Неменикуће

Координате: 44° 29′ 28″ С; 20° 35′ 28″ И / 44.491166° С; 20.591166° И / 44.491166; 20.591166
С Википедије, слободне енциклопедије

Неменикуће
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 1992
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 28″ С; 20° 35′ 28″ И / 44.491166° С; 20.591166° И / 44.491166; 20.591166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Неменикуће на карти Србије
Неменикуће
Неменикуће
Неменикуће на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Неменикуће је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1992 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Неменикуће се налази јужно од Сопота. Неменикуће су старије насеље. У његовој близини има трагова који указују да је ту било насеља још у средњем веку. Али не можемо с поузданошћу утврдити када је ово насеље постало.

Прве податке о Неменикућама имамо из почетка 18.века. Знамо да је 1732.г. у Неменикучама било 18 кућа и да је село имало цркву „од растових дасака, покривену растовим шиндром, без свода и неосвећену.“ По подацима из литературе може се закључити да је ова црква подигнута око 1708.г. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г.) забележено је насељено место Neminikutie, које је тада припадало грочанском дистрикту. Овде се налази црква Светих апостола Петра и Павла.[1]

Пред крај 18.века, за време аустро-турских ратова, становништво је морало напустити село и крити се по збеговима, а месеца јула 1788.г. пребегло је „преко“ (Банат).[2] Касније се највећи део становништва повратио, а долазили су и нови досељеници у све већем броју. Године 1818. Неменикуће су улазиле у састав Вићентијеве кнежине и тада је у селу било 57 кућа. Године 1822. село је имало 63, а 1846. 99 кућа. По Попису из 1921. године Неменикуће су имале 351 кућу са 1960 становника.

За најстарију породицу сматрају се Видаковићи, од којих данас нема потомака у Неменикућама. Од ових је познати писац Милован Видаковић, који се родио у Неменикућама 1780.г. Видаковићи су старином „од Дрине реке, из места Лознице“, одакле су побегли „због буна и немира“ У старе породице убрајају се и Ђорђевићи (Зећевићи). Остале су породице млађих досељеника. (подаци крајем 1921. године).[3] [4]

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Позната је црква у Неменикућу посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску. Црква је екранизована у ТВ серији „Грех њене мајке“.[5] Овој цркви су "од давнине" припадали и Сопот и Ропочево, до 1936.[6] У овом селу је такође рођен српски књижевник Милован Видаковић, зачетник романа у модерној српској књижевности.

Атару села припада и Манастир Кастаљан, а од заштићених споменика културе ту се налази и Стара кућа породице Жујовић. Жујовићи су били позната породица током 19. и 20. века. Овде се налази Клеопатрина чесма.

Од 2010. године на Петровдан, 12. јула, током манифестације Дани Милована Видаковића, а у оквиру програма Петровдан у порти неменикућке цркве уручује се књижевна награда „Мома Димић”.[7] Награду која носи име познатог српског књижевника и преводиоца Моме Димића (1944-2008), који је плодну каријеру започео пре више од пола века романом Живео живот Тола Манојловића, установљена је на предлог Библиотеке „Милован Видаковић" у Сопоту и Градске општине Сопот.[8]

Програм Петровдан у порти неменикућке цркве[уреди | уреди извор]
  • Петровдан у порти неменикућке цркве
    Петровдан у порти неменикућке цркве
  • Додела награде „Мома Димић” писцу Горану Гоцићу 2018. године
    Додела награде „Мома Димић” писцу Горану Гоцићу 2018. године
  • Наступ Дивне Љубојевић и хора „Мелоди” 2018. године
    Наступ Дивне Љубојевић и хора „Мелоди” 2018. године
  • Изложба радова ликовне колоније „Тресије - Неменикуће” 2018. године
    Изложба радова ликовне колоније „Тресије - Неменикуће” 2018. године

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Неменикуће живи 1641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,0 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.414
1953. 2.464
1961. 2.400
1971. 2.161
1981. 1.999
1991. 1.933 1.904
2002. 2.058 2.088
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби
  
 2.025 98,39%
Македонци
  
 4 0,19%
Југословени
  
 4 0,19%
Руси
  
 3 0,14%
Црногорци
  
 2 0,09%
Хрвати
  
 1 0,04%
Украјинци
  
 1 0,04%
Словенци
  
 1 0,04%
Словаци
  
 1 0,04%
непознато
  
 11 0,53%


Становништво према полу и старости[11]
м
ж
? 8
  
  
 5
80+ 18
  
  
 26
75—79 31
  
  
 48
70—74 59
  
  
 77
65—69 61
  
  
 63
60—64 46
  
  
 75
55—59 44
  
  
 54
50—54 76
  
  
 58
45—49 94
  
  
 72
40—44 82
  
  
 69
35—39 67
  
  
 77
30—34 65
  
  
 55
25—29 63
  
  
 67
20—24 73
  
  
 53
15—19 72
  
  
 59
10—14 64
  
  
 64
5—9 72
  
  
 44
0—4 48
  
  
 49
Просек : 39,0 42,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 513 523 574 579 564 542 614
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 118 140 79 101 85 61 18 8 2 2 3,35
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 859 239 557 41 19 3
Женски 858 115 551 165 23 4
УКУПНО 1.717 354 1.108 206 42 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 443 134 0 1 99
Женски 263 135 0 1 21
УКУПНО 706 269 0 2 120
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 10 38 6 69
Женски 1 2 30 6 2
УКУПНО 10 12 68 12 71
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 10 21 5 8
Женски 2 7 8 8 27
УКУПНО 4 17 29 13 35
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 0 0 22
Женски 4 0 0 9
УКУПНО 13 0 0 31

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама (Каленић, број 1/1988, стр. 9-10)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019. 
  2. ^ „Ускршњи пост у космајском збегу”. Политика. 18. 4. 2022. Приступљено 28. 4. 2022. 
  3. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Неменикуће.
  4. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  5. ^ Репортажа о снимању ТВ серије у порти цркве у Неменикућама http://www.pouke.org/news.php?do=view&id=268&cid=1[мртва веза]
  6. ^ "Политика", 2. нов. 1936
  7. ^ „KONKURS za dodelu KNJIŽEVNE NAGRADE MOMA DIMIĆ za 2016/2017. godinu”. Portal javnih nabavki. Приступљено 13. 7. 2018. 
  8. ^ „Михајло Пантић први добитник Награде „Мома Димић“”. Политика. 9. 7. 2010. Приступљено 13. 7. 2018. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неменикуће&oldid=27683417”