Шешир професора Косте Вујића (филм из 2012)
| Шешир професора Косте Вујића | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | Шешир професора Вујића |
| Жанр | комедија |
| Режија | Здравко Шотра |
| Сценарио | Милован Витезовић Здравко Шотра |
| Продуцент | Зоран Јанковић |
| Главне улоге | Александар Берчек Милош Биковић Александар Радојичић Љубомир Булајић Бранимир Брстина Драган Јовановић |
| Музика | Жељко Јоксимовић |
| Сценографија | Дејан Анђелковић |
| Камера | Веселко Крчмар |
| Монтажа | Петар Путниковић |
| Издавачка кућа | Кошутњак филм |
| Година | 2012. |
| Трајање | 121 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Веб-сајт | kosutnjakfilm |
| IMDb веза | |
Шешир професора Косте Вујића је српски филм из 2012. године. Режирао га је Здравко Шотра по роману „Шешир професора Косте Вујића“ Милована Витезовића, са Александром Берчеком у улози професора Косте Вујића.[1]
Филм представља римејк истоимене ТВ драме из 1971. године, коју је режирао Владимир Андрић, док је улогу професора Вујића маестрално одиграо Павле Вуисић, а у улози ученика појавила се читава плејада младих глумаца, данас доајена српског глумишта.
Александар Берчек је своју улогу у овом филму посветио Павлу Вуисићу.
Филм је своју премијеру имао у Београду у 1. фебруара 2012. године.[2]
Радња филма[уреди | уреди извор]
Ово је прича о невероватном професору немачког језика Кости Вујићу и разреду матураната Прве мушке гимназије, школске 1885/1886. године у Београду, коју су похађали Михаило Петровић Мика Алас, Јован Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић и многи други знаменити људи који су обележили целу једну епоху као академици, професори, министри, политичари... Лик Косте Вујића, ког игра Александар Беречек, био је ексцентрични професор, доброћудни особењак и хедониста, педагог посебне врсте још ексцентричнијим ђацима, ученицима Прве београдске гимназије, а догађаји тог времена смислено су описани.[3]
Омиљена реченица професора Вујића „све мангуп до мангупа“, јесте она коју је изговарао када их је с љубављу прекоревао. То је био разред за понос Србије који је градио нашу историју онога доба, а темељ нама. Велика је заслуге професора Косте Вујића, што је за разлику од директора школе и других професора схватио да у разреду, последњем који води, не седи безбрижна мангупарија, него велика нада и будућа срећа Србије, нада коју представљају баш ти његови ученици који су већ били посадили кестенове на Теразијама и јабланове у Кнез Милошевој, јер је њихов разредни старешина био велики поборник таквог улепшавања Београда. Био је ексцентрик и гурман, са једне стране, али је са друге знао да има добре ђаке и потенцијално ваљане и добре људе, што је за њега било важније, него да на њима истерује спартанску дисциплину ондашњих школа.[2]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Александар Берчек | Пpофесор Коста Вујић |
| Милош Биковић | Михаило Петровић Алас |
| Александар Радојичић | Милорад Митровић |
| Љубомир Булајић | Јован Цвијић |
| Андрија Даничић | Јаков Јаша Продановић |
| Матеја Поповић | Павле Поповић |
| Бранимир Брстина | Професор Зечевић |
| Драган Јовановић | Професор војне обуке Станић |
| Војин Ћетковић | Директор Ђура Козарац |
| Иван Босиљчић | Професор Мокрањац |
| Предраг Ејдус | Професор француског језика |
| Зоран Цвијановић | Професор математике |
| Тамара Алексић | Министрова ћерка |
| Весна Чипчић | Министрова жена |
| Марко Баћовић | Министар |
| Драгомир Чумић | Господин Милосављевић |
| Младен Совиљ | Василије Симић |
| Урош Јаковљевић | Бранислав Рајић |
| Никола Ранђеловић | Љубомир Стојановић |
| Давор Перуновић | Велимир Стојановић |
| Миодраг Радовановић | Станодавац |
| Игор Ђорђевић | Капетан Мишић |
Види још[уреди | уреди извор]
- Шешир професора Косте Вујића (роман)
- Шешир професора Косте Вујића (филм из 1972)
- Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Шешир професора Косте Вујића”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ↑ 2,0 2,1 „„Шешир професора Косте Вујића“: Све мангуп до академика”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Шешир професора Косте Вујића”. Тв Профил. Приступљено 4. 2. 2020.