Манастир Завала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Завала
Popovo polje.JPG
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање 1271
Оснивач Стефан Урош II Милутин
Посвећен Ваведење
Локација
Место Завала (Требиње)
Држава  Федерација Босне и Херцеговине
Координате 42°50′59.10″N 17°58′46.64″E / 42.8497500° СГШ; 17.9796222° ИГД / 42.8497500; 17.9796222
Манастир Завала на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Завала
Манастир Завала
Манастир Завала на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Завала припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве.[1]

Положај[уреди]

Манастир се налази у истоименом селу у источном дијелу Попова поља, у подножју брда Острог[2], на око 50 km западно о Требиња. Посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. Црква је сјеверном страном увучена у пећину. Уз манастире Житомислић и Тврдош, спада у најзначајније средиште културног живота Херцеговине.

Прошлост манастира[уреди]

Поузданих података о времену његовог настанка за сада нема. Према народном предању постанак цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се за првог хришћанског цара Константина, који је након изградње велике цркве у Сланом стигао у Завалу, па видјевши да је становништво побожно одлучио да и ту сагради храм. Црква датира из 13. вијека судећи по печату из 1271. године.[3] Први писани траг о манастиру, потврда о продаји винограда у Ораховом Долу[3] манастирском игуману Серафијону, датира из 1514. године.[2]

Манастирска црква[уреди]

Архитектура цркве Ваведења Пресвете Богородице условљена је њеним положајем. Унутрашњост цркве је живописана 1619. године фрескама, које су рад хиландарског монаха Георгија Митрофановића, великог српског зографа 17. вијека.[2][3] У овом манастиру је ступио у монаштво Василије Острошки, који је рођен у оближном селу Мркоњићи,.[2]

Страдања манастира[уреди]

Током Другог свјетског рата манастир је претрпио велику штету. Велика штета је нанета и у посљедњем рату, када је оштећен и напуштен, исто као и српско село Завала. Након рата црква и конак су обновљени, извршена је рестаурација фресака, а братство се вратило.[2]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]