Драгољуб Павловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Павловић
Фотографија Павловића
Лични подаци
Пуно имеДрагољуб Паволовић
Датум рођења(1867-06-16)16. јун 1867.
Место рођењаКњажевац, Кнежевина Србија
Датум смрти3. април 1920.(1920-04-03) (52 год.)
Место смртиБеоград, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца
УниверзитетУниверзитет у Београду
Професијаполитичар
историчар

Драгољуб Дража Павловић (Књажевац, 16. јун 1867Београд, 3. април 1920) био је српски политичар, историчар, професор и академик. Био је члан Народне радикалне странке и први председник Привременог народног представништва Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. јуна 1867. године у Књажевцу. Основну и нижу гимназију похађао је у родном граду, а гимназију у Нишу. Завршио је историјско-филолошки одсек Филозофског факултета у Београду. По образовању је био доктор филозофије. Радио је као професорски приправник, суплент, у Зајечару и једно време је боравио као државни питомац у Бечу. Потом је радио као професор учитељске школе у Београду и усавршавао се у Немачкој, где је одбранио докторат из филозофије.[3]

По повратку у Србију постао је професор ниже учитељске школе у Књажевцу, а затим професор у Трећој београдској гимназији. Његово следеће радно место 1893. године била је катедра историје на Великој школи у Београду. Постао је један од осам првих редовних професора Универзитета у Београду 1905. године.[3][2]

Драгољуб Дража Павловић изабран је 4. фебруара 1905. за дописног члана Српске Краљевске Академије (Академије друштвених наука), док је прави члан постао 16. фебруара 1920.[4]

Био је члан Народне радикалне стране и први председник Привременог народног представништва 1920. године и као такав први председник Југословенског Парламента.[1]

Преминуо је у Београду од срчаног удара 3. априла 1920. Сахрањен је врло свечано 5. априла, са свим почастима које доликују положају на којем се налазио и његовом раду.[2]

Драгољуб Павловић је био покретач и уредник листа Тимочанин и политичко-књижевног часописа Дела, у коме је објавио више својих радова. Остали су објављени у посебним књигама, или у издањима Академије наука. Најважнији су му радови: У очима револуције 1848 године, Уједињење немачког народа, Администрација и црквена политика Аустрије у Северној Србији од 1717−1739, Пожаревачки Мир, Кочина Крајина, Култура и ратови. [3][2]

Погреб др Драже Павловића 5. априла 1920. у Београду

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. Beograd: Nolit. 
  2. ^ а б в г Погреб др. Драже Павловића, Илустровани лист, 1920, Број 7. стр. 6.
  3. ^ а б в „На данањи дан: Рођен је историчар, професор, политичар и акадамеик Драгољуб Дража Павловић”. www.srpskilegat.rs. Фондација српски легат. 16. јун 2018. Приступљено 2. 10. 2019. 
  4. ^ Драгољуб ПАВЛОVIЋ, Дража, Краћа Биографија, САНУ