Crnoglava strnadica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Crnoglava strnadica
Emberiza melanocephala, crnoglava strnadica.jpg
Odrasli mužjak
Taksonomija
Carstvo: Životinje
Tip: Hordati
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Strnadice
Rod: Strnadica
Vrsta: E. melanocephala
Binomijalna nomenklatura
Emberiza melanocephala
(Scopoli, 1769)
EmberizaMap.svg
Gnežđenje i zimska distribucija crnoglave i crvenoglave strnadice
Sinonimi

Granativora melanocephala

Crnoglava strnadica (lat. Emberiza melanocephala) mala je ptica pevačica iz familije strnadica (Emberizidae). Gnezdi se u jugoistočnoj Evropi na zapadu do Irana na istoku, pri čemu većina populacije zimu provodi u Indiji, dok neke jedinke odlaze dalje na jugoistok Azije. Kao i ostali pripadnici ove familije, naseljava otvorene travnate površine gde se sreće u jatima dok pretražuju prostor u potrazi za hranom. Odrasli mužjaci su jarkih boja, sa žutim pokrovnim perima, boje lešnika na leđima i crnom glavom. Odrasle ženke izgledaju kao mužjaci pri čemu su njihove boje bleđe. Van sezone gnežđenja kada su im boje izrazite, teško ih je razlikovati od srodne vrste, crvenoglave strnadice (Emberiza bruniceps) sa kojom se u zoni preklapanja njihovog arela (severni Iran) rasprostranjenja ove vrste ukrštaju.

Etimologija[уреди]

Latinsko ime Emberiza potiče od staronemačke reči Embritz što znači strnadica, a specijski deo latinskog imena vrste melanocephala je iz starogrčkog i kovanica je reči melas što znači „crn” i kephale što znači „glava”.[2]

Opis[уреди]

Belo polje, Pirot

Ova ptica je 15 cm dugačka, veća od barske strnadice (Emberiza schoeniclus) i ima duži rep. Mužjaci u sezoni parenja imaju jarko žuto pokrovno perje stomaka, perje leđa i krila je obojeno braon bojom, a glava je crna. Ženka je isprana verzija mužjaka, sa svetlijim perjem stomaka, sivo braon perjem leđa i krila i sivkastom glavom. Mladunci su jako slični ženki i teško se mogu prepoznati kada su u drštvu njihove jako slične i srodne vrste, crnoglave strnadice iako su kod crnoglave strnadice obrazi tamniji od glave. Jednogodišnji mužjaci imaju sivu kapu sa sivo-braon pečatima na grudima. Jednogodišnje ženke se skoro jedva razlikuju od ženki crvenoglave strnadice i ono što je ključni karakter su pruge na glavi kojih ima više nego li na dnu leđa. Trtica je žute boje.[3]

Crnoglava i crvenoglava strnadica su sestrinske vrste koje formiraju kladus zajedno sa ćubastom strnadicom (Melophus lathami).[4]

Stanište i distribucija[уреди]

Crnoglava strnadica se gnezdi na otvorenim staništima, uključujući i poljoprivredne površine. Zimi odlaze u Aziju i tamo se sreću velika jata na otvorenim travnatim površinama i poljoprivrednim poljima. Najduži pređeni put na seobi kod prstenovane jedinke iznosi oko 7.000 km. Još jedna jedinka koja je uhvaćena prstenovana preletela je 1.000 km za sedam dana. Mužjaci formiraju jata pre ženki i na mestima zimovanja dolaze pre njih.[5] Zimski areal u Indiji je uglavnom ograničen na zapadnu i severnu Indiju, proširujući se ka jugu do severne Karnatake.[6] Zimi formiraju velika zimujuća jata, na trnovitim akacijama gde se pridružuju drugim vrstama kao što je žutogrli vrabac (Gymnoris xanthocollis).

Glavnina gnezdeće zone ide do jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju gde se vrsta u poslednjoj dekadi polako širi na sever, pa sve do centralne Azije. Iako glavnina populacije zimu provodi u Indiji, pojedini primerci se sreću na daljem istoku u Japanu, Kini, Hong Kongu, Tajlandu, Laosu, Južnoj Koreji i Maleziji.[7] Letnje lutalice se mogu pojaviti i na severu Evrope sve do Norveške.

Ponašanje i ekologija[уреди]

Baga, Goa, Indija
Jaja crnoglave strnadice

Crnoglava strnadica se sreće u velikim jatima kada luta u potrazi za semenkama kojima se hrani. Gnezde se na leto, praveći gnezdo na zemlji ili u niskim žbunovima. Pravi zdelasto gnezdo od suve trave obloženo finim dlakama sisara.[8] Poleg može brojati do šest jaja. Inkubacija traje 13 dana. Njihova ishrana se sastoji od insekata koje jedu dok su mlade, no kada odrastu, ishrana se bazira na semenkama. U Bugarskoj, usled degradacije staništa sa magarećim trnom, od čijih pamučnih delova semenki prave mekani deo gnezda, stopa mortaliteta populacije je bila veliki i ovo se smatra primerom ekološke zamke kada zbog degradacije optimalnih staništa, vrste odlaze u manje optimalna ili pesimalna staništa.[9] U severnom Iranu postoji zona preklapanja populacija crnoglave i crvenoglave strnadice i na mestu preklapanja dolazi do hibridizacije ovih populacija, pri čemu se često sreću hibridi,[10] iako molekularni podaci ukazuju da postoji velika genetička divergencija između ovih dveju vrsta.[11]

Reference[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Emberiza melanocephala. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. str. 145,246. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. Rasmussen, PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia. The Ripley Guide. Volume 2. Smithsonian Institution and Lynx Edicions. str. 556. 
  4. Alström, P; Olsson, U; Lei, F; H, Wang; Gao, W; Sundberg, P (2008). „Phylogeny and classification of the Old World Emberizini (Aves, Passeriformes)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 47: 960—973. PMID 18411062. doi:10.1016/j.ympev.2007.12.007. 
  5. Ali, S & Ripley, SD (1999). Handbook of the Birds of India and Pakistan. Volume 10 (2nd izd.). New Delhi: Oxford University Press. str. 217—219. 
  6. Gururaja, KV (1999). „Sighting of Black-headed Bunting Emberiza melanocephala in Shimoga city.”. Newsletter for Birdwatchers. 39 (1): 14. 
  7. Dymond, N (1999). „Two records of Black-headed Bunting Emberiza melanocephala in Sabah- the first definite occurrence in Malaysia and Borneo.” (PDF). Forktail. 15: 102. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 10. 6. 2011. 
  8. Dresser, HE (1902). A manual of Palaearctic birds. Part 1. London: Published by the author. str. 346—347. 
  9. Antonov, A; Stokke, BG; Moksnes, A & Røskaft, E (2008). „Unusually high losses to nest collapse in Black-headed Buntings Emberiza melanocephala nesting on a preferred plant species”. Bird Study. 55 (2): 233—235. doi:10.1080/00063650809461527. 
  10. Randler, C. (2006). „Behavioural and ecological correlates of natural hybridization in birds.”. Ibis. 148: 459—467. doi:10.1111/j.1474-919X.2006.00548.x. 
  11. Aliabadian M, Kaboli M, Nijman V, Vences M (2009). „Molecular Identification of Birds: Performance of Distance-Based DNA Barcoding in Three Genes to Delimit Parapatric Species”. PLoS ONE. 4 (1): e4119. PMC 2612741Slobodan pristup. PMID 19127298. doi:10.1371/journal.pone.0004119. 

Spoljašnje veze[уреди]