Giulio Clovio

С Википедије, слободне енциклопедије
Портрет уметника, рад Ел Грека, између 1571-1572

Giorgio Giulio Cloviо или Јурај Јулије Кловић (Грижане, 1498 – Рим, 5. јануар 1578) био је илуминатор, минијатуриста и сликар.

Рођен у Краљевини Хрватској. Највише је радио у ренесансној Италији.[1] Сматра се највећим илуминатором италијанске високе ренесансе, и вероватно последњим веома значајним уметником у дугој традицији илуминираног рукописа, пре неких модерних препорода.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђулио Кловио је рођен у Грижанама, селу у Краљевини Хрватској (данашња Хрватска),[2] Потекао је из хрватске породице.[3][4]

Не зна се где се рано школовао, али је можда у младости учио уметност код монаха у Ријеци.[5]

Кловијев покровитељ, кардинал Алесандро Фарнезе, из Farnese Hours

Преселио се у Италију са 18 година и почео је да живи у домаћинству кардинала Марина Гриманија, где се школовао за сликара. Између 1516. и око 1523. Кловио је можда живео са Марином у резиденцији његовог стрица, кардинала Доменика Гриманија, у Риму.[6] Кловио је студирао код Ђулија Романа током овог периода.[7] Студирао је и код Ђиролама даи Либрија.

Док је био штићеник кардинала Доменика Гриманија, Кловио му је гравирао медаље и печате, као и неке илуминиране књиге.

До 1524. године Кловио је био у Будиму, на угарском двору краља Лајоша II, за кога је насликао „Пресуду Париза“ и „Лукрецију“. Након Лајошеве смрти у Мохачкој бици, Кловио је отпутовао у Рим где је наставио своју каријеру.[8]

После 1527. године посетио је неколико манастира. Кловио се 1534. вратио у домаћинство кардинала Марина Гриманија.[8] Годину дана касније Кловио је можда следио Марина када је он именован за папског легата у Перуђи. Сматра се да је Кловио радио на илустрацијама за Соанов рукопис који је написао Марино Гримани отприлике у то време. Кловио се вероватно вратио у Рим крајем 1538. када се зна да се сусрео са писцем Франсиском де Оландом.[6]

Кловио је касније постао члан породице Алесандра Фарнезеа са је остао повезан до своје смрти. Током свог времена са Фарнезом, Кловио је створио једно од својих ремек-дела, Фарнезеове часове. Друга позната дела из овог периода укључују илустрације за Towneley Lectionary.[9]

Од 1551. до 1553. Кловио је радио у Фиренци. За то време насликао је минијатуру Елеоноре од Толеда (Енглеска, приватна колекција).[10]

Контакт са другим уметницима[уреди | уреди извор]

Кловио је био пријатељ много млађег Ел Грека, прослављеног грчког уметника са Крита Ираклиона, који је касније радио у Шпанији, током Ел Грекових раних уметничких година у Риму. Греко је насликао два портрета Кловија.

Питер Бројгел Старији био је лични пријатељ Ђулија Кловија[2] и боравио је са Кловијем у Риму током његовог путовања по Италији 1553.[11] Бројгел је насликао мали медаљон који приказује бродове у олуји на Кловијовој минијатури Последњег суда (Њујоршка јавна библиотека).[12] Шест Бројелових слика поменутих у Кловијевом тестаменту је нестало.[тражи се извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Farnese Hours, рад Кловија

Soane Manuscript[уреди | уреди извор]

Кловио је илумисао Коментар Марина Гриманија на посланицу Светог Павла Римљанима . Ово дело се сада налази у Музеју сер Џона Соуна у Лондону. Коментар се састоји од 130 велума. Укључене су две велике минијатуре, као и богато украшени бордури. Минијатуре приказују обраћење светог Павла.[13][14]

Towneley Lectionary[уреди | уреди извор]

Towneley Lectionary се сада налази у њујоршкој јавној библиотеци и вероватно је припадао кардиналу Алесандру Фарнезеу. Коришћен је током богослужења, књига је садржала шест величанствених минијатура на целој страници насупрот минијатурних приказа јеванђелиста. Илустрације су представљале одломке Светог писма.[15]

Colonna Missal[уреди | уреди извор]

Илуминирана страница, Colonna missal, 1530-те, Манчестер

Ово дело се сада налази у библиотеци Џона Рајландса у Манчестеру.[16] Мисал Колона је направљен за кардинала Помпеа Колона. Било је неких дебата о идентитету уметника. Неки су мисал приписали Рафаелу (око 1517). Такође је сугерисано да дело може припадати Винценцију Раимондију.[17] Сада се генерално приписује Кловију.[18][19]

Остало[уреди | уреди извор]

Британска библиотека поседује његових дванаест једностраних минијатура на тему победа цара Карла V,[20] и још једну књигу коју је првобитно наручио кардинал Марино Гримани а која укључује четири његове минијатуре.[21]

Ватиканска библиотека има рукописни живот Фредерига III ди Монтефелтра, војводе од Урбина, који је Кловио богато илустровао. Друге илустрације чувају се у библиотекама у Бечу, Њујорку, Минхену и Паризу, као и у многим приватним колекцијама. Велика изложба његових радова одржана је 2012. у Кловићевим дворима, уметничкој галеријиу Загребу која је названа по њему.[22]

Ђулио Кловио је преминуо у Риму 5. јануара 1578. године. Његова гробница се налази у базилици Сан Пиетро ин Винцоли, цркви у којој се налази Микеланђелов познати рад Мојсије.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Данас се у Италији и Хрватској слави његов рад. Он је јавно наводио да је хрватског идентитета.[3][4] Ипак, већи део свог живота је радио у Италији па се због тога сматра италијанским сликаром.[23]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Статуа у Дривенику
    Статуа у Дривенику
  • Биста у парку Зрињевац, Загреб
    Биста у парку Зрињевац, Загреб
  • Споменик у Грижанама
    Споменик у Грижанама
  • Статуа испред Галерије Кловићеви двори, Загреб
    Статуа испред Галерије Кловићеви двори, Загреб

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ John Van Antwerp Fine, When ethnicity did not matter in the Balkans: a study of identity in pre-nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the medieval and early-modern periods, University of Michigan Press, 2006, p 195 Google Books
  2. ^ а б The Life and Works of Giorgio Giulio Clovio, Miniaturist: with notices of his contemporaries, and of the art of decoration in the Sixteenth Century - by John William Bradley – 1891
  3. ^ а б Bradley, 2004 (reprint), pp. 368–369
  4. ^ а б Visani, Maria (1993). Giorgio Clovio. Laurana. стр. 8. 
  5. ^ Ralph N James, Painters and Their Works: A Dictionary of Great Artists who are Not Now Alive - 1896 - p. 201-3
  6. ^ а б Elena Calvillo, Romanità and Grazia: Giulio Clovio's Pauline Frontispieces for Marino Grimani, The Art Bulletin, Vol. 82, No. 2 (Jun., 2000), pp. 280-297, . JSTOR 3051377.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Julius Schlosser, Two Portrait Miniatures from Castle Ambras, The Burlington Magazine for Connoisseurs, Vol. 41, No. 235 (Oct., 1922), pp. 194-195+197-198, . JSTOR 861625.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ а б Renaissance and Reformation, 1500-1620: A Biographical Dictionary (The Great Cultural Eras of the Western World) by Jo Eldridge Carney (editor) Greenwood Press 2001. Clovio Giulio p. 88-89
  9. ^ Lilian Armstrong, Review of The Towneley Lectionary Illuminated for Cardinal Alessandro Farnese by Giulio Clovio: The New York Public Library Astor, Lenox and Tilden Foundations Manuscript 91. Described by Jonathan J.G. Alexander. The Burlington Magazine, Vol. 140, No. 1146 (Sep., 1998), p. 626, . JSTOR 888022.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ Janet Cox-Rearick and Mary Westerman Bulgarella, Public and Private Portraits of Cosimo de' Medici and Eleonora di Toledo: Bronzino's Paintings of His Ducal Patrons in Ottawa and Turin, Artibus et Historiae, Vol. 25, No. 49 (2004), pp. 101-159, . JSTOR 1483750.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ Charles de Tolnay, Newly Discovered Miniatures by Pieter Bruegel the Elder, The Burlington Magazine, Vol. 107, No. 744 (Mar., 1965), pp. 110-115
  12. ^ Claude Henri Rocquet, Bruegel, or, The workshop of dreams, University of Chicago Press, 1991, p 51
  13. ^ Bradley, 2004 (reprint), pp. 245-253
  14. ^ Sir John Soane's Museum catalogue
  15. ^ Bradley, 2004 (reprint), pp. 254-260
  16. ^ Donato Mansueto, The Italian emblem: a collection of essays, Librairie Droz, 2007, p 182, n. 56
  17. ^ The John Rylands library, Manchester: a brief record of twenty-one years' work (MCM January MCMXII), The University press, 1921, pg xiv Internet Archive
  18. ^ Baltrusaitis, J., En busca de Isis, Siruela, 2006, 9788478444601, URL
  19. ^ John Rylands Library and Guppy, H., Bulletin of the John Rylands Library, v. 6, Manchester University Press, 1922, URL
  20. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Clovio, Giorgio Giulio”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  21. ^ British Library Catalogue
  22. ^ Poklečki-Stošić, Jasminka. „Julije Klović – najveći minijaturist renesanse” [Giulio Clovio — the greatest miniaturist of the Renaissance] (PDF) (на језику: хрватски и енглески). Приступљено 2013-08-02. 
  23. ^ "Giulio Clovio." Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, 2011. Web. 27 Apr. 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bradley, John W. (2004). The Life and Works of Giorgio Giulio Clovio Miniaturist with Notices of His Contemporaries and of the Art of Book Decoration in the Sixteenth Century. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-4605-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Giulio_Clovio&oldid=27784659”