Манастир Житомислић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Житомислић
Manastir Zitomislici.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање 15. вијек
Оснивач Милорадовићи
Посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице
Локација
Место Житомислићи
Држава  Босна и Херцеговина
Координате 43°12′15.93″N 17°47′37.71″E / 43.2044250° СГШ; 17.7938083° ИГД / 43.2044250; 17.7938083
Манастир Житомислић на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Житомислић
Манастир Житомислић
Манастир Житомислић на мапи Босне и Херцеговине

Манастир ЖитомислићБлаговештења Пресвете Богородице из 15. века, припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве.

Прошлост манастира[уреди]

Смештен је у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен је 1563. године, за ктитора је имао чувену властелинску породице Милорадовић.[1] У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима. Монаси манастира Житомислића у XVII веку постају и хиландарски игумани. Затим је вековима братство било јако и утицало је на живот Срба у тим крајевима.

Богословска школа[уреди]

У манастиру је 1848. године отворена прва богословска школа у Босни и Херцеговини. Основали су је тадашњи архимандрит Серафим Перовић и Нићифор Дучић. Касније је отворена и школа за описмењавање српске деце, која је постојала све до 1971. У манастиру се налазила и вредна збирка икона из периода од 16. до 19. века. као и значајан број књига и других црквених драгоцености. Манастир је делио судбину српског народа у долини Неретве.[1]

Страдање манастира и монаха[уреди]

У јуну 1941. године усташе су побиле цело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Манастир је опустео. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку. Манастирска црква је сачувана.

У недељу 3. фебруара 1991. године у Житомислићу, свечано су сахрањене мошти Житомислићких Новомученика. Затим су паравојне формације Хрватских одбрамбених снага (ХОС) под вођством Блажа Краљевића, половином јуна 1992. године, манастир спалили и срушили. Сестринство са игуманијом Евпраксијом и духовником игуманом Јованом (Недићем) избегло је из манастира неколико седмица пре хрватске агресије. Уточиште су нашли у манастиру Докмир крај Уба. Игуманија Евпраксија је умрла 2007.

Обнова[уреди]

У току 2003. и 2005. године обновљена је црква и освештана од стране Патријарха српског Павла у мају 2005. године. Манастирска слава је Благовештење.[1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]