ma
↓
Лобања H. floresiensis са припадајућом доњом вилицом, Кантонални музеј геологије, Швајцарска.
изумрла
Научна класификација уреди
Врста:
†H. floresiensis
Биномно име
†Homo floresiensis
Brown et al., 2004
Флорес у Индонезији, означен црвеном бојом

Homo floresiensis (/flɔːrɛziˈɛnsɪs/), познат и као „Флорески човек” или „Хобит” (по фиктивној врсти), јесте изумрла врста малих архаичних људи која је насељавала острво Флорес у Индонезији све до доласка модерних људи пре око 50.000 година.

Остаци јединке која би била висока око 1,1 m откривени су 2003. године у пећини Лијанг Буа. До 2015. године пронађени су делимични скелети 15 јединки; ово укључује једну комплетну лобању, познату као „LB1”.[1][2]

Претпоставља се да су преци врсте H. floresiensis стигли на острво пре око 1,27–1 милиона година.[3][4] Данас је општеприхваћено да је мала величина тела ове врсте резултат острвске патуљастости, што је чест феномен међу острвским животињама.[5] Историјски се водила дебата о томе да ли је H. floresiensis био патуљасти потомак јаванског Homo erectus-а, или представља на други начин неоткривену миграцију малих архаичних људи степена Australopithecus или Homo habilis изван Африке.[6]

Овај хоминин се у почетку сматрао изванредним због свог опстанка до релативно недавних времена, за која се првобитно мислило да досежу до пре само 12.000 година.[7] Међутим, опсежнија стратиграфска и хронолошка истраживања померила су датирање најновијих доказа о његовом постојању уназад на 50.000 година.[8][9][10] Скелетни материјал врсте Homo floresiensis у Лијанг Буи сада се датира на период од 60.000 до 100.000 година; камено оруђе пронађено поред скелетних остатака потиче из археолошких хоризоната старих од 50.000 до 190.000 година.[8] Други, ранији остаци из локалитета Мата Менге датирају на пре око 700.000 година.[11]

Примерци

[уреди | уреди извор]

Откриће

[уреди | уреди извор]
Пећина Лијанг Буа, где су пронађени примерци.

Прве примерке открио је на индонежанском острву Флорес 2. септембра 2003. године заједнички аустралијско-индонежански тим археолога у потрази за доказима о првобитној миграцији модерних људи из Азије у Аустралију.[1][7] Уместо тога, они су у пећини Лијанг Буа пронашли скоро комплетан скелет мале грађе, LB1, а накнадним ископавањима 2003. и 2004. године пронађено је још седам скелета, првобитно датираних на период између 38.000 и 13.000 година у прошлости.[2]

Године 2004. засебна врста Homo floresiensis именована је и описана од стране Питера Брауна и сарадника, при чему је LB1 проглашен за холотип. Један зуб, LB2, такође је приписан овој врсти.[1] LB1 представља прилично комплетан скелет, укључујући скоро потпуну лобању, који је припадао 30-годишњој жени, којој су дали надимак „Мала дама са Флореса” или „Фло”.[1][12] Кост руке која је привремено приписана врсти H. floresiensis, примерак LB3, стара је око 74.000 година. Примерци нису фосилизовани и описано је да имају „конзистенцију влажног упијајућег папира”. Када су изложени, кости су морале да се оставе да се осуше пре него што су могле бити ископане.[13][14] Проналазачи су предложили да низ карактеристика, како примитивних тако и изведених, идентификује ове јединке као припаднике нове врсте.[1][7] На основу претходних процена датума, проналазачи су такође предложили да је H. floresiensis живео истовремено са модерним људима на Флоресу.[15] Пре објављивања, проналазачи су разматрали да LB1 ставе у њен сопствени род, Sundanthropus floresianus (у преводу „Сундски човек са Флореса”); међутим, стручњаци који су обавили рецензију чланка препоручили су да, упркос њеној величини, она треба да буде смештена у род Homo.[16]

Скелет у Природњачком музеју у Лондону.

Године 2009. пријављени су додатни налази, повећавајући минимални број јединки заступљених костима на четрнаест.[17] Године 2015. зуби су приписани петнаестој јединци, LB15.[18][19]

Камени алати величине која се сматра прикладном за ове мале људе такође су широко присутни у пећини. Ови алати се налазе у хоризонтима првобитно датираним на период пре 95.000 до 13.000 година.[2] Модерни људи су стигли у регион пре око 50.000 година, а сматра се да је до тог времена H. floresiensis већ изумро.[8] Поређења камених артефаката са онима које су израдили модерни људи у Источном Тимору указују на многе технолошке сличности.[20]

Спор око оштећења примерака

[уреди | уреди извор]

Фосили су власништво Републике Индонезије. Почетком децембра 2004. године, индонежански палеоантрополог Теуку Јакоб, бивши главни палеонтолог индонежанског Универзитета Гаџа Мада, однео је већину остатака из њиховог складишта у Националном истраживачком центру за археологију у Џакарти уз дозволу Радена Панђија Соеђона, једног од директора института. Кости је задржао три месеца.[21][22][23][24]

Професор Јакоб је претходно изјавио да не верује да примерци представљају другу врсту, тврдећи да је налаз LB1 припадао 25–30 година старом припаднику омниворне подврсте H. sapiens-а; даље шпекулишући да је вероватно био пигмеј и да је величина лобање била толико мала због патолошке микроцефалије, која узрокује развој малог мозга и лобање.

Професор Ричард Робертс са Универзитета у Волонгонгу у Аустралији и други антрополози успротивили су се оваквом задржавању доказа од стране особе са самопроглашеном пристрасношћу против истраживања која подржавају нову врсту рода Homo, истичући како страхују да ће важне научне доказе присвојити мала група научника која нити дозвољава приступ другим стручњацима нити објављује сопствена истраживања.[22] Јакоб је вратио остатке 23. фебруара 2005. године са деловима који су били озбиљно оштећени[25] и без две кости ногу.[26]

Извештаји у штампи су овако описали стање враћених остатака:

„[укључујући] дуге, дубоке резове који обележавају доњу ивицу хобитове вилице са обе стране, за које се каже да су настали ножем коришћеним за сечење гуменог калупа... брада друге хобитове вилице је одломљена и поново залепљена. Ко год да је био одговоран, лоше је поравнао делове и саставио их под погрешним углом... Карлица је била смрскана, чиме су уништени детаљи који откривају облик тела, ход и еволуциону историју.”,[27]

што је навело вођу тима проналазача, Морвуда, да примети:

„То је мучно; Јакоб је био похлепан и поступио је потпуно неодговорно.”[25]

Јакоб је, међутим, негирао било какву кривицу. Изјавио је да су оштећења настала током транспорта из Јогјакарте назад у Џакарту,[27][28] упркос пријављеним супротним физичким доказима да је вилична кост сломљена током израде калупа за кости.[25][29]

Године 2005, индонежански званичници забранили су приступ пећини. Неки медији, попут мреже BBC, изразили су мишљење да је ограничење уведено како би се Јакоб, који је сматран „краљем палеоантропологије у Индонезији”, заштитио од доказивања да није био у праву. Научницима је дозвољен повратак у пећину тек 2007. године, убрзо након Јакобове смрти.[27]

Класификација и еволуција

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Human timeline

Филогенија и еволуција

[уреди | уреди извор]

Због дубоког суседног Ломбочког мореуза, острво Флорес је остало изоловано и током епизода ниског нивоа мора. Стога су преци H. floresiensis могли стићи на острво само путем океанског распршивања, највероватније сплаварењем.[30] Најстарије камено оруђе на Флоресу старо је око милион година.[3][4] Камени артефакти нису присутни на локалитетима старијим од 1,27 милиона година, што сугерише да су преци H. floresiensis стигли након тог времена.[4]

Године 2016. откривени су фосилни зуби и делимична вилица хоминина за које се претпоставља да су преци H. floresiensis у Мата Менгеу, око 74 километра од Лијанг Буе. Датирају на пре око 700.000 година. Касније су из Мата Менгеа описани и други остаци (укључујући хумерус), при чему су остаци накнадно директно приписани врсти H. floresiensis. Ови остаци су отприлике исте величине или нешто мањи од остатака из Лијанг Буе, што сугерише да је величина ове врсте остала стабилна стотинама хиљада година све до њеног изумирања.[31][32][33][11]

Две хипотезе су предложене у вези са пореклом H. floresiensis. Прва претпоставља да H. floresiensis потиче од ране миграције веома примитивних малих архаичних људи степена Australopithecus/Homo habilis изван Африке пре више од 1,75 милиона година. Ово се заснива на различитим аспектима анатомије скелета H. floresiensis, попут костију стопала[34] које се сматрају сличнијима онима код веома архаичних људи као што су Australopithecus и Homo habilis него код врсте Homo erectus.[34][35][36][37][38] Овај став подржало је неколико кладистичких анализа.[35][36][37][38][39]

Други аутори тврде да H. floresiensis уместо тога вероватно представља потомке популације јаванског Homo erectus-а који је остао изолован на Флоресу, при чему је мала величина тела резултат острвске патуљастости, добро познатог еволуционог тренда који се налази међу разним острвским животињама.[40][41][42][6][43] Ови аутори алтернативно сугеришу да H. floresiensis има неколико кранијалних и денталних сличности са H. erectus-ом, посебно са раним јаванским Homo erectus-ом.[41][42][6][44][43] Ови аутори такође оспоравају неке од сличности са архаичним људима степена Australopithecus и Homo habilis,[11] и сугеришу да су друге могле бити резултат еволуционих преокрета или конвергенције.[6]

Примећено је да не постоје докази о архаичним људима у суседном (и вероватном изворном) региону Јаве раније од 1,3 до 1,5[45] или 1,8 милиона[46] година, при чему је најраније људско присуство на Јави представљено врстом Homo erectus.[11] Такође, нема доказа о постојању архаичних људи степена Australopithecus или Homo habilis било где изван Африке, што према присталицама хипотезе о пореклу од Homo erectus-а чини порекло врсте H. floresiensis од ових примитивнијих хоминина мало вероватним.[11][6] Хипотеза о острвској патуљастости представља тренутни консензус закључно са 2025. годином.[5]

Покушај екстракције ДНК

[уреди | уреди извор]

Године 2006. два тима су покушала да изврше екстракцију ДНК из зуба откривеног 2003. године; међутим, оба тима су била неуспешна. Претпоставља се да се то догодило јер је циљан дентин; нова истраживања сугеришу да цемент има веће концентрације ДНК. Штавише, топлота коју генерише велика брзина бушилице можда је денатурисала ДНК.[47]

Тврдње о конгениталним поремећајима

[уреди | уреди извор]

Мала величина мозга H. floresiensis-а од 417 cm³ подстакла је хипотезе да су примерци једноставно били H. sapiens са урођеном маном, а не резултат неуролошке реорганизације.[48] Ове тврдње су касније широко одбачене.[6]

Микроцефалија

[уреди | уреди извор]
LB1 (лево) у поређењу са човеком који има микроцефалију (десно).

Пре него што је Јакоб уклонио фосиле, америчка неуроантрополошкиња Дин Фолк и њене колеге урадили су ЦТ скенирање лобање LB1 и креирали виртуелни ендокаст, закључивши да лобања није припадала ни пигмеју ни особи са малформисаном лобањом и мозгом.[49] Као одговор, немачки неуролог Јохен Вебер и његове колеге упоредили су компјутерски модел лобање са лобањама људи са микроцефалијом, и открили да величина лобање LB1 спада у средњи опсег величина људских узорака, те да није у нескладу са микроцефалијом.[50][51] Студија из 2006. године наводи да LB1 вероватно потиче из пигмејске популације модерних људи, али сама показује знаке микроцефалије, док други примерци из пећине показују низак раст али не и микроцефалију.[52]

Године 2005, првобитни проналазачи H. floresiensis, након ископавања више примерака, одговорили су да су скептици погрешно приписали висину H. floresiensis микроцефалији.[2] Фолк је изјавила да су Мартинове тврдње неосноване. Године 2006. аустралијска палеоантрополошкиња Деби Агју и њене колеге такође су закључили да налази заиста представљају нову врсту.[53] Године 2007. Фолк је открила да су мозгови H. floresiensis по облику слични онима код модерних људи, те да су фронтални и темпорални режањ добро развијени, што не би био случај да су имали микроцефалију.[54]

Године 2008. грчки палеонтолог Јоргос Лирас и колеге изјавили су да LB1 излази изван опсега варијација лобања људи са микроцефалијом.[55] Међутим, поређење ендокаста LB1 са сетом од 100 нормоцефаличних и 17 микроцефаличних ендокаста из 2013. године показало је да постоји широка варијација у односима облика мозга код микроцефалије и да се у тим односима група као таква не разликује јасно од нормоцефаличних људи. Облик мозга LB1 се ипак нешто боље поклапа са микроцефаличним узорком, при чему се облик налази на крајњој ивици нормоцефаличне групе.[56] Патолошка анализа лобање LB1 из 2016. године није открила никакве патологије ни доказе о микроцефалији, те је закључено да је LB1 засебна врста.[57]

Ларонов синдром

[уреди | уреди извор]

Студија из 2007. године постулирала је да су скелети припадали људима који су патили од Лароновог синдрома, који је први пут пријављен 1966. године, а најчешћи је у популацијама са израженим укрштањем у сродству, што је могао бити сценарио на овом малом острву. Овај синдром изазива низак раст и малу лобању, а многа стања уочена код пацијената са Лароновим синдромом такође су присутна код H. floresiensis. Процењена висина LB1 налази се на доњој граници просека оболелих људских жена, али је запремина ендокранијума знатно мања од било чега што се манифестује код пацијената са Лароновим синдромом. ДНК анализа би била неопходна да би се подржала ова теорија.[58]

Конгенитални синдром недостатка јода

[уреди | уреди извор]
Колин Гроувс и Деби Агју испитују холотипски примерак.

Године 2008. аустралијски истраживач Питер Обендорф — који проучава конгенитални синдром недостатка јода — и колеге сугерисали су да су LB1 и LB6 патили од микседематозног (МЕ) конгениталног синдрома недостатка јода који је резултат конгениталног хипотиреоидизма (недовољно активне штитне жлезде), те да су били део погођене популације H. sapiens на острву. Конгенитални синдром недостатка јода, изазван недостатком јода, изражава се малим телима и смањеном величином мозга (али МЕ изазива мање моторичких и менталних оштећења у поређењу са другим облицима овог синдрома), и представља облик патуљастости који се још увек може наћи у локалној индонежанској популацији. Они су изјавили да различите карактеристике H. floresiensis представљају дијагностичка својства, попут увећане хипофизне јаме, необично правих и неувијених глава рамене кости, релативно дебелих удова, премолара са двоструким кореном и примитивне морфологије зглоба шаке.[59]

Међутим, Фолкови снимци хипофизне јаме код LB1 показују да она није већа од уобичајене.[60] Такође, године 2009. антрополози Колин Гроувс и Кетрин Фицџералд упоредили су кости са Флореса са костима десет људи који су имали кретенизам, и нису пронашли преклапања.[61][62] Обендорф и колеге су следеће године одбацили аргумент Гроувса и Фицџералдове.[63] Студија из 2012. године слична оној коју су спровели Гроувс и Фицџералдова такође није пронашла доказе о конгениталном синдрому недостатка јода.[64]

Даунов синдром

[уреди | уреди извор]

Од 2006. године, физички антрополог Маћеј Хенеберг и колеге тврдили су да је LB1 патила од Дауновог синдрома, а да су остаци других појединаца на локалитету Флорес припадали нормалним модерним људима.[65] Међутим, постоји низ карактеристика које деле и LB1 и LB6 као и други познати рани људи, а које су одсутне код H. sapiens-а, попут недостатка браде.[66] Године 2016. упоредна студија закључила је да LB1 није показивао довољан број карактеристика Дауновог синдрома да би подржала овакву дијагнозу.[67] Познати физички антрополог Крис Стринџер написао је 2011. године о онима који негирају постојање Homo floresiensis-а као засебне врсте уопште: „Мислим да су нанели штету сопственој репутацији, као и репутацији палеоантропологије”.[68]

Анатомија

[уреди | уреди извор]

Најважније и најочигледније идентификационе карактеристике врсте Homo floresiensis јесу њено мало тело и мали капацитет лобање. Браун и Морвуд су такође идентификовали низ додатних, мање очигледних карактеристика које би могле разликовати LB1 од модерног H. sapiens-а, укључујући облик зуба, недостатак браде и мању торзију на доњем крају хумеруса (горње кости руке). Свака од ових наводних карактеристика по којима се разликују била је подвргнута детаљном преиспитивању од стране научне заједнице, при чему су различите истраживачке групе дошле до различитих закључака о томе да ли ове особине подржавају оригиналну ознаку нове врсте,[53] или идентификују LB1 као озбиљно патолошког H. sapiens-а.[52]

Студија денталне морфологије из 2015. године која је обухватила четрдесет зуба врсте H. floresiensis у поређењу са 450 зуба живих и изумрлих људских врста, наводи да су они имали „примитивне морфологије очњака и премолара и напредне морфологије молара”, што је јединствено међу хомининима.[41]

Откриће додатних делимичних скелета[2] потврдило је постојање неких карактеристика пронађених код LB1, попут недостатка браде, али Јакоб и други истраживачки тимови тврде да ове карактеристике не разликују LB1 од локалних модерних људи.[52] Лирас и сарадници су тврдили, на основу 3Д морфометрије, да се лобања LB1 значајно разликује од свих лобања H. sapiens-а, укључујући и оне јединки малог тела као и оних са микроцефалијом, те да је сличнија лобањи Homo erectus-а.[55] Ијан Татерсал тврди да је врста погрешно класификована као Homo floresiensis јер је превише архаична да би била приписана роду Homo.[69]

Величина

[уреди | уреди извор]

Процењује се да је висина LB1 износила 1,06 метара. Висина другог скелета, LB8, процењена је на 1,09 метара на основу дужине тибије.[2] Ове процене су изван опсега нормалне висине модерног човека и знатно су мање од просечне висине одраслих чак и најмањих модерних људи, попут народа Мбенга и Мбути са око 1,5 m,[70] народа Тва и Семанг са око 1,37 m за одрасле жене на Малајском полуострву,[71] или Андаманаца са такође 1,37 m за одрасле жене.[72] Процењује се да је телесна маса LB1 била 25 kg. LB1 и LB8 су такође нешто мањи од аустралопитекуса, попут Луси, од пре три милиона година, за које се раније није сматрало да су се проширили изван Африке. Стога би LB1 и LB8 могли бити најнижи и најмањи чланови шире људске групе откривене до сада.[73]

Њихов низак раст вероватно је последица острвске патуљастости, где се величина смањује као одговор на мање ресурса у острвском екосистему.[1][74] Године 2006, индонежански палеоантрополог Теуку Јакоб и колеге изјавили су да LB1 има сличан раст као пигмеји из Рампасасе који насељавају острво, и да величина може значајно варирати у пигмејским популацијама.[52] Студија из 2018. одбацила је могућност да пигмеји из Рампасасе потичу од H. floresiensis, закључивши да су се „вишеструки независни случајеви хомининске острвске патуљастости догодили на Флоресу”.[75]

Осим мање величине тела, примерци иначе изгледају слично H. erectus-у, врсти за коју се зна да је живела у Југоисточној Азији у временима која се поклапају са ранијим налазима за које се тврди да припадају H. floresiensis-у.[2]

Мозак

[уреди | уреди извор]
Лобања у Зенкенберговом музеју природе, Немачка.

Поред мале величине тела, H. floresiensis је имао и изванредно мали мозак. Процењује се да је мозак LB1 имао запремину од 380 cm³, што га смешта у опсег обичних шимпанзи или изумрлих аустралопитекуса.[1][49] Величина мозга LB1 је мања од половине величине мозга његовог претпостављеног непосредног претка, H. erectus-а (980 cm³).[49] Однос масе мозга и масе тела код LB1 налази се између оног код H. erectus-а и код великих човеколиких мајмуна.[76] Овакво смањење вероватно је последица острвске патуљастости, а студија из 2009. године открила је да је смањење величине мозга изумрлих пигмејских нилских коња на Мадагаскару у поређењу са њиховим живим сродницима пропорционално веће од смањења величине тела, и слично смањењу величине мозга H. floresiensis-а у поређењу са H. erectus-ом.[77]

Чини се да мања величина није утицала на менталне способности, будући да је Бродманова област 10 на префронталном кортексу, која је повезана са когницијом, отприлике исте величине као код модерних људи.[49] H. floresiensis се такође повезује са доказима о напредним понашањима, попут употребе ватре, касапљења животиња и израде каменог алата.[2][7]

Удови

[уреди | уреди извор]

Угао хумералне торзије био је мањи него код модерних људи.[1][2][7] Глава хумеруса модерних људи уврнута је између 145 и 165 степени у односу на раван лакатног зглоба, док код H. floresiensis износи 120 степени. Ово је можда пружало предност приликом њихања рукама, и, заједно са необичном морфологијом раменског појаса и кратке кључне кости, померило би рамена благо унапред у готово згрчен положај. Овај згрчени положај надокнадио би мањи опсег покрета у руци, омогућавајући сличну маневарску способност у лактовима као код модерних људи.[78] Кости ручног зглоба сличне су онима код мајмуна и архаичних врста рода Australopithecus. Биле су знатно мање и флексибилније од карпалних костију модерних људи, без савремених карактеристика које су еволуирале пре најмање 800.000 година.[79]

Кости ногу биле су робусније него код модерних људи.[1][2][7] Стопала су била необично равна и велика у односу на остатак тела.[80] Као резултат тога, приликом ходања, морали су да савијају колена више уназад него што то чине модерни људи. Ово је изазивало ход са високим кораком и спору брзину ходања.[81] Ножни прсти су били танки и дуги, а палчеви су били готово нераспознатљиви у односу на друге метатарзалне кости.[82]

Култура

[уреди | уреди извор]
Реконструкција лица Homo floresiensis.

Пећина је изнедрила преко десет хиљада камених артефаката, углавном литичких одбитака, што је изненађујуће с обзиром на мали мозак врсте H. floresiensis. Ово је навело неке истраживаче на теорију да је H. floresiensis наследио своје вештине прављења алата од H. erectus-а.[83] Шиљци, перфоратори, сечива и микросечива пронађени су заједно са остацима изумрлог сродника слона, врсте Stegodon florensis. Због тога је предложено да је H. floresiensis ловио младунце стегодона. Слични артефакти су пронађени у басену Соа 50 километара јужније, заједно са остацима стегодона и комодског змаја, и приписују се вероватној праотачкој популацији H. erectus-а.[1][2][7] Други аутори су сумњали у обим лова на стегодоне од стране H. floresiensis, примећујући реткост трагова посекотина на остацима стегодона пронађеним у Лијанг Буи, сугеришући да би се суочавали са интензивном конкуренцијом за лешине са другим предаторима, попут комодског змаја, џиновске роде Leptoptilos robustus и лешинара, те да је могуће да су њихов главни плен уместо тога били џиновски пацови попут врсте Papagomys ендемичне за ово острво, који се налазе у изобиљу у Лијанг Буи.[6] Анализа трагова посекотина и угриза на костима стегодона сугерише да је у Лијанг Буи H. floresiensis вероватно сакупљао лешине које су већ увелико појели комодски змајеви, те да није имао примарни приступ лешинама, што указује на то да је лов био мало вероватан.[84] Иако је првобитно сугерисано да је H. floresiensis био способан да користи ватру, пратећи докази за ову тврдњу су касније оцењени као непоуздани,[6] при чему су спаљене кости пронађене у Лијанг Буи вероватно резултат ватре коју су запалили модерни људи унутар пећине, што је резултирало сагоревањем костију које су се налазиле у нижим слојевима испод ватре, а које су депоноване у пећини хиљадама до десетинама хиљада година пре тих ватри.[84]

Палеоекологија

[уреди | уреди извор]
Величина врсте Leptoptilos robustus у поређењу са величином врсте Homo floresiensis.

Током касног раног плеистоцена до касног плеистоцена, и пре доласка Homo sapiens-а, Флорес је показивао осиромашен екосистем са релативно мало врста копнених кичмењака, укључујући изумрлог патуљастог пробосцидеанца (сродника слона) Stegodon florensis;[4] и разне пацове (Murinae) укључујући форме мале величине попут Rattus hainaldi, полинезијског пацова, Paulamys и Komodomys, средње великог Hooijeromys, као и џиновске Papagomys и изумрлог Spelaeomys, при чему су последња два рода била величине зеца, са телесном масом од 600 до 2500 грама.[85] Такође су били присутни комодски змај и још један мањи варан (Varanus hooijeri),[4] заједно са птицама међу којима су џиновска рода (Leptoptilos robustus) и лешинар (Trigonoceps).[86]

Изумирање

[уреди | уреди извор]

Најмлађи коштани остаци H. floresiensis у Лијанг Буи датирају на пре 60.000 година, а најмлађе камено оруђе на пре 50.000 година. Претходна процена на 12.000 година пре нове ере настала је због неоткривене неконформности у пећинској стратиграфији. Време њиховог нестанка из пећинске стратиграфије блиско је времену када су модерни људи стигли у то подручје, што би могло сугерисати да су ефекти модерних људи директно на H. floresiensis или шире на екосистеме Флореса узроковали или допринели њиховом изумирању.[87] ДНК анализа пигмејских модерних људи са Флореса није пронашла доказе о присуству ДНК од врсте H. floresiensis.[88]

Студија из 2025. године сугерисала је да је климатско погоршање могло бити доприносећи фактор у нестанку Homo floresiensis-а из области Флореса око Лијанг Буе и напуштању пећине. Геохемијски докази из Лијанг Буе указују на продужени тренд сушења који се интензивирао пре око 61.000 година, што се поклапа са падом локалне доступности свеже воде и врсте Stegodon florensis insularis, која је била потенцијални плен. Ово се нужно не поклапа са глобалним изумирањем H. floresiensis-а на Флоресу у то време, те су се они уместо тога можда преселили или опстали у подручјима острва која су остала погодна за живот.[89]

Надимак „хобит”

[уреди | уреди извор]

Homo floresiensis су проналазачи брзо прозвали „хобит”, по фиктивној раси популаризованој у књизи Хобит аутора Џ. Р. Р. Толкина, а неки од проналазача су предложили да се врста назове H. hobbitus.[16]

У октобру 2012. године, научнику са Новог Зеланда који је требало да одржи јавно предавање о Homo floresiensis-у речено је од стране Толкинове задужбине да му није дозвољено да користи реч „хобит” у промоцији предавања.[90]

Године 2012. амерички филмски студио The Asylum, који производи нискобуџетне „мокбастер” филмове,[91] планирао је да објави филм под насловом Доба хобита приказујући „мирољубиву” заједницу H. floresiensis-а „поробљену од стране јаванских људи, расе јахача змајева који једу месо”.[92] Намера је била да филм искористи успех филма Хобит: Неочекивано путовање у режији Питера Џексона.[93] Издат филма је блокиран због правног спора у вези са употребом речи „хобит”.[93] Студио The Asylum тврдио је да филм не крши Толкинова ауторска права јер је филм о H. floresiensis-у, који се „у научној заједници једнообразно називају 'хобити'”.[92] Филм је коначно објављен под новим насловом, Сукоб империја (енгл. Clash of the Empires).

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Brown, P.; et al. (27. 10. 2004). „A new small-bodied hominin from the Late Pleistocene of Flores, Indonesia” (PDF). Nature. 431 (7012): 1055—1061. Bibcode:2004Natur.431.1055B. PMID 15514638. S2CID 26441. doi:10.1038/nature02999. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Morwood, M. J.; et al. (13. 10. 2005). „Further evidence for small-bodied hominins from the Late Pleistocene of Flores, Indonesia”. Nature. 437 (7061): 1012—1017. Bibcode:2005Natur.437.1012M. PMID 16229067. S2CID 4302539. doi:10.1038/nature04022. 
  3. ^ а б Brumm, Adam; Jensen, Gitte M.; van den Bergh, Gert D.; Morwood, Michael J.; Kurniawan, Iwan; Aziz, Fachroel; Storey, Michael (2010). „Hominins on Flores, Indonesia, by one million years ago”. Nature. 464 (7289): 748—752. Bibcode:2010Natur.464..748B. ISSN 0028-0836. PMID 20237472. S2CID 205219871. doi:10.1038/nature08844. 
  4. ^ а б в г д van den Bergh, Gerrit D.; Alloway, Brent V.; Storey, Michael; Setiawan, Ruly; Yurnaldi, Dida; Kurniawan, Iwan; Moore, Mark W.; Jatmiko; Brumm, Adam; Flude, Stephanie; Sutikna, Thomas; Setiyabudi, Erick; Prasetyo, Unggul W.; Puspaningrum, Mika R.; Yoga, Ifan (октобар 2022). „An integrative geochronological framework for the Pleistocene So'a basin (Flores, Indonesia), and its implications for faunal turnover and hominin arrival”. Quaternary Science Reviews (на језику: енглески). 294: 107721. Bibcode:2022QSRv..29407721V. S2CID 252290750. doi:10.1016/j.quascirev.2022.107721. hdl:10072/418777 Слободан приступ. 
  5. ^ а б Monson, Tesla A.; Weitz, Andrew P.; Brasil, Marianne F. (27. 6. 2025). „Molar proportions, endocranial volume, and insular nanism in fossil Homo”. Annals of Human Biology (на језику: енглески). 52: 2512027 (sup1). ISSN 0301-4460. PMID 40586223. doi:10.1080/03014460.2025.2512027 Слободан приступ. „Current consensus suggests Homo floresiensis was a diminutive hominid that evolved under intense selection for small body size in an island environment” 
  6. ^ а б в г д ђ е ж Tocheri, Matthew W.; Sutikna, Thomas; Jatmiko; Saptomo, E. Wahyu (14. 2. 2022). „Homo floresiensis”. The Oxford Handbook of Early Southeast Asia. Oxford University Press. стр. 38—69. ISBN 978-0-19-935535-8. doi:10.1093/oxfordhb/9780199355358.013.2. Приступљено 13. 3. 2023. 
  7. ^ а б в г д ђ е Morwood, M. J.; et al. (27. 10. 2004). „Archaeology and age of a new hominin from Flores in eastern Indonesia”. Nature. 431 (7012): 1087—1091. Bibcode:2004Natur.431.1087M. PMID 15510146. S2CID 4358548. doi:10.1038/nature02956. 
  8. ^ а б в Sutikna, Thomas; Tocheri, Matthew W.; Morwood, Michael J.; et al. (30. 3. 2016). „Revised stratigraphy and chronology for Homo floresiensis at Liang Bua in Indonesia”. Nature. 532 (7599): 366—369. Bibcode:2016Natur.532..366S. PMID 27027286. S2CID 4469009. doi:10.1038/nature17179. hdl:2292/34938 Слободан приступ. 
  9. ^ Ritter, Malcolm (30. 3. 2016). „Study: Indonesia "hobbit" fossils older than first thought”. Associated Press. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2016. 
  10. ^ Amos, Jonathan (30. 3. 2016). „Age of 'Hobbit' species revised”. BBC News. Приступљено 1. 4. 2016. 
  11. ^ а б в г д Kaifu, Yousuke; Kurniawan, Iwan; Mizushima, Soichiro; Sawada, Junmei; Lague, Michael; Setiawan, Ruly; Sutisna, Indra; Wibowo, Unggul P.; Suwa, Gen; Kono, Reiko T.; Sasaki, Tomohiko; Brumm, Adam; van den Bergh, Gerrit D. (6. 8. 2024). „Early evolution of small body size in Homo floresiensis”. Nature Communications (на језику: енглески). 15 (1): 6381. Bibcode:2024NatCo..15.6381K. ISSN 2041-1723. PMC 11303730 Слободан приступ. PMID 39107275. doi:10.1038/s41467-024-50649-7 Слободан приступ. 
  12. ^ Jungers, W.; Baab, K. (децембар 2009). „The geometry of hobbits: Homo floresiensis and human evolution”. Significance. 6 (4): 159—164. doi:10.1111/j.1740-9713.2009.00389.x Слободан приступ. 
  13. ^ Dalton, Rex (28. 10. 2004). „Little lady of Flores forces rethink of human evolution”. Nature. 431 (7012): 1029. Bibcode:2004Natur.431.1029D. PMID 15510116. doi:10.1038/4311029a Слободан приступ. 
  14. ^ Morwood & Oosterzee 2007.
  15. ^ McKie, Robin (21. 2. 2010). „How a hobbit is rewriting the history of the human race”. The Guardian. Приступљено 23. 2. 2010. 
  16. ^ а б Aiello, Leslie C. (2010). „Five years of Homo floresiensis”. American Journal of Physical Anthropology. 142 (2): 167—179. Bibcode:2010AJPA..142..167A. PMID 20229502. doi:10.1002/ajpa.21255. 
  17. ^ Morwood, M. J.; Sutikna, T.; Saptomo, E. W.; Jatmiko; Hobbs, D. R.; Westaway, K. E. (новембар 2009). „Preface: research at Liang Bua, Flores, Indonesia”Неопходна новчана претплата. Journal of Human Evolution. 57 (5): 437—449. Bibcode:2009JHumE..57..437M. PMID 19733385. doi:10.1016/j.jhevol.2009.07.003. 
  18. ^ Kaifu, Yousuke; Kono, Reiko T.; Sutikna, Thomas; Saptomo, E. Wahyu; Jatmiko; Rokus Due Awe; Baba, Hisao (2015). „Descriptions of the dental remains of Homo floresiensis”. Anthropological Science. 123 (2): 129—145. doi:10.1537/ase.150501 Слободан приступ. Приступљено 20. 6. 2024. 
  19. ^ Eckhardt, Robert B.; Chavanaves, Sakdapong; Henneberg, Maciej (април 2015). „Liang Bua Cave (Flores) humans (aka "Homo floresiensis") exhibit individual variation and temporal change, not uniformity and stasis” (PDF). American Journal of Physical Anthropology (84th Annual Meeting of the American Association of Physical Anthropologists, 25–28 March 2015) (156): 126—127. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 06. 2024. г. Приступљено 20. 6. 2024. 
  20. ^ Marwick, Ben; Clarkson, Chris; O'Connor, Sue; Collins, Sophie (децембар 2016). „Early modern human lithic technology from Jerimalai, East Timor”. Journal of Human Evolution. 101: 45—64. Bibcode:2016JHumE.101...45M. PMID 27886810. doi:10.1016/j.jhevol.2016.09.004. 
  21. ^ Morwood & Oosterzee 2007, ch. 9.
  22. ^ а б Connor, Steve (30. 11. 2004). „'Hobbit woman' remains spark row among academics”. New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 12. 12. 2004. г.. 
  23. ^ „Fight over access to 'hobbit' bones”Неопходна новчана претплата. Being human. New Scientist. 11. 12. 2004. 
  24. ^ „Professor fuels row over 'hobbit man' fossils”. The Times. London, UK. 3. 12. 2004 — преко timesonline.co.uk. [мртва веза]
  25. ^ а б в „'Hobbits' triumph tempered by tragedy”. Sydney Morning Herald. Sydney, AU. 5. 3. 2005. 
  26. ^ Powledge, Tabitha M. (28. 2. 2005). „Flores hominid bones returned”. The Scientist. Приступљено 28. 2. 2009 — преко the-scientist.com. 
  27. ^ а б в „'Hobbit' cave digs set to restart”. Science. BBC News. British Broadcasting Corporation. 25. 1. 2007 — преко news.bbc.co.uk. 
  28. ^ Culotta, E. (2005). „New 'hobbits' bolster species, but origins still a mystery” (PDF). Paleoanthropology. Science. 310 (5746). стр. 208—209. Приступљено 20. 6. 2024. 
  29. ^ Morwood & Oosterzee 2007, стр. 230–231, ch. 9.
  30. ^ Dennell, Robin W.; Louys, Julien; O'Regan, Hannah J.; Wilkinson, David M. (јул 2014). „The origins and persistence of Homo floresiensis on Flores: biogeographical and ecological perspectives”. Quaternary Science Reviews (на језику: енглески). 96: 98—107. Bibcode:2014QSRv...96...98D. S2CID 56035748. doi:10.1016/j.quascirev.2013.06.031. hdl:1885/30501 Слободан приступ. 
  31. ^ Callaway, E. (8. 6. 2016). „'Hobbit' relatives found after ten-year hunt”. Nature. 534 (7606): 164—165. Bibcode:2016Natur.534Q.164C. PMID 27279191. doi:10.1038/534164a Слободан приступ. 
  32. ^ Brumm, A.; van den Bergh, G. D.; Storey, M.; Kurniawan, I.; Alloway, B. V.; Setiawan, R.; Setiyabudi, E.; Grün, R.; Moore, M. W.; Yurnaldi, D.; Puspaningrum, M. R.; Wibowo, U. P.; Insani, H.; Sutisna, I.; Westgate, J. A.; Pearce, N. J. G.; Duval, M.; Meijer, H. J. M.; Aziz, F.; Sutikna, T.; van der Kaars, S.; Flude, S.; Morwood, M. J. (8. 6. 2016). „Age and context of the oldest known hominin fossils from Flores” (PDF). Nature. 534 (7606): 249—253. Bibcode:2016Natur.534..249B. PMID 27279222. S2CID 28608179. doi:10.1038/nature17663. 
  33. ^ van den Bergh, G. D.; Kaifu, Y.; Kurniawan, I.; Kono, R. T.; Brumm, A.; Setiyabudi, E.; Aziz, F.; Morwood, M. J. (8. 6. 2016). „Homo floresiensis-like fossils from the early Middle Pleistocene of Flores”. Nature. 534 (7606): 245—248. Bibcode:2016Natur.534..245V. PMID 27279221. S2CID 205249218. doi:10.1038/nature17999. 
  34. ^ а б Jungers, W. L.; Harcourt-Smith, W. E. H.; Wunderlich, R. E.; Tocheri, M. W.; Larson, S. G.; Sutikna, T.; Due, Rhokus Awe; Morwood, M. J. (2009). „The foot of Homo floresiensis”. Nature. 459 (7243): 81—84. Bibcode:2009Natur.459...81J. PMID 19424155. S2CID 4392759. doi:10.1038/nature07989. 
  35. ^ а б Argue, Debbie; Morwood, M.; Sutikna, T.; Jatmiko; Saptomo, W. (јул 2009). „Homo floresiensis: A cladistic analysis”. Journal of Human Evolution. Online Only as of Aug 4, 2009 (5): 623—639. Bibcode:2009JHumE..57..623A. PMID 19628252. doi:10.1016/j.jhevol.2009.05.002. 
  36. ^ а б Dembo, M.; Matzke, N. J.; Mooers, A. Ø.; Collard, M. (2015). „Bayesian analysis of a morphological supermatrix sheds light on controversial fossil hominin relationships”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 282 (1812). 20150943. Bibcode:2015PBioS.28250943D. PMC 4528516 Слободан приступ. PMID 26202999. doi:10.1098/rspb.2015.0943. „"the data we currently have for H. floresiensis are unable to distinguish among the various ‘hobbits are early hominins' hypotheses"” 
  37. ^ а б Argue, Debbie; Groves, Colin P. (21. 4. 2017). „The affinities of Homo floresiensis based on phylogenetic analyses of cranial, dental, and postcranial characters”. Journal of Human Evolution. 107: 107—133. Bibcode:2017JHumE.107..107A. PMID 28438318. doi:10.1016/j.jhevol.2017.02.006 Слободан приступ. „"Support for most clades in all analyses was rather low as measured by traditional methods (bootstrap and Bremer support in parsimony, posterior probability in Bayesian inference)"” 
  38. ^ а б Trueman, John W.H. (август 2010). „A new cladistic analysis of Homo floresiensis”Неопходна новчана претплата. Journal of Human Evolution (на језику: енглески). 59 (2): 223—226. Bibcode:2010JHumE..59..223T. PMID 20494404. doi:10.1016/j.jhevol.2010.01.013. 
  39. ^ Dembo, Mana; Radovčić, Davorka; Garvin, Heather M.; Laird, Myra F.; Schroeder, Lauren; Scott, Jill E.; Brophy, Juliet; Ackermann, Rebecca R.; Musiba, Chares M.; de Ruiter, Darryl J.; Mooers, Arne Ø.; Collard, Mark (август 2016). „The evolutionary relationships and age of Homo naledi: An assessment using dated Bayesian phylogenetic methods”Неопходна новчана претплата. Journal of Human Evolution (на језику: енглески). 97: 17—26. Bibcode:2016JHumE..97...17D. PMID 27457542. doi:10.1016/j.jhevol.2016.04.008. hdl:2164/8796 Слободан приступ. 
  40. ^ Berger, L. R.; Churchill, S. E.; et al. (2008). „Small-Bodied Humans from Palau, Micronesia”. PLOS ONE. 3 (3). e1780. Bibcode:2008PLoSO...3.1780B. PMC 2268239 Слободан приступ. PMID 18347737. doi:10.1371/journal.pone.0001780 Слободан приступ. 
  41. ^ а б в Kaifu, Yousuke; Kono, Reiko T.; Sutikna, Thomas; Saptomo, Emanuel Wahyu; Jatmiko; Due Awe, Rokus (18. 11. 2015). Bae, Christopher, ур. „Unique Dental Morphology of Homo floresiensis and Its Evolutionary Implications”. PLoS One. 10 (11). e0141614. Bibcode:2015PLoSO..1041614K. PMC 4651360 Слободан приступ. PMID 26624612. doi:10.1371/journal.pone.0141614 Слободан приступ. 
  42. ^ а б Zanolli, Clément; Kaifu, Yousuke; Pan, Lei; Xing, Song; Mijares, Armand S.; Kullmer, Ottmar; Schrenk, Friedemann; Corny, Julien; Dizon, Eusebio; Robles, Emil; Détroit, Florent (фебруар 2022). „Further analyses of the structural organization of Homo luzonensis teeth: Evolutionary implications”Неопходна новчана претплата. Journal of Human Evolution (на језику: енглески). 163: 103124. Bibcode:2022JHumE.16303124Z. PMID 34998272. S2CID 245784713. doi:10.1016/j.jhevol.2021.103124. 
  43. ^ а б Kaifu, Yousuke (1. 12. 2017). „Archaic Hominin Populations in Asia before the Arrival of Modern Humans: Their Phylogeny and Implications for the "Southern Denisovans<span style="padding-right:0.2em;">"”Неопходна новчана претплата. Current Anthropology (на језику: енглески). 58 (S17): S418—S433. ISSN 0011-3204. doi:10.1086/694318. 
  44. ^ Zeitoun, Valéry; Barriel, Véronique; Widianto, Harry (април 2016). „Phylogenetic analysis of the calvaria of Homo floresiensis”. Comptes Rendus Palevol (на језику: енглески). 15 (5): 555—568. Bibcode:2016CRPal..15..555Z. doi:10.1016/j.crpv.2015.12.002 Слободан приступ. 
  45. ^ Matsu’ura, Shuji; Kondo, Megumi; Danhara, Tohru; Sakata, Shuhei; Iwano, Hideki; Hirata, Takafumi; Kurniawan, Iwan; Setiyabudi, Erick; Takeshita, Yoshihiro; Hyodo, Masayuki; Kitaba, Ikuko; Sudo, Masafumi; Danhara, Yugo; Aziz, Fachroel (10. 1. 2020). „Age control of the first appearance datum for Javanese Homo erectus in the Sangiran area”Неопходна новчана претплата. Science (на језику: енглески). 367 (6474): 210—214. Bibcode:2020Sci...367..210M. ISSN 0036-8075. PMID 31919224. doi:10.1126/science.aau8556. 
  46. ^ Husson, Laurent; Salles, Tristan; Lebatard, Anne-Elisabeth; Zerathe, Swann; Braucher, Régis; Noerwidi, Sofwan; Aribowo, Sonny; Mallard, Claire; Carcaillet, Julien; Natawidjaja, Danny H.; Bourlès, Didier; ASTER team; Aumaitre, Georges; Bourlès, Didier; Keddadouche, Karim (8. 11. 2022). „Javanese Homo erectus on the move in SE Asia circa 1.8 Ma”. Scientific Reports (на језику: енглески). 12 (1): 19012. Bibcode:2022NatSR..1219012H. ISSN 2045-2322. PMC 9643487 Слободан приступ. PMID 36347897. doi:10.1038/s41598-022-23206-9 Слободан приступ. 
  47. ^ Jones, Cheryl (5. 1. 2011). „Researchers to drill for hobbit history : Nature News”. Nature. doi:10.1038/news.2011.702. Приступљено 1. 10. 2011. 
  48. ^ Falk, D.; Hildebolt, Charles; Smith, Kirk; Morwood, M.J.; Sutikna, Thomas; Jatmiko; Saptomo, E. Wayhu; Prior, Fred (2009). „LB1's virtual endocast, microcephaly and hominin brain evolution”. Journal of Human Evolution. 57 (5): 597—607. Bibcode:2009JHumE..57..597F. PMID 19254807. doi:10.1016/j.jhevol.2008.10.008. 
  49. ^ а б в г Falk, D.; et al. (8. 4. 2005). „The Brain of LB1, Homo floresiensis” (PDF). Science. 308 (5719): 242—245. Bibcode:2005Sci...308..242F. PMID 15749690. S2CID 43166136. doi:10.1126/science.1109727. 
  50. ^ Weber, J.; Czarnetzki, A.; Pusch, C.M. (14. 10. 2005). „Comment on "The Brain of LB1, Homo floresiensis"”. Science. 310 (5746): 236. PMID 16224005. doi:10.1126/science.1114789 Слободан приступ. 
  51. ^ von Bredow, Rafaela (1. 9. 2006). „Indonesia's "Hobbit": A Huge Fight over a Little Man”. Der Spiegel. 
  52. ^ а б в г Jacob, T.; Indriati, E.; Soejono, R. P.; Hsu, K.; Frayer, D. W.; Eckhardt, R. B.; Kuperavage, A. J.; Thorne, A.; Henneberg, M. (5. 9. 2006). „Pygmoid Australomelanesian Homo sapiens skeletal remains from Liang Bua, Flores: Population affinities and pathological abnormalities”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 103 (36): 13421—13426. Bibcode:2006PNAS..10313421J. PMC 1552106 Слободан приступ. PMID 16938848. doi:10.1073/pnas.0605563103 Слободан приступ. 
  53. ^ а б Argue, D.; Donlon, D.; Groves, C.; Wright, R. (октобар 2006). „Homo floresiensis: Microcephalic, pygmoid, Australopithecus, or Homo?”. Journal of Human Evolution. 51 (4): 360—374. Bibcode:2006JHumE..51..360A. PMID 16919706. doi:10.1016/j.jhevol.2006.04.013. 
  54. ^ Falk, D.; Hildebolt, C.; Smith, K.; Morwood, M. J.; Sutikna, T. (2. 2. 2007). „Brain shape in human microcephalics and Homo floresiensis”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 104 (7): 2513—8. Bibcode:2007PNAS..104.2513F. PMC 1892980 Слободан приступ. PMID 17277082. doi:10.1073/pnas.0609185104 Слободан приступ. 
  55. ^ а б Lyras, G.A.; Dermitzakis, D.M.; Van Der Geer, A.A.E.; Van der Geer, S.B.; De Vos, J. (1. 8. 2008). „The origin of Homo floresiensis and its relation to evolutionary processes under isolation”. Anthropological Science. 117: 33—43. doi:10.1537/ase.080411 Слободан приступ. Приступљено 20. 6. 2024. 
  56. ^ Vannucci, Robert C.; Barron, Todd F.; Holloway, Ralph L. (2013). „Frontal Brain Expansion During Development Using MRI and Endocasts: Relation to Microcephaly and Homo floresiensis”. The Anatomical Record. 296 (4): 630—637. ISSN 1932-8486. PMID 23408553. doi:10.1002/ar.22663 Слободан приступ. 
  57. ^ Balzeau, Antoine; Charlier, Philippe (2016). „What do cranial bones of LB1 tell us about Homo floresiensis?”. Journal of Human Evolution. 93: 12—24. Bibcode:2016JHumE..93...12B. ISSN 0047-2484. PMID 27086053. doi:10.1016/j.jhevol.2015.12.008. 
  58. ^ Hershkovitz, Israel; Kornreich, Liora; Laron, Zvi (2007). „Comparative skeletal features between Homo floresiensis and patients with primary growth hormone insensitivity (Laron syndrome)”. American Journal of Physical Anthropology. 134 (2): 198—208. Bibcode:2007AJPA..134..198H. ISSN 0002-9483. PMID 17596857. doi:10.1002/ajpa.20655. 
  59. ^ Obendorf, P.J.; Oxnard, C.E.; Kefford, C.E. (7. 6. 2008). „Are the small human-like fossils found on Flores human endemic cretins?”. Proceedings of the Royal Society B. 275 (1640): 1287—1296. PMC 2602669 Слободан приступ. PMID 18319214. doi:10.1098/rspb.2007.1488. 
  60. ^ Baab, Karen L. (2012). „Homo floresiensis: Making Sense of the Small-Bodied Hominin Fossils from Flores”. Nature Education Knowledge. Learn Science at Scitable. 3 (9). стр. 4. Приступљено 20. 6. 2024. 
  61. ^ Groves, Colin Peter; Fitzgerald, Catharine (2010). „Healthy hobbits or victims of Sauron”. Homo: Journal of Comparative Human Biology. 61 (3): 211. doi:10.1016/j.jchb.2010.01.019. 
  62. ^ „Flores hobbits didn't suffer from cretinism”. New Scientist. 206 (2766): 17. 2010. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/S0262-4079(10)61537-0. 
  63. ^ Oxnard, C.; Obendorf, P.J.; Kefford, B.B. (2010). „Post-cranial skeletons of hypothyroid cretins show a similar anatomical mosaic as Homo floresiensis”. PLOS ONE. 5 (9). e13018. Bibcode:2010PLoSO...513018O. PMC 2946357 Слободан приступ. PMID 20885948. doi:10.1371/journal.pone.0013018 Слободан приступ. 
  64. ^ Brown, Peter (2012). „LB1 and LB6 Homo floresiensis are not modern human (Homo sapiens) cretins”. Journal of Human Evolution. 62 (2): 201—224. Bibcode:2012JHumE..62..201B. ISSN 0047-2484. PMID 22277102. doi:10.1016/j.jhevol.2011.10.011. 
  65. ^ Henneberg, Maciej; Eckhardt, Robert B.; Chavanaves, Sakdapong; Hsü, Kenneth J. (5. 8. 2014). „Evolved developmental homeostasis disturbed in LB1 from Flores, Indonesia, denotes Down syndrome and not diagnostic traits of the invalid species Homo floresiensis”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 111 (31): 11967—11972. Bibcode:2014PNAS..11111967H. PMC 4143021 Слободан приступ. PMID 25092311. doi:10.1073/pnas.1407382111 Слободан приступ. 
  66. ^ Westaway, Michel Carrington; Durband, Arthur C. C; Groves, Colin P.; Collard, Mark (17. 2. 2015). „Mandibular evidence supports Homo floresiensis as a distinct species”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (7): E604—E605. Bibcode:2015PNAS..112E.604W. PMC 4343145 Слободан приступ. PMID 25659745. doi:10.1073/pnas.1418997112 Слободан приступ. 
  67. ^ Baab, Karen (8. 6. 2016). „A Critical Evaluation of the Down Syndrome Diagnosis for LB1, Type Specimen of Homo floresiensis”. PLOS ONE. 11 (6). e0155731. Bibcode:2016PLoSO..1155731B. PMC 4898715 Слободан приступ. PMID 27275928. doi:10.1371/journal.pone.0155731 Слободан приступ. 
  68. ^ Stringer 2011, стр. 82.
  69. ^ Tattersall 2015, стр. 194.
  70. ^ „Pygmy”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 8. 1. 2008. г.. 
  71. ^ Fix, Alan G. (јун 1995). „Malayan Paleosociology: Implications for Patterns of Genetic Variation among the Orang Asli”. American Anthropologist. New Series. 97 (2): 313—323. JSTOR 681964. doi:10.1525/aa.1995.97.2.02a00090. 
  72. ^ Weber, George. „5. A Physical Examination”. The Andamanese. andaman.org. Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  73. ^ „Hobbit-Like Human Ancestor Found in Asia”. nationalgeographic.com (на језику: енглески). National Geographic News. 27. 10. 2004. Архивирано из оригинала 5. 9. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  74. ^ Van Den Bergh, G. D.; Rokhus Due Awe; Morwood, M. J.; Sutikna, T.; Jatmiko; Wahyu Saptomo, E. (мај 2008). „The youngest Stegodon remains in Southeast Asia from the Late Pleistocene archaeological site Liang Bua, Flores, Indonesia”. Quaternary International. 182 (1): 16—48. Bibcode:2008QuInt.182...16V. doi:10.1016/j.quaint.2007.02.001. 
  75. ^ Tucci, S.; et al. (3. 8. 2018). „Evolutionary history and adaptation of a human pygmy population of Flores Island, Indonesia”. Science. 361 (6401): 511—516. Bibcode:2018Sci...361..511T. PMC 6709593 Слободан приступ. PMID 30072539. doi:10.1126/science.aar8486. 
  76. '^ Falk, D.; et al. (19. 5. 2006). „Response to Comment on 'The Brain of LB1, Homo floresiensis”. Science. 312 (5776): 999c. Bibcode:2006Sci...312.....F. doi:10.1126/science.1124972 Слободан приступ. 
  77. ^ Weston, E. M.; Lister, A. M. (7. 5. 2009). „Insular dwarfism in hippos and a model for brain size reduction in Homo floresiensis”. Nature. 459 (7243): 85—88. Bibcode:2009Natur.459...85W. ISSN 0028-0836. PMC 2679980 Слободан приступ. PMID 19424156. doi:10.1038/nature07922. 
  78. ^ Larson et al. 2007.
  79. ^ Tocheri, M.W.; Orr, C.M.; Larson, S.G.; Sutikna, T.; Jatmiko; Saptomo, E.W.; Due, R.A.; Djubiantono, T.; Morwood, M.J.; Jungers, W.L. (21. 9. 2007). „The Primitive Wrist of Homo floresiensis and Its Implications for Hominin Evolution” (PDF). Science. 317 (5845): 1743—5. Bibcode:2007Sci...317.1743T. PMID 17885135. S2CID 42081240. doi:10.1126/science.1147143. 
  80. ^ Jungers, William L.; Larson, S.G.; Harcourt-Smith, W.; Morwood, M.J.; Sutikna, T.; Due Awe, Rokhus; Djubiantono, T. (4. 12. 2008). „Descriptions of the lower limb skeleton of Homo floresiensis”. Journal of Human Evolution. 57 (5): 538—554. Bibcode:2009JHumE..57..538J. PMID 19062072. doi:10.1016/j.jhevol.2008.08.014. 
  81. ^ Blaszczyk, Maria B.; Vaughan, Christopher L. (2007). „Re-interpreting the evidence for bipedality in Homo floresiensis”. South African Journal of Science. 103 (103): 103. 
  82. ^ Callaway, Ewen (16. 4. 2008). „Flores 'hobbit' walked more like a clown than Frodo”. New Scientist. 3. стр. 983—984. 
  83. ^ Moore, Mark. „How the Homo floresiensis kept their tools as they shrank into island life”. phys.org. The Conversation. Приступљено 2. 12. 2022. 
  84. ^ а б Veatch, E. Grace; Alamsyah, Nico; Pante, Michael; Pelissero, Alex; Negash, Tewabe; Pobiner, Briana; Betts, Chelsea R.; Jatmiko; Sutikna, Thomas; Tocheri, Matthew W. (3. 7. 2026). „Taphonomic analysis at Liang Bua reveals the behavioral and technological capabilities of Homo floresiensis”. Science Advances (на језику: енглески). 12: eaeb7219 (27). Bibcode:2026SciA...12b7219V. ISSN 2375-2548. PMC 13330864 Слободан приступ. PMID 42397930. doi:10.1126/sciadv.aeb7219. 
  85. ^ Veatch, E. Grace; Tocheri, Matthew W.; Sutikna, Thomas; McGrath, Kate; Wahyu Saptomo, E.; Jatmiko; Helgen, Kristofer M. (мај 2019). „Temporal shifts in the distribution of murine rodent body size classes at Liang Bua (Flores, Indonesia) reveal new insights into the paleoecology of Homo floresiensis and associated fauna”. Journal of Human Evolution (на језику: енглески). 130: 45—60. Bibcode:2019JHumE.130...45V. PMID 31010543. doi:10.1016/j.jhevol.2019.02.002 Слободан приступ. hdl:2440/121139 Слободан приступ. 
  86. ^ Meijer, Hanneke J. M.; Sutikna, Thomas; Wahyu Saptomo, E.; Tocheri, Matthew W. (јул 2022). „More bones of Leptoptilos robustus from Flores reveal new insights into giant marabou stork paleobiology and biogeography”. Royal Society Open Science (на језику: енглески). 9 (7). 220435. Bibcode:2022RSOS....920435M. ISSN 2054-5703. PMC 9277297 Слободан приступ. PMID 35845853. doi:10.1098/rsos.220435 Слободан приступ. 
  87. ^ Callaway, E. (30. 3. 2016). „Did humans drive 'hobbit' species to extinction?”. Nature. S2CID 87482781. doi:10.1038/nature.2016.19651. 
  88. ^ Tucci, Serena; Vohr, Samuel H.; McCoy, Rajiv C.; Vernot, Benjamin; Robinson, Matthew R.; Barbieri, Chiara; Nelson, Brad J.; Fu, Wenqing; Purnomo, Gludhug A.; Sudoyo, Herawati; Eichler, Evan E.; Barbujani, Guido; Visscher, Peter M.; Akey, Joshua M.; Green, Richard E. (август 2018). „Evolutionary history and adaptation of a human pygmy population of Flores Island, Indonesia”. Science. 361 (6401): 511—516. Bibcode:2018Sci...361..511T. PMC 6709593 Слободан приступ. PMID 30072539. doi:10.1126/science.aar8486. 
  89. ^ Gagan, Michael K.; Ayliffe, Linda K.; Puspaningrum, Mika R.; van den Bergh, Gerrit D.; Scroxton, Nick; Hantoro, Wahyoe S.; Scott-Gagan, Heather; Condie, Scott A.; Edwards, R. Lawrence; Cheng, Hai; Zhao, Jian-xin; Hellstrom, John C.; Kimbrough, Alena K.; Gagan, Matthew J.; Suwargadi, Bambang W. (8. 12. 2025). „Onset of summer aridification and the decline of Homo floresiensis at Liang Bua 61,000 years ago”. Communications Earth & Environment (на језику: енглески). 6 (1): 992. Bibcode:2025ComEE...6..992G. ISSN 2662-4435. doi:10.1038/s43247-025-02961-3 Слободан приступ. 
  90. ^ Lee, Julian (24. 10. 2012). „Hobbit makers ban uni from using 'hobbit'”. 3 News NZ. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  91. ^ Somma, Brandon (4. 1. 2013). „Masters of the Mockbuster:What The Asylum Is All About”. the-artifice.com. The Artifice. Приступљено 20. 6. 2024. 
  92. ^ а б „The Hobbit producers sue 'mockbuster' film company”. BBC. 8. 11. 2012. Приступљено 20. 6. 2024. 
  93. ^ а б Fritz, Ben (10. 12. 2012). „'Hobbit' knockoff release blocked by judge”. Los Angeles Times. Приступљено 11. 12. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флорески_човек&oldid=31681124”