Cornus

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Cornus
Vremenski raspon: Kasni kampanijanholocen, 73–0 Ma[1]
Bgbo cornus kousa var chinensis ies.jpg
Cornus kousa var. chinensis
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Cornales
Porodica: Cornaceae
Rod: Cornus
L.
Tipska vrsta
Cornus mas
Podrodovi
  • Afrocrania
  • Arctocrania
  • Cornus
  • Cynoxylon
  • Discocrania
  • Kraniopsis
  • Mesomora
  • Sinocornus
  • Syncarpea
  • Yinquania

Cornus je rod sa oko 30–60 vrsta[Note 1] drvenastog rastinja iz familije Cornaceae, koja se obično naziva dren (engl. dogwoods). Ove biljke imaju osobene cvetove, bobice, i prepoznatljivu koru.[3] Većina njih su listpadna stabla ili grmovi, mada postoji nekoliko vrsta koje su u pretežno višegodišnji travasti grmovi. Neke od vrsta ovog drvenastim rastinja su zimzelene.

U ovaj rod se uvrštava obični dren Cornus sanguinea iz Evrazije, široko kultivirani cvetajući dren (Cornus florida) iz istočnog dela Severne Amerike, pacifički dren Cornus nuttallii iz zapadnog dela Severne Amerike, Kousa dren Cornus kousa iz istočne Azije, i dve niskorastuće severne vrste, kanadski i evroazijski patuljasti drenovi (engl. bunchberries), Cornus canadensis i Cornus suecica respektivno.

U zavisnosti od botaničke interpretacije, drenovi se različito dele u devet rodova ili podrodova.

Terminologija[уреди]

Engleski naziv „dog-tree” je ušao u engleski rečnik pre 1548. godine, i ustalio se u obliku „dogwood” do 1614. godine. Plodovi su postali poznati kao dogberries ili houndberries. Prema jednoj drugoj teoriji naziv dogwood je bio izveden iz staroengleskog imena dagwood, zbog upotrebe vitkih grana ovog veoma tvrdog drveta za pravljenje bodeža, ražnjeva i strela (dags).[4][5]

Karakteristike[уреди]

Kod vrsta kao što je ovaj Cornus × unalaschkensis, sićušni cvetovi sa četiri peteljke su grupisani u čvrsto upakovanom, spljoštenom cvastu u centru sa četiri upadljive bele latice nalik na priperak.
Odrasli i nezreli cvetovi vrste Cornus canadensis, Ontario

Drenovi imaju jednostavne, nenazubljene listove sa venama koje su osobeno zakrivljene u blizini rubova lista. Većina vrsta drenova ima naspramno lišće, dok nekoliko, kao što su Cornus alternifolia i C. controversa, imaju naizmenične listove. Drenovi cvetovi imaju četiri dela. Kod mnogih vrsta, cvetovi se zasebno formiraju u otvorenim (mada obično gustim) klasterima, dok su kod raznih drugih vrsta (kao što je Cornus florida), sami cvetovi gusto grupisani, bez snežno belih krunica, ali okruženi sa četiri do šest velikih, tipično belih krunicama sličnih priperaka.

Drenovi se koriste kao prehrambene biljke za larve pojedinih vrsta leptira i moljaca, ukljućujući carskog moljca, Ectropis crepuscularia, Euplexia lucipara, i za sledeće propadnike roda Coleophora: C. ahenella, C. salicivorella (uočenog na Cornus canadensis), C. albiantennaella, C. cornella i C. cornivorella, pri čemu se zadnja tri isključivo hrane hrane na vrstama roda Cornus.

Upotreba[уреди]

Drenova stabla nalaze široku primenu u hortikulturi. Gusto drvo većih vrsta se vrednuje za određene specijalizovane namene. Od ovog fino zrnatog i lepog drveta se izrađuju stolovi i drugi fino oblikovani predmeti. Drenove crvenim semenkama se hrani mnoštvo ptičijih vrsta, uključujući prepelice[6]

Hortikultura[уреди]

Čeroki princeza, kultivar vrste cvetni dren (Cornus florida)
Cornus florida u proleće

Razne vrste roda Cornus, a posebno cvetajući dren (Cornus florida), sveprisutne su u američkim baštama i pejzažu; stručnjak za hortikulturu Donald Vajman navodi, „postoji dren za skoro svaki deo SAD, izuzev najtoplijih i najsuvljih oblasti”.[7] U kontrastu s tim, u Engleskoj odsustvo jakih zima i veoma toplih leta uzrokuje da Cornus florida veoma malo cveta.[8]

Druge Cornus vrste su stolonsko žbunje koje prirodno raste u vlažnim habitatima i duž vodenih tokova. Nekoliko vrsta ih te grupe se koristi duž puteva i u pejzažnim zasadima, a posebno one vrste koje imaju svetlo crvene ili jarko žute stabljike, koje su posebno uočljive zimi, kao što je Cornus stolonifera.

Sledeći kultivari, mešovitiog ili nepoznatog porekla, su dobili nagradu za baštenske zasluge Kraljevskog hortikulturnog društva (prema podacima iz 2017. godine):[9]

Plodovi[уреди]

Vrsta Cornus mas se obično uzgaja u jugoistočnoj Evropi zbog svojih upadljivih, jestivih bobica koje imaju boju dragog kamenja.[16][17] Kornelijanske trešnje imaju po jednu semenku, a koriste se u sirupima i u konzerviranom obliku.[18]

Drvo[уреди]

Proletnje pupljenje

Gusto i sitnozrno, drenovo drvo ima gustinu od 0,79 i visoko je cenjeno kao sirovina za izradu tkačkih čunaka, drški za alate, rošula i drugim malih predmeta gde je neophodno veoma tvrdo i jako drvo.[19] Iako je teško za obradu, neke zanatlije preferiraju ovo drvo za male projekte poput palica za hodanje, pravljenje strela, pojedinih muzičkih istrumenata i finih inkrustacija. Drenovo drvo je dobra zamena za persimonovo drvo u glavama pojedinih golfskih palica („woods”). Klenova drvena građa je retka, u smislu da nije lako dostupna od bilo kojeg proizvođača i mora biti pripremljena od strane osoba koje želi da je koristite. Veći predmeti se takođe ponekad prave od klenovog drveta, kao što su vijčane vinske ili voćne prese. Prve vrste laminiranih teniskih reketa su takođe bile napravljene od ovog drveta, izrezanog u tanke trake. Drenovi prutovi sa oljuštenom korom su nekad korišteni za čišćenje zuba.[20]

Traditionalna medicina[уреди]

Kora Cornus vrsta je bogata taninima i bila je korištena u tradicionalnoj medicini kao zamena za kinin.[21] Tokom Američkog građanskog rata konfederacioni vojnici su pravili čaj od kore radi tretiranja bola i groznice, a drenovo lišće u oblogu od mekinja za pokrivanje rana.[22]

Japanski dren, C. officinalis, se ekstenzivno koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za nekoliko manjih bolesti.[17][23][24]

Klasifikacija[уреди]

Sledeća klasifikacija sadrži jedan sveobuhvatni rod Cornus,[25][26] sa četiri podgrupe i deset podrodova baziranih na molekularnoj filogeniji.[27][28][29]

Etimologija[уреди]

Cornus je antička latinska reč za korelijansku trešnju, Cornus mas. Reč Cornus znači „rog”.[30]

Napomene[уреди]

  1. ^ 58 vrsta prema Xiang et al. (2006)[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Atkinson, Brian A.; Stockey, Ruth A.; Rothwell, Gar W. (2016). „Cretaceous origin of dogwoods: an anatomically preserved Cornus (Cornaceae) fruit from the Campanian of Vancouver Island”. PeerJ. 4: e2808. PMC 5180587Слободан приступ. PMID 28028474. doi:10.7717/peerj.2808. 
  2. ^ Qiu-Yun (Jenny) Xiang; Thomas, David T.; Zhang, Wenheng; Manchester, Steven R. & Murrell, Zack (2006). „Species level phylogeny of the genus Cornus (Cornaceae) based on molecular and morphological evidence – implications for taxonomy and Tertiary intercontinental migration”. Taxon. 55 (1): 9—30. JSTOR 25065525. doi:10.2307/25065525. 
  3. ^ „Notable Characteristics of Dogwood Trees”. answers.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2014. Приступљено 24. 8. 2014. 
  4. ^ Vedel, H., & Lange, J. (1960). Trees and Bushes in Wood and Hedgerow. Metheun & Co. Ltd., London.
  5. ^ Fernald, Merritt Lyndon (1950). Gray's Manual of Botany (8th изд.). New York: American Book Company. 
  6. ^ „Wildlife Dogwood Trees”. Prepper Gardens. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2013. Приступљено 8. 1. 2013. 
  7. ^ Wyman's Garden Encyclopedia, s.v. "Cornus"
  8. ^ Alice M. Coats, Garden Shrubs and their Histories (1964) 1992, s.v. "Cornus".
  9. ^ „AGM Plants - Ornamental” (PDF). Royal Horticultural Society. јул 2017. стр. 16. Приступљено 24. 1. 2018. 
  10. ^ „RHS Plantfinder - Cornus ‘Eddie’s White Wonder. Приступљено 2. 2. 2018. 
  11. ^ „RHS Plantfinder - Cornus ‘Norman Hadden. Приступљено 2. 2. 2018. 
  12. ^ „RHS Plantfinder - Cornus ‘Ormonde. Приступљено 2. 2. 2018. 
  13. ^ „RHS Plantfinder - Cornus ‘Porlock. Приступљено 2. 2. 2018. 
  14. ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 978-1-4053-3296-5. 
  15. ^ 1949-, Walker, Marilyn, (2008). Wild plants of Eastern Canada : identifying, harvesting and using : includes recipes & medicinal uses. Halifax, N.S.: Nimbus Pub. ISBN 9781551096155. OCLC 190965401. 
  16. ^ Whysall, Steve (5. 10. 2009). „Cornus mas”. Vancouver Sun. Приступљено 18. 12. 2018. 
  17. 17,0 17,1 Schafer, Peg (2011). The Chinese Medicinal Herb Farm: A Cultivator's Guide to Small-scale Organic Herb Production. Chelsea Green Publishing. стр. 312 (page 150). ISBN 9781603583305. 
  18. ^ Missouri Botanical Garden
  19. ^ "Dogwood." McGraw-Hill Concise Encyclopedia of Science and Technology. New York: McGraw-Hill, 2006. Credo Reference. Web. 17 September 2012.
  20. ^ Gunn, John C. (1835). Gunn's Domestic Medicine (4th изд.). стр. 523. 
  21. ^ "Dogwood or cornel." The Columbia Encyclopedia. New York: Columbia University Press, 2008. Credo Reference. Web. 17 September 2012.
  22. ^ „Medicinal Dogwood Trees”. Prepper Gardens. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2013. Приступљено 8. 1. 2013. 
  23. ^ Wang R., Wang S.M., Liang S.W., Xu G.W., Weng Q.F. Zhong yao cai Zhongyaocai "Separation and determination of oleanolic acid and ursolic acid from Cornus officinalis by capillary electrophoresis". Journal of Chinese medicinal materials. 30 (8) (pp 946-950), 2007
  24. ^ Yu H.-H., Hur J.-M., Seo S.-J., Moon H.-D., Kim H.-J., Park R.-K., You Y.-O., "Protective effect of ursolic acid from Cornus officinalis on the hydrogen peroxide-induced damage of HEI-OC1 auditory cells". American Journal of Chinese Medicine 37 (4) (pp 735-746), 2009
  25. ^ Eyde, Richard H. (1987). „The case for keeping Cornus in the broad Linnaean sense”. Systematic Botany. 12 (4): 505—518. JSTOR 2418886. doi:10.2307/2418886. 
  26. ^ Eyde, Richard H. (1988). „Comprehending Cornus: puzzles and progress in the systematics of the dogwoods”. Botanical Review. 54 (3): 233—351. JSTOR 4354115. doi:10.1007/bf02868985. 
  27. ^ Fan, Chuanzhu; Xiang, Qiu-Yun (2001). „Phylogenetic relationships within Cornus (Cornaceae) based on 26S rDNA sequences.”. American Journal of Botany. 88 (6). doi:10.2307/2657096. 
  28. ^ Zhiang, Qiu-Yun; Thomas, David T.; Zhang, Wenheng; Manchester, Steven R.; Murrell, Zack (2006). „Species level phylogeny of the genus Cornus (Cornaceae) based on molecular and morphological evidence—implications for taxonomy and Tertiary intercontinental migration.” (PDF). Taxon. 55 (1). Приступљено 29. 1. 2016. 
  29. ^ Nowicki, Marcin; Boggess, Sarah L.; Saxton, Arnold M.; Hadziabdic, Denita; Xiang, Qiu-Yun Jenny; Molnar, Thomas; Huff, Matthew L.; Staton, Margaret E.; Zhao, Yichen (23. 10. 2018). Heinze, Berthold, ур. „Haplotyping of Cornus florida and C. kousa chloroplasts: Insights into species-level differences and patterns of plastic DNA variation in cultivars”. PLOS ONE (на језику: енглески). 13 (10): e0205407. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0205407. 
  30. ^ Gledhill, David (2008). "The Names of Plants". Cambridge University Press.ISBN 9780521866453. (hardback). ISBN 9780521685535. (paperback). pp 121

Spoljašnje veze[уреди]