Euphorbiaceae

С Википедије, слободне енциклопедије

Euphorbiaceae
фамилија млечика
Starr 020803-0119 Aleurites moluccana.jpg
Parts of the candlenut tree
(Aleurites moluccana)
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Malpighiales
Породица: Euphorbiaceae
Juss.[1]
Потпородице
Euphorbia characias цветови

Euphorbiaceae или млечике (породица млечика) велика је биљна породица дикотиледоних скривеносеменица, која обухвата 6.547 (по некима 7.200) признатих врста из 228 родова. Породица је именована по типском роду Euphorbia) који обухвата чак 2.046 признатих врста.[2][3][4][5]

Изузев поларних и високопланинских подручја, млечике су распрострањене широм света, а особито у суптропској и тропској вегетацијској зони, где многе од њих наличе кактусе, али то нису, и од којих се разликују по по млечном соку, којега нема у кактусима. Многе врсте су лековите и отровне, а неке служе и у исхрани, као што је јужноамеричка маниока. Од млечика се такође добијају уље, смола и каучук, а гаје се и као украсне биљке.

У Балканској флори присутни су представници родова: Euphorbia, Mercurialis, Andrachne и Chrozophora.

Опис[уреди | уреди извор]

Млечике могу бити зељасте биљке, грмови и дрвеће са млечним соком, понекад меснате и кактусолике. Често се наводи као случај конвергентне еволуције са кактусима. Већина садржи отровне супстанце против биљоједа.

Стабљика је у овлику велике розета или као дрво, грм или полугрм. У сувим подручјима многе су велике, ксероморфне, влакнасте или сочне. Све у свему, сочне врсте су из Африке, Америке (врло мало) и Мадагаскара. |У Америци, њихову нишу као сукулената заузимају кактуси. Група је врло разнолика и често су збуњујуће њихове групе врста са другим групама. Листови су обично једноставни, супротни или наизменични, са споредни листићима (залисцима) који се могу претворити у трнове или жлезде.

Мљечике обично имају цветне структуре под називом цијате, које су високо специјализоване; то је мала стакласта структура, која се састоји од иволокрума, са различитим жлездама на рубу, у оквиру којих постоје бројне сведена на цвијкетну чашицу (звану стаминат) која окружује један централни цвет са тучком. Ове цвасtи су обично протогине, са унакрсним опрашивањем, које углавном обављају муве и друге врсте двокрилаца, који су привучени обилним лучењем жлезда. Цветови Euphorbiaceae су једнополни, углавном удртужени у састављене цвасти.

Мали цветови показују тенденцију смањења броја делова. Нехермафродитски су ацтиноморфни. Већина врста са примитивним цветовима има чашицу и круницу, а двополним недостаје цветни омотач. Број прашника може бити варијабилан, али и редукован на само један (код поменутог „стаминатног цвета”), а понекад су и разгранати, до девет пута. Код примитивнијих врста, плодница је надрасла, плурикарпална (са више плодних листића), трицарпална, па чак и монокарпална, а вратови тучка могу бити разгранати. Цвасти су комплекне циме или цијатног типа, карактеристични за млечике и сродне родове. Cyathia umbeliformes формира композитне цвасти.

Плодови су обично капсуле, чија су обележја важни систематски карактери. Након оплодње, врат тучка се помера према горе и ван.

Систематика[уреди | уреди извор]

Родови[уреди | уреди извор]

Фамилија Euphorbiaceae је пета по величини породица цветних биљака[6] и има око 7.500 врста[7] организованих у 300 родова,[6] 37 племена и три подфамилије.[8]

  1. Acalypha,
  2. Acidocroton,
  3. Acidoton,
  4. Actinostemon,
  5. Adelia,
  6. Adenochlaena,
  7. Adenocline,
  8. Adenopeltis,
  9. Adenophaedra,
  10. Adriana,
  11. Afrotrewia,
  12. Agrostistachys,
  13. Alchornea,
  14. Alchorneopsis,
  15. Aleurites,
  16. Algernonia,
  17. Alphandia,
  18. Amperea,
  19. Amyrea,
  20. Angostylis,
  21. Anisophyllum
  22. Annesijoa,
  23. Anomostachys,
  24. Anthostema,
  25. Aparisthmium,
  26. Argomuellera,
  27. Argythamnia,
  28. Astraea,
  29. Astrococcus,
  30. Aubletiana,
  31. Avellanita,
  32. Balakata,
  33. Baliospermum,
  34. Baloghia,
  35. Benoistia,
  36. Bernardia,
  37. Bertya,
  38. Beyeria,
  39. Bia,
  40. Blachia,
  41. Blumeodendron,
  42. Bocquillonia,
  43. Bonania,
  44. Borneodendron,
  45. Bossera,
  46. Botryophora,
  47. Brasiliocroton,
  48. Calycopeplus,
  49. Caperonia,
  50. Caryodendron,
  51. Cavacoa,
  52. Cephalocroton,
  53. Cephalocrotonopsis,
  54. Cephalomappa,
  55. Chamaesyce
  56. Cheilosa,
  57. Chiropetalum,
  58. Chlamydojatropha,
  59. Chondrostylis,
  60. Chrozophora,
  61. Cladogelonium,
  62. Cladogynos,
  63. Claoxylon,
  64. Claoxylopsis,
  65. Cleidiocarpon,
  66. Cleidion,
  67. Clonostylis,
  68. Cnesmone,
  69. Cnidoscolus,
  70. Cocconerion,
  71. Codiaeum,
  72. Colliguaja,
  73. Colobocarpos,
  74. Conceveiba,
  75. Conosapium,
  76. Croton,
  77. Crotonogyne,
  78. Crotonogynopsis,
  79. Cyrtogonone,
  80. Cyttaranthus,
  81. Dalechampia,
  82. Dalembertia,
  83. Dendrocousinsia,
  84. Dendrothrix,
  85. Deutzianthus,
  86. Dichostemma,
  87. Dimorphocalyx,
  88. Discoclaoxylon,
  89. Discocleidion,
  90. Discoglypremna,
  91. Ditaxis,
  92. Ditrysinia,
  93. Ditta,
  94. Dodecastigma,
  95. Doryxylon,
  96. Droceloncia,
  97. Dysopsis,
  98. Elateriospermum,
  99. Endospermum,
  100. Enriquebeltrania,
  101. Epiprinus,
  102. Erismanthus,
  103. Erythrococca,
  104. Euphorbia,
  105. Excoecaria,
  106. Falconeria,
  107. Fontainea,
  108. Garcia,
  109. Garciadelia
  110. Gelonium
  111. Givotia,
  112. Glycydendron,
  113. Grimmeodendron,
  114. Grossera,
  115. Gymnanthes,
  116. Haematostemon,
  117. Hamilcoa,
  118. Hancea,
  119. Hevea,
  120. Hippomane,
  121. Homalanthus,
  122. Homonoia,
  123. Hura,
  124. Hylandia,
  125. Jatropha,
  126. Joannesia,
  127. Klaineanthus,
  128. Koilodepas,
  129. Lasiococca,
  130. Lasiocroton,
  131. Leeuwenbergia,
  132. Leidesia,
  133. Leucocroton,
  134. Lobanilia,
  135. Mabea,
  136. Macaranga,
  137. Mallotus,
  138. Manihot,
  139. Manniophyton,
  140. Maprounea,
  141. Mareya,
  142. Mareyopsis,
  143. Megistostigma,
  144. Melanolepis,
  145. Mercurialis,
  146. Micrandra,
  147. Micrandropsis,
  148. Micrococca,
  149. Microstachys,
  150. Monotaxis,
  151. Moultonianthus,
  152. Muricococcum,
  153. Myricanthe,
  154. Nealchornea,
  155. Necepsia,
  156. Neoboutonia,
  157. Neoguillauminia,
  158. Neoscortechinia,
  159. Neoshirakia,
  160. Oligoceras,
  161. Omphalea,
  162. Ophellantha,
  163. Ophthalmoblapton,
  164. Orfilea,
  165. Ostodes,
  166. Pachystroma,
  167. Pachystylidium,
  168. Pantadenia,
  169. Paracroton,
  170. Paranecepsia,
  171. Parapantadenia,
  172. Pausandra,
  173. Philyra,
  174. Pimelodendron,
  175. Plagiostyles,
  176. Platygyna,
  177. Pleradenophora,
  178. Plesiatropha,
  179. Plukenetia,
  180. Podadenia,
  181. Pseudagrostistachys,
  182. Pseudosenefeldera,
  183. Ptychopyxis,
  184. Pycnocoma,
  185. Radcliffea,
  186. Reutealis,
  187. Rhodothyrsus,
  188. Ricinocarpos,
  189. Ricinodendron,
  190. Ricinus,
  191. Rockinghamia,
  192. Romanoa,
  193. Sagotia,
  194. Sampantaea,
  195. Sandwithia,
  196. Sapium,
  197. Schinziophyton,
  198. Sclerocroton,
  199. Sebastiania,
  200. Seidelia,
  201. Senefeldera,
  202. Senefelderopsis,
  203. Shirakiopsis,
  204. Shonia,
  205. Spathiostemon,
  206. Spegazziniophytum,
  207. Speranskia,
  208. Sphaerostylis,
  209. Sphyranthera,
  210. Spirostachys,
  211. Stillingia,
  212. Strophioblachia,
  213. Sumbaviopsis,
  214. Suregada,
  215. Synadenium
  216. Syndyophyllum,
  217. Tannodia,
  218. Tapoides,
  219. Tetrorchidium,
  220. Thyrsanthera,
  221. Tragia,
  222. Tragiella,
  223. Trevia,
  224. Triadica,
  225. Trigonostemon,
  226. Vaupesia,
  227. Vernicia,
  228. Wetria,

Родови без признатих врста[уреди | уреди извор]

  1. Actephilopsis
  2. Agaloma
  3. Anabaena
  4. Anisepta
  5. Aphora
  6. Apodandra
  7. Argithamnia
  8. Argyrothamnia
  9. Aubertia
  10. Banalia
  11. Caturus
  12. Chloropatane
  13. Copianthus
  14. Coulejia
  15. Crozophora
  16. Diadenaria
  17. Dibrachion
  18. Diplostylis
  19. Duvigneaudia
  20. Eraclyssa
  21. Erythrochilus
  22. Erythrochylus
  23. Esula
  24. Euphorbiodendron
  25. Galarhoeus
  26. Hecatea
  27. Hecaterium
  28. Hendecandra
  29. Janipha
  30. Julocroton
  31. Lascadium
  32. Lasiostyles
  33. Leonardia
  34. Lepidoturus
  35. Leucadenia
  36. Loureira
  37. Mecostylis
  38. Merleta
  39. Meterana
  40. Mildbraedia
  41. Moacroton
  42. Molina
  43. Monadenium
  44. Omalanthus
  45. Oxydectes
  46. Paracelsea
  47. Pedilanthus
  48. Rottlera
  49. Siphonanthus
  50. Taeniosapium
  51. Tanarius
  52. Tetraplandra
  53. Tithymalus
  54. Trewia
  55. Tridesmis
  56. Usteria
  57. Vandera
  58. Ventenatia
  59. Xamesike

Врсте[уреди | уреди извор]

Рањивост и претпостављено изумирање[уреди | уреди извор]

Неке врсте су, упркос својим лековитим благодатима, суочене са ризиком од изумирања.[9][10] Тиме су обухваћене Euphorbia врсте E. appariciana, E. attastoma, E. crossadenia,[11] и E. gymnoclada.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. 
  2. ^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
  3. ^ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  4. ^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 0-87893-407-3. Приступљено 29. 1. 2014. 
  5. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 0-08-051404-9. Приступљено 12. 2. 2014. 
  6. ^ а б Gillespie, Lynn J.; Armbruster, W. Scott (1997). „A Contribution to the Guianan Flora: Dalechampia, Haematostemon, Omphalea, Pera, Plukenetia, and Tragia (Euphorbiaceae) with Notes on Subfamily Acalyphoideae”. Smithsonian Contributions to Botany (86): 6. doi:10.5479/si.0081024X.86. Приступљено 21. 5. 2018. 
  7. ^ „The Plant list: Euphorbiaceae”. Royal Botanic Gardens Edinburgh and Missouri Botanic Gardens. Приступљено 31. 3. 2017. 
  8. ^ The Plant List
  9. ^ Olson, Mark E.; Lomelí S., José A.; Cacho, N. Ivalú (2005). „Extinction threat in the Pedilanthus clade (Euphorbia, Euphorbiaceae), with special reference to the recently rediscovered E. conzattii (P. pulchellus)”. American Journal of Botany. 92 (4): 634—641. ISSN 0002-9122. PMID 21652441. doi:10.3732/ajb.92.4.634. 
  10. ^ Rønsted, Nina; Horn, James W.; Simonsen, Henrik Toft; Nilsson, Niclas; Grace, Olwen M.; Saslis-Lagoudakis, C. Haris; Ernst, Madeleine (2016-07-28). „Evolutionary prediction of medicinal properties in the genus Euphorbia L.”. Scientific Reports (на језику: енглески). 6: 30531. Bibcode:2016NatSR...630531E. ISSN 2045-2322. PMC 4964329 Слободан приступ. PMID 27464466. doi:10.1038/srep30531. 
  11. ^ Zaya, David N.; Howe, Henry F. (2009). „The anomalous Kentucky coVeetree: megafaunal fruit sinking to extinction?”. Oecologia. Oecologia: Springer-Verlag. 161 (2): 221—226. Bibcode:2009Oecol.161..221Z. CiteSeerX 10.1.1.536.3841 Слободан приступ. PMID 19488788. S2CID 18015. doi:10.1007/s00442-009-1372-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Euphorbiaceae&oldid=23628210”