Црква Светог Вазнесења Господњег у Обљу (Калиновик)

Црква Вазнесења Господњег у Обљу
Црква Вазнесења Господњег у Обљу
Основни подаци
Тип	црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање	1869.
Посвећен	Вазнесење Господње
Локација
Место	Обаљ, Калиновик
Држава	Република Српска
Координате	43° 46′ 13.9″ N 18° 35′ 04.79″ E / 43.770528° С; 18.5846639° И
	Црква Вазнесења Господњег у Обљу Црква Вазнесења Господњег у Обљу на карти Босне и Херцеговине

Црква Вазнесења Господњег је храм Српске православне цркве и припада Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској. Саграђен је 1869. године у селу Обаљ, петнаестак километара удаљеног од Калиновика.

Историја[уреди | уреди извор]

Црква Вазнесења Господњег у Обљу код Калиновика је мала, сеоска црква која је и покирвена каменом 1869. године. Камен за кров донесен је са висоравни Морине(планина Црвањ), а звоно је допремљено из Метковића. Црква је специфична по реликвији која се скоро два вијека чува у њој. Ријеч је о руци једног чобанчета, ког су у 18. вијеку посијекли Турци и која до данас није иструнула. ^[1]

Посвећена рука чобанчета[уреди | уреди извор]

По предању, Обљани кажу како је десет година након завршетка цркве село ноћу обасјавала чудна свјетлост. Уз договор кнеза и свештеника Марка Сладоја, отворен је гроб невино страдалог српског чобанина и нађена је рука која свијетли. Друга, посвећена рука никад није нађена. По једнима, налази се у манастиру Житомислић код Мостара, док други тврде да је у Завали код Требиња. ^[2] Реликвија се традиционално износи и обноси око цркве на Спасовдан, празник коме је и посвећена црква. Домаће становништво вјерује да, због руке посјеченог пастира, село никад није било погођено временским неприликама нити је било освојено од стране непријатеља.

У порти цркве налази се и гробље у којем су се Срби овог краја почели сахрањивати средином 19. вијека. Раније, због забране турске власти, Обљани су се сахрањивали на брду Пиљеш Дол.