Врела (Теслић)

Координате: 44° 38′ 07″ СГШ; 17° 52′ 26″ ИГД / 44.63515° СГШ; 17.87378° ИГД / 44.63515; 17.87378
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Врела.
Врела
Panorama Vrela.jpg
Панорама Врела
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 62
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 07″ СГШ; 17° 52′ 26″ ИГД / 44.63515° СГШ; 17.87378° ИГД / 44.63515; 17.87378
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина327 м
Врела на мапи Босне и Херцеговине
Врела
Врела
Врела на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

Врела је насељено мјесто у Босни и Херцеговини које је међуентитетском линијом подијељено између општине Теслић која припада Републици Српској[1] и општине Тешањ која припада Федерацији БиХ.

Географија[уреди | уреди извор]

Изљевање Велике Усоре у Врелима

У прошлости је било дио околних села: Жарковине или Стењака у општини Теслић, и Калошевића у општини Тешањ. Јоргићи, заселак насеља Калошевић (ФБиХ), чији је дио након Дејтонског споразума припао Републици Српској, данас припада Врелима.

Са јужне и југоисточне стране село ограничавају брда према Теслићу, од којих је најистакнутији врх Дебело Брдо. Са сјеверне стране ограничава га ријека Велика Усора. На западу је тјеснац код брда Шкребин Камен, а на истоку тјеснац према селу Калошевић у Федерацији Босне и Херцеговине.

На подручју Врела, на локалитету Перило, последњих десетак година, при обилним пљусковима Велика Усора се изљева и плави околно подручје прекидајући саобраћај на магистралном путу Теслић — Добој. [2]

Историја[уреди | уреди извор]

Станица у Врелима почетком XX вијека

До 1968. године село је било локација битне жељезничке станице Врела на ускотрачној прузи.

У току распада Југославије и рата у БиХ, село Врела је било битан гранични прелаз између Републике Српске и Републике БиХ, на ком су вршене веће размјене заробљеника, погинулих и цивила.

Становништво[уреди | уреди извор]

Броји нешто мање од стотину становника, српске националности. Данас га насељавају веће породице Шкребић, Бубић, Иванић, Смиљић и неколико мањих породица. Крсна слава села („масла“) се обиљежава на духовски понедјељак.

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 379 становника.

Демографија[3]
Година Становника
1961. 453
1971. 461
1981. 528
1991. 458
2013. 62

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе (Члан 53. Општина Теслић)”. Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске. 09. 2009. Приступљено 30. 05. 2012. 
  2. ^ Глас Српске[мртва веза] (језик: српски)
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]