Шаблон:ИЧ-Слободан Принцип Сељо
Слободан Принцип — Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. мај 1914 — Крушево, код Фоче, 25. април 1942), био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потицао је из револуционарне породице Принцип, а млађи брат његовог оца је био Гаврило Принцип, припадник „Младе Босне” и атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 1914. године у Сарајеву. Још као учесник гимназије у Сарајеву прикључио се омладинском револуционарном покрету, а доласком на студије технике у Београд активно се укључио у револуционарни студентски покрет. Због истакнуте активности међу студентима, као и учешћа у студентским акцијама и демонстрацијама 1937. године је био примљен у чланство илегалне Комунистичке партије Југославије.
Био је активан у Удружењу босанскохерцеговачких студената „Петар Кочић”, а од 1937. до 1939. године је и његов председник. Ово удружење развило је живу политичку активност међу студентима, а деловало је и међу омладином и студентима у Босни и Херцеговини. За време школских распуста Слободан је политички деловао у родном крају, међу радничком и сеоском омладином. Био је један од најистакнутијих студената-комуниста на Београдском универзитету, због чега је био хапшен и прогањан од полиције.
Учествовао је у Априлском рату 1941. године, а након окупације Југославије је био изабран за члана војног руководства КПЈ за Босну и Херцеговину са задатком да ради на организовању устанка. Јула 1941. је био именован за члана Обласног штаба за сарајевску област, као и за члана Главног штаба НОП одреда Босне и Херецеговине. Учествовао је у организовању устанка на Романији и стварању Романијског партизанског одреда. Почетком фебруара 1942. године је био именован за команданта Оперативног штаба НОП и ДВ за источну Босну. Половином априла 1942. се разболео од тифуса и крајем истог месеца умро у централној партизанској болници у околини Фоче.
За народног хероја проглашен је 6. септембра 1942. године, међу првих 12 партизанских бораца. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.