Дрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дрен
Gele kornoelje 27-08-2005 15.12.06.JPG
Грана с плодовима
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Врста:
C. mas
Биномијално име
Cornus mas

Дрен[1] (Cornus mas) припада породици дренова и расте у јужној Европи и југозападној Азији. Други народни називи дрена су: била свибовина, дренак, дренић, дренка, дреновина[1], дрењ, дријен, дријенак, дриника, дрин, дриновина, дрњулић, жути дренак, курослипник, румени дрен, тврди дријен, црвени дријенак. Плод дрена се назива и: дренка, дрењка, дрењула, дрењина[1].

Опис[уреди]

То је самоникли листопадни грм средњег или великог раста, од 2 до преко 5 метара висине, са густом крошњом коју чине тамно-браон гранчице и зелено лишће. Кора стабла је сивкаста до сиво-жута, испуцала, гране расту наспрамно. Листови су јајасти[1] или јајасто-елиптични, без назубљења, зашиљени, дуги 6-10cm, благо закривљени и имају карактеристичне јаке жиле (по четири са обе стране листа).

Цвета пре листања, од фебруара до априла (у зависности од године), а у благим зимама чак и у децембру. Цветови су жути, у штитастим скупинама од 10-25 комада, правилни су и четворочлани.

Употреба[уреди]

Плод[уреди]

Плодови
Cornus mas

Плод је коштуница, звана дрењина или дрењак,[1] овалног облика и црвене боје (као мала шљива), а унутар меснатог омотача има дугуљасту коштицу. Док је незрео, веома је кисео, а зрео је тек кад му боја постане тамно-црвена и кад на додир отпадне са дрвета. Тада је садржај шећера у плоду велики и веома је укусан за јело.

Плод се може јести свеж, а може се и сушити (због спремања чаја). Од њега се прави укусна мармелада, слатко, компот или сок,[1] а у Србији, Албанији и Босни и Херцеговини, посебно у Дрвару се од дрена прави и ракија. У Азербејџану и Јерменији се од њега добија вотка, док се у Турској и Ирану једе са сољу преко лета, или се од њега прави хладан напитак (у Босни такође), који се зове шербе.

У Украјини се гаје хибриди чији плод расте до 4cm дужине.

Цвет[уреди]

Цваст

Биљка се због свог цветања на крају зиме често користи као украсна биљка у вртовима.

Дрво[уреди]

Веома је велике густине и, за разлику од већине осталих дрвенастих биљака, не плута на води. Због велике густине је веома чврсто,[1] те се од давнина користи за израду држалица за алатке, делова за машине и сл. Још од Старе Грчке је познато да се користило за израду лукова, стрела и копаља, а у народној песми о Марку Краљевићу, Марко проверава своју снагу цедећи руком воду из „суве дреновине“.

Лековитост[уреди]

Опоре (танини) и полиуронске (пектини) материје повољно делују на слузницу црева, због чега се сок, пекмез, чај и други производи справљени од зрелих дрењина дају као лек за лечење дијареје и других обољења органа за варење. Сличног је дејства и кора. Праве се и слатко, компот и џем.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]