Hauard Zin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hauard Zin
Howard Zinn at lectern cropped.jpg
Zin predaje u Medisonu, Viskonsin, 2. maja, 2009
Datum rođenja 24. avgust 1922.
Mesto rođenja Bruklin
 SAD
Datum smrti 27. januar 2010.
Mesto smrti Santa Monika
 SAD

Hauard Zin (engl. Howard Zinn; 24. avgust 192227. januar 2010.[1]) bio je američki akademski istoričar, pisac, dramaturg i društveni aktivista. Pre i tokom karijere profesora političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu od 1964 do 1988, napisao je više od 20 knjiga, uključujući i najprodavaniju i najuticajniju Narodnu istoriju Sjedinjenih država.[2] Najviše je pisao o Afroameričkom pokretu za građanska prava (1955-1968) i mirovnim pokretima, kao i o istoriji radničkog pokreta Sjedinjenih država. Njegova autobiografija, Ne možeš biti neutralan u zahuktalom vozu, ujedno je i naslov dokumentarnog filma iz 2004. koji govori o Zinovom životu i radu.[3]

Život i karijera[уреди]

Rani život[уреди]

Zin je rođen u jevrejskoj imigrantskoj porodici u Bruklinu. Njegov otac, Edi Zin, rođen u Austrougarskoj, emigrirao je u SAD sa svojim bratom Semjuelom pre početka Prvog svetskog rata. Hauardova majka, Dženi Zin, emigrirala je iz Irkutska, grada na istoku Sibira.

Oboje su bili radnici u fabrici i ograničenog obrazovanja kada su se upoznali i venčali, te nije bilo knjiga niti magazina ni u jednom od stanova gde su podizali svoju decu. Zina su roditelji upoznali sa književnošću tako što su slali kupon i 10 centi u Njujork post za svaku od 20 knjiga sabranih dela Čarlsa Dikensa.[4] Takođe je učio kreativno pisanje u srednjoj školi Tomas Džeferson u Bruklinu u okviru posebnog programa koji je pokrenuo pesnik Elijas Libermen.[5]

Drugi svetski rat[уреди]

Željan da se bori protiv fašizma, Zin se priključio Američkom ratnom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata i bila mu je dodeljena dužnost bombardera u 490-om bombarderskom odredu, [6] pa je direktno učestvovao u bombaškim napadima na Berlin, Čehoslovačku, i Mađarsku.[7] Kao bombarder SAD-a, Zin je u aprilu 1945. bacio napalm bombe na Rojan, letovalište na jugozapadnoj obali Francuske.[8] Svoj anti-ratni stav, koji je kasnije izgradio, Zin je delom zasnovao upravo na ovakvim iskustvima.

Na post-doktorskoj istraživačkoj misiji, devet godina kasnije, Zin je posetio letovalište u blizini Bordoa gde je razgovarao sa meštanima, pregledao opštinska dokumenta, i čitao isečke iz novina iz ratnog perioda u lokalnoj biblioteci. Zin se vratio u Rojan 1966, nakon čega je detaljno opisao svoje istraživanje u knjizi Politika istorije. Gledajući „sa zemlje“, Zin je naučio da su bombaški vazdušni napadi u kojima je i sam učestvovao ubili više od 1000 francuskih civila, pored nekoliko nemačkih vojnika koji su se krili blizu Rojana da dočekaju kraj rata. Ovo su događaji koji su u svim dokumentima koje je pronašao opisani kao „tragična greška“ koja je sravnila jedan mali, ali drevni grad i „svo njegovo stanovništvo koje je, makar zvanično, bilo mnogo više prijateljsko, nego neprijateljsko“. U Politici istorije, Zin je opisao način na koji je napad bio naređen - tri nedelje pre nego što se rat u Evropi završio - od strane vojnih oficira koje je više motivisala želja za ličnim napretkom u karijeri, nego legitimni vojni objekti. On citira kratku referencu zvanične istorije Američke vojne jedinice koja se odnosi na Osmi vazdušni napad na Rojan, i u istom poglavlju govori o bombardovanju Pilzena koji je tada bio deo Čehoslovačke. Zvanična istorija tvrdi da je poznata kompanija Škoda iz Pilzena „primila 500 dobro usmerenih tona“ i da su „zahvaljujući upozorenju koje je poslato unapred radnici bili u mogućnosti da pobegnu, svi sem pet osoba“.

Zin je napisao, „Sećam se leta na tu misiju, bio sam pomoćnik glavnog bombardera, i sećam se da nismo ciljali tačno na Škodu, (što bih zapamtio, jer je to bila jedina meta u Čehoslovačkoj o kojoj sam čitao) već smo bacili bombe, bez velike preciznosti, na grad Pilzen. Dva češka građanina koja su živela u Pilzenu u to vreme, skoro su mi rekli da je nekoliko stotina ljudi bilo ubijeno u tom napadu (dakle, Čeha) - a ne pet.“[9]

Zin je izjavio da je njegovo iskustvo ratnog bombardera, zajedno sa istraživanjem koje je kasnije sproveo, a koje se odnosi na posledice po Rojan i Pilzen, dovelo do stvaranja moralnih dilema usmerenih ka vojsci SAD-a.[10] Zin je preispitivao obrazloženja za vojne operacije koje su rezultovale masovnim civilnim žrtvama tokom bombardovanja gradova poput Drezdena, Rojana, Tokija i Hirošime i Nagasakija od strane savezničkih snaga tokom Drugog svetskog rata, zatim Hanoija tokom rata u Vijetnamu i Bagdada tokom rata u Iraku, kao i civilnim žrtvama u Avganistanu tokom trenutnog i skoro deceniju dugog rata na tom prostoru. U svom pamfletu, Hirošima: Prekid tišine'[11] napisanom 1995, izneo je dokaze o gađanju civila iz vazduha.

Šest godina kasnije, napisao je: „Podsetimo da su u jeku Zalivkog rata, američke vojne snage bombardovale jedno sklonište od vazdušnih napada, usmrtivši 400 do 500 ljudi, žena, i dece koji su se tu zbili da izbegnu bombe. Tvrdilo se da je to bila vojna meta, stambena jedinica komunikacijskog centra, ali reporteri koji su prošli kroz ruine neposredno nakon bombardovanja rekli su da nisu videli ni znaka nečemu sličnom. Navodim da je istorija bombardovanja - a niko nije bombardovao više od ove nacije - u stvari istorija neprekidnih zverstava, svih mirne savesti obrazloženih kroz obmanljiv i smrtonosan jezik rečima poput 'nesrećan slučaj', 'vojna meta' i 'kolateralna šteta'“.[12]

Bibliografija[уреди]

Autor[уреди]

Doprinosi[уреди]

  • Ars Americana Ars Politica: Partisan Expression in Contemporary American Literature and Culture. by Peter Swirski. 2010. ISBN 978-0-7735-3766-8.
  • Admirable Radical: Staughton Lynd and Cold War Dissent, 1945–1970., Kent State University Press by Carl Mirra. 2010. ISBN 978-1-60635-051-5.
  • Z, Mickey (2004). A Gigantic Mistake. ISBN 978-1-930997-97-4. .
  • Irons, Peter H. (2000). A People's History of the Supreme Court. ISBN 978-0-14-029201-5. .
  • Doyle, Randall (2004). A Political Dynasty In North Idaho, 1933–1967. ISBN 978-0-7618-2843-3. .
  • Kohn, Stephen M. (1994). American Political Prisoners: Prosecutions Under the Espionage and Sedition Acts. ISBN 978-0-275-94415-5. .
  • Chomsky, Noam (2002). American Power and the New Mandarins. ISBN 978-1-56584-775-0. .
  • (Douglas F. Dowd (2004). Broken Promises Of America: At Home And Abroad, Past And Present: An Encyclopedia For Our Times. ISBN 978-1-56751-313-4. .
  • Singer, Daniel (2005). Deserter From Death: Dispatches From Western Europe 1950-2000. ISBN 978-1-56025-642-7. .
  • Donald Grinde, Bruce Johansen (1994). Ecocide of Native America: Environmental Destruction of Indian Lands and Peoples. ISBN 978-0-940666-52-8. .
  • Pelz, William A. (2000). Eugene V. Debs Reader: Socialism and the Class Struggle. ISBN 978-0-9704669-0-7. .
  • Churchill, Ward (1996). From a Native Son: Selected Essays in Indigenism, 1985–1995. ISBN 978-0-89608-553-4. .
  • Strada, Gino (2005). Green Parrots: A War Surgeon's Diary. ISBN 978-88-8158-420-8. .
  • Sut Jhally editor, Jeremy Earp editor (2004). Hijacking Catastrophe: 9/11, Fear And The Selling Of American Empire. ISBN 978-1-56656-581-3. .
  • Micah Ian Wright (2004). If You're Not a Terrorist…Then Stop Asking Questions!. ISBN 978-1-58322-626-1. .
  • Iraq: The Logic of Withdrawal by Anthony Arnove. 2006. ISBN 978-1-59558-079-5.
  • Impeach the President: The Case Against Bush and Cheney Dennis Loo (Editor), Peter Phillips (Editor) Seven Stories Press:.). 2006. ISBN 978-1-58322-743-5
  • Alexander Berkman Gene Fellner, editor (2004). Life of an Anarchist: The Alexander Berkman Reader. ISBN 978-1-58322-662-9. .
  • David Giffey editor (2006). Long Shadows: Veterans' Paths to Peace. ISBN 1-891859-64-9. 
  • Clara Nieto, Chris Brandt (trans) (2003). Masters of War: Latin America and United States Aggression from the Cuban Revolution Through the Clinton Years. ISBN 978-1-58322-545-5. .
  • James Mann, editor (2004). Peace Signs: The Anti-War Movement Illustrated. ISBN 978-3-283-00487-3. .
  • Prayer for the Morning Headlines: On the Sanctity of Life and Death by Daniel Berrigan (poetry) and Adrianna Amari (photography). 2007. ISBN 978-1-934074-16-9.
  • Nancy Chang, Center for Constitutional Rights (2002). Silencing Political Dissent: How Post-9-11 Anti-terrorism Measures Threaten Our Civil Liberties. ISBN 978-1-58322-494-6. .
  • Cortright, David (2005). Soldiers In Revolt: GI Resistance During The Vietnam War. ISBN 978-1-931859-27-1. .
  • Friedenberg, Daniel M. (2002). Sold to the Highest Bidder: The Presidency from Dwight D. Eisenhower to George W. Bush. ISBN 978-1-57392-923-3. .
  • Norman Mailer, Afterword by HZ (2000). The Autobiography of Abbie Hoffman Intro. ISBN 978-1-56858-197-2. .
  • Maass, Alan (2004). The Case for Socialism. ISBN 978-1-931859-09-7. .
  • Lens, Sidney (2003). The Forging of the American Empire: From the Revolution to Vietnam, a History of U.S. Imperialism. ISBN 978-0-7453-2101-1. .
  • Henry David Thoreau, Wendell Glick, editor (2004). The Higher Law: Thoreau on Civil Disobedience and Reform. ISBN 978-0-691-11876-5.  .
  • London, Jack (1971). The Iron Heel. ISBN 978-0-14-303971-6. .
  • Morgan, Edward P. (1992). The Sixties Experience: Hard Lessons about Modern America. ISBN 978-1-56639-014-9. .
  • Micah Ian Wright (2003). You Back the Attack, We'll Bomb Who We Want. ISBN 978-1-58322-584-4. .
  • Raphael, Ray (2002). A People's History of the American Revolution. ISBN 978-0-06-000440-8. Howard Zinn Foreword for New Press People's History Series.

Snimci[уреди]

  • A People's History of the United States (1999)
  • Artists in the Time of War (2002)
  • Heroes & Martyrs: Emma Goldman, Sacco & Vanzetti, and the Revolutionary Struggle (2000)
  • Stories Hollywood Never Tells (2000)
  • You Can't Blow Up A Social Relationship, CD including Zinn lectures and performances by rock band Resident genius (Thick Records, 2005)[15]

Pozorište[уреди]

  • Emma] (1976)
  • Daughter of Venus (1985)
  • Marx in Soho (1999)

Biografije[уреди]

Reference[уреди]

  1. Feeney, Mark (27. 1. 2010). „Howard Zinn, historian who challenged status quo, dies at 87”. USA: Boston.com. Приступљено 27. 1. 2010. 
  2. Howard Zinn, Historian, Is Dead at 87, January 28, 2010.
  3. Howard Zinn Dead, Author Of 'People's History Of The United States' Died At 87 by Hillel Italie, The Huffington Post, January 27, 2010.
  4. Howard Zinn – One Step Ahead of the Landlord.
  5. -{Appel, Jacob M. Chronicling Lives From Spelman College to B.U. Education Update, April 2004.
  6. The Politics of History 2nd ed. by Howard Zinn. University of Illinois Press. 1990. ISBN {{{isbn}}}. pp. 258–274
  7. „Film clip of Zinn”. Приступљено 28. 1. 2010. 
  8. Zinn, Howard (1990). Declarations of Independence. New York, NY: HarperPerennial. ISBN 978-0-06-092108-8. 
  9. The Politics of History pp. 260.
  10. „Interview with Zinn”. Progressive.org. Приступљено 28. 1. 2010. 
  11. Zinn Hiroshima: Breaking the Silence by Howard Zinn.
  12. Zinn, Howard. „"A Just Cause, Not a Just War" ''The Progressive'' December 2001”. Commondreams.org. Приступљено 5. 3. 2012. 
  13. Declarations of independence: cross-examining American ideology By Howard Zinn.
  14. „Politics of Knowledge: Richard Ohmann”. UPNE. 21. 1. 2010. Приступљено 28. 1. 2010. 
  15. "You Can't Blow Up A Social Relationship".
  16. FRF's Judith Mizrachy interviews Deb Ellis and Denis Mueller, directors of the film Howard Zinn: You can't be neutral on a moving train. Retrieved 2010-03-09.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]