Пређи на садржај

Црни вргањ

С Википедије, слободне енциклопедије

Црни вргањ
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
B. aereus
Биномно име
Boletus aereus
Синоними
  • Dictyopus aereus (Bull.) Quél. (1886)
  • Tubiporus edulis subsp. aereus (Bull.) Maire (1937)
  • Boletus edulis f. aereus (Bull.) Vassilkov (1966)
  • Boletus aereus var. squarrosus De Rezende Pinto (1940)

Црни или љетни вргањ (лат. Boletus aereus Bull. ex Fr) јестива је врста гљиве која расте у субмедитерански крајевима од маја до септембра, а у унутрашњости од јуна до октобра. Може се наћи поред храстова, питомих кестенова и букви, на врућим и више од пола дана Сунцу изложеним, полажајима. У низијским и субмедитеранским крајевима није риједак док га на вишим стаништима има само на јужним падинама. Често се нађе на сред шумске стазе, у групама од по 2- 4 јединке. Најбоље успијева у Херцеговини, али и шира околина Загреба му прија.[3]

Клобук величине 5-16 cm. Полулоптастог је облика и јастучаст, у старости може бити и спљоштен. Крај је окренут надоље са кожицом која га прераста, а у старости је обрнуто. Кожица је њежна, касније огољела али увијек сува и без сјаја. Површина је тамносмеђе боје попут чоколаде, а одоздо пробијају свијетли дијелови. Могу се појавити маслинаста и љубичаста боја.[3]

Цјевчице

[уреди | уреди извор]

Цјевчице дужине 8-30 mm, са јарком око стручка. Мутнобијеле, зеленожуте и на крају жутомаслинасте боје.[3]

Поре су ситне, испод 0,5 mm. У почетку зачепљене, послије округласте. По боји су исте као и цјевчице гледане на пресјеку.[3]

Отисак спора

[уреди | уреди извор]

Отисак спора је маслинастосмеђе боје.

Стручак величине од 5-10/2-4-(6) cm, већином облика бурета посебно млађи. Може бити трбушаст али у дну задебљан, а према горе је ужи. У основи је бијели или кожнатосмеђи, поривен ситним црвенкастим жилицама тако густо да се чини истобојним клобуком. Жилице се у горњем дијелу укрштају под правим углом тако да у тој зони праве мрежицу. Мрежица је често слабо уочљива.[3]

Месо је дебело, тврдо и на ваздуху је непромјенљиво. Укус је благ, скоро сладак. Мирис фин, подсјећа на ароматичне траве. На Сунцу понекад мирише на тамјан, а при сушењу на кумарин.[3]

Хемијске реакције

[уреди | уреди извор]

На KOH мало посмеђи. На FeSO4 мало позелени. На NH3 никако не реагује.[3]

Микроскопија

[уреди | уреди извор]

Споре боје меда, неправилно вретенасте, најшире на доњој трећини: 11-17/4-6 mi.[3]

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Због његове црвенкасте мрежице често се може замијенити са црвеним вргањем (лат. Boletus pinophilus Pil. et Der.). И та гљива припада групи правилних вргања којих данас има девет.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Herbier. 9. Paris, France: Chez l'auteur, Didot, Debure, Belin. 1789. Pl. 385; fig. II.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  2. ^ Boletus aereus (Viv.) Ricken 1915”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 23. 3. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.