Пређи на садржај

Душко Пијетловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душко Пијетловић
Пијетловић у финалу Светског првенства 2015. у Казању
Лични подаци
Датум рођења (1985-04-25)25. април 1985.(39 год.)
Место рођења Нови Сад, СФРЈ
Држављанство Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2000—2002
2002—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014—2017
2017—2019
2019—2021
2021—2024
Војводина
Партизан
Про Реко
Црвена звезда
Синтез Казањ
Про Реко
Динамо Москва
Солнок
Нови Београд
Репрезентативна каријера
2003—2006
2006—2021
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гогра
Србија Србија

Душко Пијетловић (Нови Сад, 25. април 1985) бивши је српски ватерполиста, вишеструки олимпијски, светски и европски шампион. Са четири медаље, укључујући две златне, је један од најтрофејнијих српских олимпијаца.

Рођен је у Новом Саду, а пореклом је из Горње Пецке у Републици Српској.[1] Његов рођени брат је Гојко Пијетловић, такође репрезентативац Србије. Од 2013. је у браку са Марином Милић[2] са којом има два сина.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Војводини, наставио у Партизану, с којим је у периоду од 2006-2011 био освајач и Првенства и Купа Србије. Два пута је са Партизаном тријумфовао у Еуроинтер лиги, а у 2011. освојио прву титулу клупског првака Европе. Из Партизана је, након Светског првенства у Шангају 2011. прешао у Про Реко. За трофејни италијански клуб је одиграо једну сезону и освојио Првенство и Куп Италије као и Евролигу. 2012. године вратио се у Србију и једну сезону играо је за ВК Црвена звезда[3] с којом је освојио титулу првака Европе, своју трећу узастопну (2011. је првак Европе постао као играч Партизана, а 2012. као члан Про Река). Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је Европско првенство 2002. у Барију и 2004. на Малти. У лето 2013. године из Звезде је прешао у Русију где је у Казању годину дана играо за Синтез. Одатле се 2014. вратио се у Про Реко, уз уговор на три године. Сваку од три такмичарске сезоне завршио је дуплом круном у Италији, а у сезони 2014/2015. освојио је и четврту титулу у најбољег клуба у Европи. У последњој сезони у Италији био је део ватерполо спектакла који се играо на океану.[4]

Наредна станица у ватерполо каријери био је Динамо[5] из Москве, с којим је освајао победничке трофеје у Првенству и Купу Русије[6], а од лета 2019. преселио се у Мађарску и заиграо за Солнока. Тренира под контролом бившег саиграча, а сада тренера Солнока Живка Гоцића.[7]

Пијетловић је као члан Солнока освојио Првенство Мађарске и Куп Европе у сезони 2020/21.

После две сезоне у Солноку, враћа се у Србију. У лето 2021. прешао је у ВК Нови Београд, за који је дебитовао у октобру 2021, у првом колу Првенства Србије.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Душко Пијетловић је последњи стрелац репрезентације Србије и Црне Горе. У финалу Светског купа у Будимпешти 2006. постигао је гол којим је стављена тачка на једну репрезентацију.[8][9]

Европска првенства

[уреди | уреди извор]

На првом такмичењу на којем се Србија наступила као самостална репрезентација, Европском првенству 2006. у Београд освојио је златну медаљу. Прву од пет са осам одиграних шампионата Европе. Поред пет златних медаља освојио је једно сребро (Малага 2008) и бронзу (Загреб 2010). Последње злато освојио је у Барселони 2018, а 2020. је у Будимпешти по први пут остао без медаље на такмичењу најбољих екипа старог континента. На другом Европском првенству које је играо у Београду, оном одржаном 2016.године додељена му је награда за најбољег играча Европе по избору европске пливачке организације ЛЕН.[10][11]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]

На такмичењу за најбољу репрезентацију света четири пута је био на победничком постољу. Први пут у Риму 2009. године. Освојио је златну медаљу, а исти успех поновио је и 2015. руском Казању. На шампионату света у Казању, поред титуле најбоље репрезентације жири новинара га је прогласио за најбољег играча шампионата.[12] У Шангају 2011. Пијетловић је освојио сребрену медаљу, а бронзу је 2017.у Будимпешти. У Будимпешти је прославио и јубилеј – 400. гол за репрезентацију Србије.[13] Србија је Светско првенство 2013. завршила као седма, али Пијетловић је заслужио место у идеалном тиму.[14] Због повреде је пропустио Светско првенство у Мелбурну, док на оно одржано у Јужној Кореји 2019. није ишао одлуком селектора да одмори стандардне играче.[15]

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

На Олимпијским играма освојио је четири медаље – два злата и две бронзе. На олимпијском дебију у Пекингу 2008. освојио је бронзу, као и четири године касније у Лондону. У Рију 2016. био је део тима који је направио највећи успех у српском ватерполу и освојио злато. Србија је, са Пијетловићем у тиму, на Олимпијским играма у Токију одбранила злато. После Токија завршио је каријеру у репрезентацији.[16]

Светска лига и Светски куп

[уреди | уреди извор]

Девет учешћа, осам златних и једна бронзана медаља резултат је Душка Пијетловића када је у питању учешће на завршном турниру Светске лиге. Бронзу је однео из Подгорице 2009. године. Прво злато освојио је 2005. у Београду иако није играо у финалу, затим у Ђенови 2008, а уследили су Ниш, Фиренца, Дубаи, Бергамо, Хуејџоу и Руза. Последње финале овог такмичења одиграо је у Београду 2019. На том турниру 2019. заједно са Филиповићем и Прлаиновићем постао је рекордер по броју освојених медаља на овом такмичењу.[17] Једини завршни турнир Светске лиге који је пропустио био је онај из Чељабинска 2013. Када је у питању Светски куп, Пијетловић је одиграо два и оба пута освојио злато. Поменто такмичење из Будимпеште 2006. када је постигао последњи гол за тим Србије и Црне Горе. Вести: СЦГ лако против Шпаније Наредни пут је играо 2010. у Орадеи.

Остала такмичења

[уреди | уреди извор]

Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је Европско првенство 2002. у Барију и 2004. на Малти. На Медитеранским играма је освајао злато 2009. у Пескари и 2018. у Тарагони. Те 2018. Прославио је јубиларни 300. меч у репрезентацији Србије.[18]

Признања и награде

[уреди | уреди извор]
  • Мајска награда 2017
  • МВП Светског првенства у Казању 2015
  • Најбољи ватерполиста Европе у избору ЛЕН-а за 2015.

Клупски трофеји

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Душко Пијетловић: Ватерполиста предодређен за победе
  2. ^ „Глоси Еспресо: Душко Пијетловић: Завет вечној љубави”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2020. 
  3. ^ Вечерње новости: „Пијетловић: Звезда иде на титулу“
  4. ^ Телеграф: Невероватан призор: Српске легенде играју на бурним таласима океана
  5. ^ Ватерполо вести: Пијетловић се придружио Рађену и Суботићу у Русији
  6. ^ Ватерполо вести: Пијетловић, Рађен и Суботић освојили куп Русије
  7. ^ Ватерполо вести: Душко Пијетловић код Гоцића у Солноку
  8. ^ Вести: Србија и Црна Гора лако против Шпаније
  9. ^ Србија, мислим медаља, Дејан Стевовић, 2016
  10. ^ Ватерполо вести: ЛЕН: Најбољи ватерполиста Европе је Душко Пијетловић
  11. ^ Пијетловић најбољи ватерполиста Европе („Вечерње новости“, 5. јануар 2016)
  12. ^ „Казањ 2015: Душко Пијетловић МВП”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2020. 
  13. ^ Ватерполо вести: Душко Пијетловић ушао у клуб 400
  14. ^ Новости: Пијетловић у идеалном тиму СП
  15. ^ Ватерполо вести: Србија без седморице најискуснијих на СП у Јужној Кореји
  16. ^ Глас Српске: Душко Пијетловић: Још Токио па да се опраштамо
  17. ^ Ватерполо вести: Филиповић, Прлаиновић и Пијетловић рекордери по броју златних медаља у Светској лиги
  18. ^ Ватерполо вести: МИ: Српски ватерполисти убедљиво до финала, јубилеј Душка Пијетловића

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]