Манастир Житомислић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Житомислић
Manastir Zitomislici.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање15. вијек
ОснивачМилорадовићи
ПосвећенБлаговјештењу Пресвете Богородице
Локација
МестоЖитомислићи
Држава Босна и Херцеговина
Координате43°12′15.93″N 17°47′37.71″E / 43.2044250° СГШ; 17.7938083° ИГД / 43.2044250; 17.7938083
Манастир Житомислић на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Житомислић
Манастир Житомислић
Манастир Житомислић на мапи Босне и Херцеговине

Манастир ЖитомислићБлаговештења Пресвете Богородице из 15. века, припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве.

Историја[уреди]

Смештен је у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Манастир је по једном извору, сазидао о свом трошку 1563. године властелин Милисав Храбрен, судећи по натпису са стубца који се (1861) налазио са десне стране, пред Владичанским троном. Његов ктиторски лик, са ликом цркве у десној руци, се налазио у "средњој цркви" (лађи), одмах код врата на левој страни. У манастирском општаку где се уписују приложници је записано "Породица Храбрени, ктитори светаја обитељи сеја". У Дубравама се памтило да су била три брата: Радоје, Љубосав и Милисав. Храбрени су имали своје "дворе" у у селу Црнићима (у Дубравама) и у Житомислићима. Из 1861. године је карактеристично запажање: "у садашњем народу нико не зна за 'Храбрене', него се живо спомињу Милорадовићи". [1]

Обновљен је 1563. године, за ктитора је имао чувену властелинску породице Милорадовић.[2] У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јован и Милисав Вукашинов из села Црнићи. На древном манастирском печету угравирана је 1585. година.[3] Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима. Живопис је рађен по грчком калупу. У манастирској цркви је половином 19. века било јеванђеље и још осам црквених књига, који су донети из Русије. У јеванђељу је запис из 1703. године, по којем је исте књиге послао "Петар руски монарх" у српску земљу, у манастир Житомислић а принели су их браћа Гавро и Михаил, синови Илије Милорадовића.

Монаси манастира Житомислића у XVII веку постају и хиландарски игумани. Затим је вековима братство било јако и утицало је на живот Срба у тим крајевима.

Краљ Александар I Карађорђевић је априла 1927. године поклонио звоно манастирској цркви. На звону тешком 300 килограма, било је угравирано: "Краљ Срба, Хрвата и Словенаца поклања ово звоно манастуру Житомислићу".[4]

Богословска школа[уреди]

У манастиру је 1848. године отворена прва богословска школа у Босни и Херцеговини. Основали су је тадашњи архимандрит Серафим Перовић и Нићифор Дучић. Касније је отворена и школа за описмењавање српске деце, која је постојала све до 1971. У манастиру се налазила и вредна збирка икона из периода од 16. до 19. века. као и значајан број књига и других црквених драгоцености. Манастир је делио судбину српског народа у долини Неретве.[2]

Страдање манастира и монаха[уреди]

У јуну 1941. године усташе су побиле цело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Манастир је опустео. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку. Манастирска црква је сачувана.

У недељу 3. фебруара 1991. године у Житомислићу, свечано су сахрањене мошти Житомислићких Новомученика. Затим су паравојне формације Хрватских одбрамбених снага (ХОС) под вођством Блажа Краљевића, половином јуна 1992. године, манастир спалили и срушили. Сестринство са игуманијом Евпраксијом и духовником игуманом Јованом (Недићем) избегло је из манастира неколико седмица пре хрватске агресије. Уточиште су нашли у манастиру Докмир крај Уба. Игуманија Евпраксија је умрла 2007.

Обнова[уреди]

У току 2003. и 2005. године обновљена је црква и освештана од стране Патријарха српског Павла у мају 2005. године. Манастирска слава је Благовештење.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ "Србско-далматински магазин", Карловац 1861. године
  2. 2,0 2,1 2,2 Политика: Житомислић поново живи, Сања Пешут, 24. 3. 2008., Приступљено 12. 2. 2013.
  3. ^ "Србско-далматински магазин", Карловац 1861. године
  4. ^ "Политика", Београд 1927. године

Спољашње везе[уреди]