Брвнара - катун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брвнара - планина Клековача Република Српска
Брвнара - катун
Брвнара - катун
Информације
Локација Аташевац, колибе Матерића, брвнара Јове Миљевића ,1979.
Статус завршена
Саграђена у другој половина 19. вијека
Број спратова

Брвнара - кућа - катун - бачија (рум. catun), сточарскa љетњa кућа од дрвета у планини с колибама и торовима за стоку.[1] Брвнара је грађена од стабала дрвета - брвана или тесаних талпи. Јефтин и приступачан грађевински материјал у предјелима богатим шумом, омогућио је њихову масовну изградњу. Има их по предјелима комплетног динарског простора. У Лици, Кордуну, Банији, Републици Српској, Црној Гори, Шумадији, Драгачеву, Старом Влаху... Намена брвнаре куће била је превасходно за смештање и збрињавање човјека и вриједности које му припадају.[1] [2]

Кратка историја[уреди]

Прва човјекова станиша биле су пећине, па земунице. Номадском човјеку су, географија и тренутна конфигурација терена, уз мало импровизације, рјешавали елементарне проблеме становања. Свака згодна рупа на терену, настрешена лишћем, могла је привремено да сачува човјека од временских неприлика. Када се извјештио, усавршавао је алате и постајао све комфорнији. Брвнаре су виши степен човјечијег стандарда. И њих је, наравно, временом усавршавао.[3]

Грађа и изглед[уреди]

Лоцирање брвнаре је такође одређено конфигурацијом терена. Она је постављана „на ћелицу“ нагиба терена. Тако је добијан подрум. Изнад се градила брвнара. Била је једнодјелна, па дводјелна, па вишедјелна. У брвнари је постојала кућа, то је просторија која није имала плафон већ је била смјештена директно под кровом, и соба, просторија која је имала плафон и била под заједничким кровом са кућом. Оваква брвнара је имала двоје врата. Једна су била улазна на самој брвнари, а другим се улазило из куће, у други дио брвнаре, у собу. Мердевинама - степеницама, се унутар брвнаре могло попети на плафон собе. Тако да се на тој плафонској платформи сушило месо димом са огњишта, који је струјао ка отвору у највишој тачки крова на четири воде - баџи. Изнад огњишта висиле су вериге. У соби је била пећ и лежаји, односно слама за спавање. Сећија је постављена уз вертикални дрвени стуб који се зове пардо. Уз парду је сједио домаћин куће, или кум када дође.[1]

Рађене су и састављена разним техникама. Технологија алата, и домишљатост аутора су је и правили и усавршавали. Оне су дуговјеке. И данас постоје читава насеља старих брвнара као што су она на планини Клековачи, на мјесту званом Аташевац. Ту постоје читава села брвнара. (Матерића, Трикића...) које се налазе убележена на мапама и секцијама педантних Аустроугара са краја 19. вијека.[3]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
  2. ^ Цвијић Ј, Балканско полуострво, Хрватски Штампарски Завод, Загреб1922
  3. 3,0 3,1 Група аутора , Сеоска и стара градска насеља у делу Зорана Петровића, Етнографски музеј, Београд1997

Спољашње везе[уреди]