Дрен

Дрен
	Грана с плодовима
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiospermae
(нерангирано):	Eudicotidae
(нерангирано):	Asterids
Ред:	Cornales
Породица:	Cornaceae
Род:	Cornus
Подрод:	Cornus
Врста:	C. mas
Биномно име
	Cornus mas; L.

Дрен^[1] (лат. Cornus mas) припада породици дренова и расте у јужној Европи и југозападној Азији. Други народни називи дрена су: била свибовина, дренак, дренић, дренка, дреновина^[1], дрењ, дријен, дријенак, дриника, дрин, дриновина, дрњулић, жути дренак, курослипник, румени дрен, тврди дријен, црвени дријенак. Плод дрена се назива и: дренка, дрењка, дрењула, дрењина^[1].

Опис[уреди | уреди извор]

То је самоникли листопадни грм средњег или великог раста, од 2 до преко 5 метара висине, са густом крошњом коју чине тамнобраон гранчице и зелено лишће. Корен је одлично развијен. Кора стабла је сивкаста до сиво-жута, испуцала, гране расту наспрамно, глатка док је млада биљка, а касније испуца у виду љуспица. Разликују се лисни од цветних пупољака. Лисни пупољци су ситнији од цветних, ланцетастог су изгледа и садрже љуспице. Цветни пупољци се налазе на изданцима. ^[2]Листови су јајасти^[1] или јајасто-елиптични, без назубљења, зашиљени, дуги 6-10cm, благо закривљени и имају карактеристичне јаке жиле (по четири са обе стране листа). Распоред листова је наспраман. Наличје листова садржи беле длачице.

Цвета пре листања, од фебруара до априла (у зависности од године), а у благим зимама чак и у децембру. Цветови су жути, у штитастим скупинама од 10-25 комада, правилни су и четворочлани.

Употреба[уреди | уреди извор]

Плод[уреди | уреди извор]

Плодови

Коштице

Плод је коштуница, звана дрењина или дрењак,^[1] овалног облика и црвене боје (као мала шљива), дужине око 1 цм, а 0.5 цм ширине, унутар меснатог омотача има дугуљасту коштицу. Док је незрео, веома је кисео, а зрео је тек кад му боја постане тамноцрвена и кад на додир отпадне са дрвета, рано у јесен. Тада је садржај шећера у плоду велики и веома је укусан за јело.

Плод се може јести свеж, а може се и сушити (због спремања чаја). Од њега се прави укусна мармелада, слатко, компот или сок,^[1] а у Србији, Албанији и Босни и Херцеговини, посебно у Дрвару се од дрена прави и ракија. У Азербејџану и Јерменији се од њега добија вотка, док се у Турској и Ирану једе са сољу преко лета, или се од њега прави хладан напитак (у Босни такође), који се зове шербе.

У Украјини се гаје хибриди чији плод расте до 4cm дужине.

Цвет[уреди | уреди извор]

Цваст

Биљка се због свог цветања на крају зиме често користи као украсна биљка у вртовима.

Дрво[уреди | уреди извор]

Веома је велике густине и, за разлику од већине осталих дрвенастих биљака, не плута на води. Због велике густине је веома чврсто,^[1] те се од давнина користи за израду држалица за алатке, делова за машине и сл. Још од Старе Грчке је познато да се користило за израду лукова, стрела и копаља, а у народној песми о Марку Краљевићу, Марко проверава своју снагу цедећи руком воду из „суве дреновине“.

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејава се помоћу инсеката док се размножавање обавља преко семена или вегетативно.

Станиште[уреди | уреди извор]

Најчешће расте у храстовој шуми на умереној надморској висини, на кречњачкој подлози и јужној страни. Не подноси јаке мразеве а ни директно сунчево зрачење.^[2]

Лековитост[уреди | уреди извор]

Опоре (танини) и полиуронске (пектини) материје повољно делују на слузницу црева, због чега се сок, пекмез, чај и други производи справљени од зрелих дрењина дају као лек за лечење дијареје и других обољења органа за варење. Сличног је дејства и кора. Праве се и слатко, компот и џем.