Општина Калиновик

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Калиновик
Грб Калиновика
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Калиновик
Становништво
Становништво
Пад 1.802[1]
Пад 2.029[2]
2.516[3] (2017
2013
1996)
Густина насељености 3 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 681,11 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Радомир Сладоје (СНСД)
Поштански број 71230
Позивни број 57
Крсна слава Петровдан
Веб-сајт Општина Калиновик

Општина Калиновик је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште ове општине се налази у улици Карађорђева 19, у градском насељу Калиновик. Према квалификацијама Владе Републике Српске, општина Калиновик је сврстана у изразито неразвијена подручја. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, у општини је пописано 2.029 лица.[4]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Калиновик

Подручје Општине Калиновик чине насељена мјеста: Бак, Божановићи, Бојићи, Бољановићи, Борија, Брда (дио), Буквица, Варизи, Варош, Виховићи, Влахоље, Врховина, Вујиновићи, Голубићи, Градина, Граисељићи, Дагањ, Добро Поље, Драгомилићи (дио), Дубрава, Зеломићи (дио), Јабланићи, Јажићи, Језеро, Јелашца, Калиновик, Клиња, Ковачићи, Колаковићи, Крбљине, Крушчица, Кута, Кутине, Луко (дио), Љусићи (дио), Мекоча, Мојковићи, Мјеховина, Мосоровићи, Мушићи, Недавић, Околишта, Обаљ, Обрња, Осија, Плачикус, Плочник, Поље (дио), Поповићи, Порија, Пресједовац, Превић, Рајац (дио), Растовац, Руђице, Села, Сијерча, Сочани, Стране, Седомине, Сусјечно (дио), Тмуше, Томишља, Трешњевица, Трновица, Тухобић, Улог, Унуковићи, Хотовље (дио), Хрељићи, Церова, Чакли, Честаљево (дио), Шивољи.

Дијелови насељених места Брда, Драгомилићи, Зеломићи, Луко, Љусићи, Поље, Рајац, Сусјечно, Хотовље и Честаљево подијељени су између општине Калиновик у Републици Српској и општина Коњиц и Фоча-Устиколина у Федерацији Босне и Херцеговине.

Насељена мјеста Љута и Гапићи у потпуности су припали Херцеговачко-неретванском кантону, односно Граду Коњицу у Федерацији БиХ.

Становништво[уреди | уреди извор]

На територији општине Калиновик данас живи око 2.000 становника, од чега већину чини сеоско становништво. Према подацима општине Калиновик, само 15% (310) од укупног броја становника је стално запослено. Становништво ове општине чине углавном Срби.

Двадесети вијек[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Калиновик је имала 4.667 становника, распоређених у 73 насељена места.

Општина Калиновик има површину од 681,11 км². Тренутно има 2.029 становника (попис из 2013. године), односно око 3 становника по квадратном километру. Становништво се у потрази за запослењем исељавало, најчешће у Сарајево.

Састав становништва – општина Калиновик
2013.[5]1991.[6]1981.[7]1971.[8]1961.[9]
Укупно2 029 (100,0%)4 667 (100,0%)6 597 (100,0%)9 458 (100,0%)7 319 (100,0%)
Срби1 947 (95,96%)2 826 (60,55%)3 691 (55,95%)5 536 (58,53%)4 750 (64,90%)
Бошњаци57 (2,809%)1 716 (36,77%)12 681 (40,64%)13 796 (40,14%)12 384 (32,57%)1
Хрвати8 (0,394%)17 (0,364%)29 (0,440%)44 (0,465%)67 (0,915%)
Црногорци6 (0,296%)35 (0,531%)41 (0,433%)13 (0,178%)
Босанци4 (0,197%)
Остали3 (0,148%)62 (1,328%)12 (0,182%)21 (0,222%)14 (0,191%)
Југословени2 (0,099%)46 (0,986%)148 (2,243%)20 (0,211%)88 (1,202%)
Босанци и Херцеговци1 (0,049%)
Неизјашњени1 (0,049%)
Мађари1 (0,015%)1 (0,014%)
Македонци2 (0,027%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Проценти за 1991. годину односе се на територију пријератне општине Калиновик која је припала РС. Мањи дијелови који су припали ФБиХ су сада у саставу општина Коњиц и Фоча-Устиколина.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Калиновик према резултатима избора 2020.
6
4
1
1
1
Од укупно 13 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 6
      СДС: 4
      ДНС: 1
      СП: 1
      УС: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Калиновику. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Калиновик је насеље Калиновик, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Калиновик је Радомир Сладоје испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Калиновик је приказан у табели.[10]

Крсна слава Општине Калиновик[уреди | уреди извор]

Крсна слава општине Калиновик је Петровдан. Поводом крсне славе општине Калиновик традиционално се одржавају „Петровданске свечаности“. У оквиру „Петровданских свечаности“ одржавају се турнири у фудбалу, кошарци, одбојци и атлетици.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Калиновик је окружена општинама Фоча, Фоча-Устиколина, Трново, Гацко, Невесиње и Коњиц. У окружењу Општине Калиновик су планине Трескавица, Лелија, Височица, Зеленгора и Црвањ. Терен је углавном кршевит са пуно вртача и пећина и без пуно вода.

Воде[уреди | уреди извор]

Највећа ријека која пролази кроз општину је ријека Неретва, која извире на планини Зеленгори. Већина потока у општини припада сливу Неретве, односно сливу Јадранског мора.Кроз сјеверни дио општине протиче ријека Бистрица која се улива у ријеку Дрину, те припада сливу Црног мора. Црвањско језеро је највеће језеро у Општини Калиновик, а налази се недалеко од Улога. Највећи број језера су ледничка језера, која се углавном налазе на Зеленгори. У изградњи је ХЕ „Улог“ која би требала да напуни кањон ријеке Неретве водом и тако створи вјештачко језеро.

Загорје[уреди | уреди извор]

Подручје општине Калиновик окружено планинама се назива Загорје, а становници се називају Загорани.

Историја[уреди | уреди извор]

Загорје се, као средњовјековна жупа, први пут помиње око 1323. године у повељи бана Стефана II Котроманића, којом он дарује неке крајеве кнезу Вукославу.

Римљани[уреди | уреди извор]

На подручју данашње Општине Калиновик налазе се многобројни историјски споменици који свједоче о животу и култури разних цивилизација које су се смјењивале на овом простору. Иако је недовољно истражена историја овог подручја, има материјалних налазишта која датирају из праисторијског доба о постојању народа који се сматрају старосједиоци Балкана. Из тог периода нађена су утврђења и насеља на локалитетима: Калиновик, Боженова глава, Јасен, Врховина, Хотовље, Kутине, Добро Поље, Кориљево, Градац, Јелашца, Шивољи, Јажићи, Влахоље и Гвозно. Свједочанство о доласку Римљана на ове просторе налазимо у остацима путне мреже која је повезивала босанска трговачка и рударска мјеста са Хумом, Дубровником и приморјем. Трасе римских путева видљиве су у селима Јажићи, Мосоровићи и Буквица. Ови путеви били су осигурани војним логорима, а других доказа о развијеној привреди нема. Претпоставља се да је малобројно становништво живјело од гајења стоке.[тражи се извор]

Средњи вијек[уреди | уреди извор]

У средњем вијеку подручје бива значајније насељено, а главна занимања су трговина и сточарство. 1180.године, као центар Жупе Загорје, први пут се помиње средњевјековно насеље Кучево. Да је у Калиновику, али и у његовој околини, постојао буран средњовјековни живот потврђују велики број стећака (до данас је пронађено и евидентирано 1793 ).Загорје се у средњем вијеку распростирало од Доброг Поља до горњег тока ријеке Неретве, до старе Жупе Вишеве са градом Велентином.Ова Жупа је припадала Босни, што потврђује постојање царинарнице војводе Сандаља Хранића Косаче из 1406. године.[тражи се извор]

Турска власт[уреди | уреди извор]

Падом Херцеговине под турску власт, нахија Загорје припада Херцеговини. 1469. г. мијењају се етничке прилике, настају велика миграциона кретања: долазе спахије и кметови из других подручја ( Ченгићи - Мала Азија...), а на силу се одводи домаће становништво у друге крајеве, а дио становништва прима ислам. Настаје тежак живот за православно становништво. Намети у виду пореза, кулука, бесправност и несигурност подстицало је становништво на отпор у виду сталне хајдучије. Тако је било све до 1875. године када је незадовољство кулминирало у виду општенародног устанка познатог као Невесињска пушка. Устанички покрет захватио је и ове просторе, становништво се ослобађа турске власти, али то не траје дуго јер је већ 1878. године дошло до окупације од стране Аустро-Угарске.[тражи се извор]

Аустро-угарска власт[уреди | уреди извор]

Период Аустро-Угарске владавине је права противмјера турској владавини. Иако заначајно боља и уређенија власт и она је изазивала незадовољство код православног и муслиманског становништва. Војни закон донесен 1881. године био је повод за устанак у јануару 1882. године. Устанак је почео у Улогу а устаничке вође су били и прваци српског и муслиманског становништва: Перо Тунгуз, Стојан Ковачевић, Салко Форта и Омер Шачић. Устанак се проширио и на сусједна подручја: Невесиње, Гацко, Коњиц, Фочу и Трново. Без програма и веће подршке брзо је угушен али је дуго тињао. Архаично и бунтовно становништво Аустро-Угарска власт је држала под контролом присуством знатног броја жандармерије и војске и честим маневрима . За те намјене изграђене су војне касарне и путна мрежа која их је повезивала. Путна мрежа изграђена у том периоду и данас је основ саобраћајне инфраструктуре општине. У том периоду Калиновик постаје значајније насеље и административни центар подручја.[тражи се извор]

Први свјетски рат[уреди | уреди извор]

Период Првог свјетског рата одразио се највише у погледу мобилисања војноспособних мушкараца у војску Аустро-угарске монархије, а један значајан дио као добровољци борио се на страни српске војске.[тражи се извор]

Међуратни период[уреди | уреди извор]

Период између два свјетска рата Калиновик је обиљежио са успостављањем јаког војничког гарнизона. Привреда није развијена, а главне дјелатности су гајење стоке и експлоатација шуме.[тражи се извор]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

У Другом свјетском рату слиједе поновна разарања, пљачке, паљевине, покољи,масивна страдања. На подручју су присутне разне формације четничких, партизанских и усташких јединица као италијанских и њемачких. На овим просторима посебно су јак одраз имале IV и V офанзива које су се одвијале и дијелом на територији Општине Калиновик.

Привреда[уреди | уреди извор]

У Општини Калиновик највише је заступљена прерада дрвета због великих природних шумских богатстава.

  • Шумско газдинство ШГ „Зеленгора“, Калиновик
  • Д. о. о. „Марвел MHE", производња и продаја електричне енегрије (локалитет Доњи Борач-Улог)
  • АД Дрвна индустрија, Калиновик, производња, прерада и продаја грађе
  • Д. о. о. „Блонди“, прерада, продаја и превоз грађе
  • Д. о. о. „ОРИОН ЛГ“, сјеча и извоз дрвних сортимената на шумске лагере и превоз трупаца до крајњих корисника
  • Д. о. о. „Ортачка“, сјеча и извоз дрвних сортимената
  • Д. о. о. „Нишић Пром“, сјеча и извоз шуме, превоз трупаца и огревног дрвета
  • Д. о. о. „ЕФТ ХЕ-Улог“, производња, дистрибуција и продаја електричне енергије (локалитет Улог)
  • Д. о. о. "5А Бистрица ХЕ“, производња и продаја електричне енергије (локалитет Добро поље)

Култура[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

На подручју Општине Калиновик је прије Одбрамбено-отаџбинског рата функционисало много више основних школа, које су полако затваране због масовног исељавања становништва из ових крајева.

Спорт[уреди | уреди извор]

  • Спортски савез Калиновик
  • Ловачко удружење „Загорје“
  • Спортско риболовачко друштво „Улог“
  • Планинарско спортско друштво „Лелија“

Удружења[уреди | уреди извор]

  • Удружење младих Калина
  • Завичајно удружење Калиновчана „Часлав“
  • Општинска организација Црвеног крста
  • Омладинско удружење „Пријатељи“ Калиновик

Познате личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016. 
  5. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.” (PDF). fzs.ba. Приступљено 16. 11. 2015. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 11. 2015. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 11. 2015. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016. 
  10. ^ „Калиновик”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]