Неменикуће

Неменикуће
Неменикуће;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	1833
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 28″ С; 20° 35′ 28″ И / 44.491166° С; 20.591166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Неменикуће Неменикуће на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Неменикуће је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1833 становника.

Историја

Неменикуће се налази јужно од Сопота. Неменикуће су старије насеље. У његовој близини има трагова који указују да је ту било насеља још у средњем веку. Али не можемо с поузданошћу утврдити када је ово насеље постало.

Прве податке о Неменикућама имамо из почетка 18.века. Знамо да је 1732.г. у Неменикућама било 18 кућа и да је село имало цркву „од растових дасака, покривену растовом шиндром, без свода и неосвећену.“ По подацима из литературе може се закључити да је ова црква подигнута око 1708.г. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г.) забележено је насељено место Neminikutie, које је тада припадало грочанском дистрикту. Овде се налази црква Светих апостола Петра и Павла.^[1]

Пред крај 18.века, за време аустро-турских ратова, становништво је морало напустити село и крити се по збеговима, а месеца јула 1788.г. пребегло је „преко“ (Банат).^[2] Касније се највећи део становништва повратио, а долазили су и нови досељеници у све већем броју. Године 1818. Неменикуће су улазиле у састав Вићентијеве кнежине и тада је у селу било 57 кућа. Године 1822. село је имало 63, а 1846. 99 кућа. По Попису из 1921. године Неменикуће су имале 351 кућу са 1960 становника.

За најстарију породицу сматрају се Видаковићи, од којих данас нема потомака у Неменикућама. Од ових је познати писац Милован Видаковић, који се родио у Неменикућама 1780.г. Видаковићи су старином „од Дрине реке, из места Лознице“, одакле су побегли „због буна и немира“ У старе породице убрајају се и Ђорђевићи (Зећевићи). Остале су породице млађих досељеника. (подаци крајем 1921. године).^[3] ^[4]

Знаменитости

Позната је црква у Неменикућама посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску. Црква је екранизована у ТВ серији „Грех њене мајке“.^[5] Овој цркви су "од давнине" припадали и Сопот и Ропочево, до 1936.^[6] У овом селу је такође рођен српски књижевник Милован Видаковић, зачетник романа у модерној српској књижевности.

Атару села припада и Манастир Кастаљан, а од заштићених споменика културе ту се налази и Стара кућа породице Жујовић. Жујовићи су били позната породица током 19. и 20. века. Овде се налази Клеопатрина чесма.

Од 2010. године на Петровдан, 12. јула, током манифестације Дани Милована Видаковића, а у оквиру програма Петровдан у порти неменикућке цркве уручује се књижевна награда „Мома Димић”.^[7] Награду која носи име познатог српског књижевника и преводиоца Моме Димића (1944-2008), који је плодну каријеру започео пре више од пола века романом Живео живот Тола Манојловића, установљена је на предлог Библиотеке „Милован Видаковић" у Сопоту и Градске општине Сопот.^[8]

Програм Петровдан у порти неменикућке цркве

Петровдан у порти неменикућке цркве
Додела награде „Мома Димић” писцу Горану Гоцићу 2018. године
Наступ Дивне Љубојевић и хора „Мелоди” 2018. године
Изложба радова ликовне колоније „Тресије - Неменикуће” 2018. године

Демографија

У насељу Неменикуће живи 1641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,0 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[9]
Година	Становника
1948.	2.414
1953.	2.464
1961.	2.400
1971.	2.161
1981.	1.999
1991.	1.933	1.904
2002.	2.058	2.088

Етнички састав према попису из 2002.‍^[10]

Срби	2.025	98,39%
Македонци	4	0,19%
Југословени	4	0,19%
Руси	3	0,14%
Црногорци	2	0,09%
Хрвати	1	0,04%
Украјинци	1	0,04%
Словенци	1	0,04%
Словаци	1	0,04%
непознато	11	0,53%

Становништво према полу и старости^[11]


	м	ж
?	8	5
80+	18	26
75—79	31	48
70—74	59	77
65—69	61	63
60—64	46	75
55—59	44	54
50—54	76	58
45—49	94	72
40—44	82	69
35—39	67	77
30—34	65	55
25—29	63	67
20—24	73	53
15—19	72	59
10—14	64	64
5—9	72	44
0—4	48	49
Просек :	39,0	42,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	513	523	574	579	564	542	614

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	118	140	79	101	85	61	18	8	2	2	3,35

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	859	239	557	41	19	3
Женски	858	115	551	165	23	4
УКУПНО	1.717	354	1.108	206	42	7

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	443	134	0	1	99
Женски	263	135	0	1	21
Укупно	706	269	0	2	120

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	10	38	6	69
Женски	1	2	30	6	2
Укупно	10	12	68	12	71

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	10	21	5	8
Женски	2	7	8	8	27
Укупно	4	17	29	13	35

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	22
Женски	4	0	0	9
Укупно	13	0	0	31

Референце

^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама (Каленић, број 1/1988, стр. 9-10)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.
^ „Ускршњи пост у космајском збегу”. Политика. 18. 4. 2022. Приступљено 28. 4. 2022.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Неменикуће.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ Репортажа о снимању ТВ серије у порти цркве у Неменикућама http://www.pouke.org/news.php?do=view&id=268&cid=1^{[мртва веза]}
^ "Политика", 2. нов. 1936
^ „KONKURS za dodelu KNJIŽEVNE NAGRADE MOMA DIMIĆ za 2016/2017. godinu”. Portal javnih nabavki. Приступљено 13. 7. 2018.
^ „Михајло Пантић први добитник Награде „Мома Димић“”. Политика. 9. 7. 2010. Приступљено 13. 7. 2018.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Монографија Подунавске области 1812-1927 објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[1] „Црква Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама (Каленић, број 1/1988, стр. 9-10)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.

[2] „Ускршњи пост у космајском збегу”. Политика. 18. 4. 2022. Приступљено 28. 4. 2022.

[3] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Неменикуће.

[4] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

[5] Репортажа о снимању ТВ серије у порти цркве у Неменикућама http://www.pouke.org/news.php?do=view&id=268&cid=1^{[мртва веза]}

[6] "Политика", 2. нов. 1936

[javne_nabavke-7] „KONKURS za dodelu KNJIŽEVNE NAGRADE MOMA DIMIĆ za 2016/2017. godinu”. Portal javnih nabavki. Приступљено 13. 7. 2018.

[Политика-8] „Михајло Пантић први добитник Награде „Мома Димић“”. Политика. 9. 7. 2010. Приступљено 13. 7. 2018.

[9] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[10] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[11] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот