Ардијејци

Ардијејци (антгрч. Ἀρδιαῖοι [Ardiaei] — Ардијеји или Οὐαρδαῖοι [Ouardiaei]; лат. Vardiaei — Вардеји) били су илирско племе које је живело у јадранском залеђу^[1] уз реку Неретву у близини Коњица, касније су се одселили на Јадранско море. Полибије о њима пише да су они учествовали и у Првом илирском рату 229. п. н. е. и да су тад поразили Римљане.^[2] Апијан из Александрије пише о њима да су их уништили Автаријати.^[3] О њиховој пропасти писао је и Тит Ливије.^[4]

Живели су и на територији Црне Горе,^[5] највероватније око Рисанскег залива, иако Страбон за њих каже да су пре тога насељавали десну обалу Неретве од Коњица у садашњој Босни и Херцеговини.

Претпоставља се да је ово назив за племенски савез већег броја племена која су живјела на ширем простору, а у коме су доминирали Ардијеји. У римским изворима, прилично контрадикторним, помињу се у области око ријеке Неретве, према острву Хвару, као и дуж обале Јадранског мора, између ушћа Неретве и Рисна (Rhizon) до Ризонског залива (Бока которска). Познати су у Првом илирском рату (229—228. године прије наше ере) када је на њих мотрио један од римских конзула, као и у уговору о закључивању мира између последњег македонског краља Филипа V и Етолаца (209. године ст. ере).

Страбон наводи да су се простирали до панонских племена. Теопомп помиње ратно лукавство Келта употребљено према Ардијејима. Племе се претежно бавило сточарством и гусарењем, док је земљорадња била мање заступљена.

По Плинију су познати као ранији пљачкаши Италије (лат. "Populatoresque quondam Italiae Vardaei non amplius quam XX decuriis..."). Ово племе због честих напада на римску власт бива пресељено даље од Јадранског мора, у унутрашњост (послије 135. године прије нове ере) и присиљено да се бави земљорадњом, којој нису били вични. То је проузроковало њихово пропадање.

Референце[уреди | уреди извор]

^ M. Šašel Kos, Appian and Illyricum.
^ Wilkes, J. J. The Illyrians. 1992. ISBN 978-0-631-19807-9. стр. 216., "The Ardiaei, or Vardaei as they were known to the Romans, `once the ravagers of Italy' and now reduced to a mere"
^ Appian & Illyricum by Marjeta Šašel Kos, "The Ardiaei were certainly also settled in the hinterland, along the Naro River at least as far as the Konjic region
^ Wilkes, J. J. The Illyrians. 1992. ISBN 978-0-631-19807-9. стр. 188., "probably the result of pressure from new Illyrian groups, including the Ardiaei and Delmatae, moving towards the Adriatic
^ "In like manner the Ardiæi, who were distinguished for their maritime power, were finally destroyed by the Autarienses, whose land forces were stronger, but whom they had often defeated.

Литература[уреди | уреди извор]

Zaninović, Marin (1992). „Pomorstvo Ardijejaca temelj njihove moći”. Opuscula archaeologica. 16: 103—117.
Lučić, Josip (1966). „O migracijama ilirskog plemena Ardijejaca” (PDF). Živa antika. 26: 245—254.
Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
Папазоглу, Фанула (1963). „О територији илирског племена Ардиеја”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 71—86.
Папазоглу, Фанула (1980). „О хеленизацији и романизацији”. Глас САНУ. 320 (2): 21—36.
Срејовић, Драгослав (2002). Илири и Трачани: O старобалканским племенима. Београд: Српска књижевна задруга.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] M. Šašel Kos, Appian and Illyricum.

[2] Wilkes, J. J. The Illyrians. 1992. ISBN 978-0-631-19807-9. стр. 216., "The Ardiaei, or Vardaei as they were known to the Romans, `once the ravagers of Italy' and now reduced to a mere"

[3] Appian & Illyricum by Marjeta Šašel Kos, "The Ardiaei were certainly also settled in the hinterland, along the Naro River at least as far as the Konjic region

[4] Wilkes, J. J. The Illyrians. 1992. ISBN 978-0-631-19807-9. стр. 188., "probably the result of pressure from new Illyrian groups, including the Ardiaei and Delmatae, moving towards the Adriatic

[5] "In like manner the Ardiæi, who were distinguished for their maritime power, were finally destroyed by the Autarienses, whose land forces were stronger, but whom they had often defeated.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]