Карпатско-балканске планине

Карпатско–балканске планине су део северне зоне набирања веначних планина Европе. Заузимају простор између Панонског басена, старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку.^[1] Својим мањим делом, простиру се на крајњем истоку Србије^[2], између Дунава на северу, Руј-планине и Лужничко - Заплањске котлине на југу, долином Јужне и Велике Мораве на западу и границе са Бугарском на истоку. Граде их стене различите старости и порекла, као што су пешчари, кречњаци, вулканске и еруптивне стене. Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1.000 м, док су кречњачке стене и до 600 м дебљине.

Опште одлике

Површински и подземни крашки облици рељефа су веома чести, мада не и крупни. Од површинског краса ту су шкрапе, вртаче, ређе увале и једно крашко поље - Одоровско. Број пећина и прераста је велик: Ресавска, Злотска (Лазарева), Боговинска, Церемошња, Дубочка, Раваничка. Планине су добро покривене шумама и пашњацима, а у њима се налазе велике наслаге мрког и каменог угља, бакра, злата, сребра. Линија Ражањ (долина Моравице) – Сокобањска котлина – Књажевачка котлина, дели Карпатске планине (северно) и Балканске пл. (јужно).

Планине

Набирањем Карпатско-балканских планина настала су 3 планинска венца, међусобно одвојена котлинама и речним долинама. Унутрашњи (западни) низа чине планине: Звишке, Хомољске, Бељаница, Кучајске, Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина. Средишњи низ чине планине: Шомрда, Стол, Велики Крш, Црни врх, Тупужница, Тресибаба, Сврљишке планине. Спољашњи (источни) низ планина чине: Мироч, Велики Гребен, Дели Јован и Стара планина дужине око 90 километара, са највишим врхoм Миџор (2.169 м).

Котлине и клисуре

Планине су рашчлањене котлинама и клисурама. Њима пролазе важне саобраћајнице. Познате котлине су: Звиждшка (Кучевска), Хомољска (Жагубичка), Црноречка, Зајечарска. У Балканском планинском пределу котлине су: Књажевачка, Сокобањска, Сврљишка, Белопаланачка, Заплањска и Пиротска. Између котлина налазе се и многобројне клисуре: Ђердапска, Честобродица - превој Столице, Сићевачка

Доњоподунавска низија

Доњоподунавска низија обухвата Неготинску Крајину и Кључ, у окуци Дунава код Кладова. Неготинска Крајина се налази у североисточном делу Србије, оивичена Мирочом и Дели Јованом. Прееставља најнижу, плодну и добро обрађену равницу у Србији (28 м ). Кључ се простире у окуци Дунава код Кладова, између Ђердапске клисуре, Мироча и Вратњанске реке. Плодна, флувијално наносна низија. Неготинска Крајина и Кључ имају привредни значај у речном саобраћају (Дунав), риболову и виноградарству.

Извори

^ Радни уџбеник: Географија за 8 разред основне школе, Винко Ковачевић, Радојка Влајев
^ Туризам у Србији: „Планине“, приступ 21.4.2013

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

ОШ „Милован Глишић“- Географски подсетник „Карпатско-балканске планине“, Радосав Седларевић, приступ 21.4.2013
Упознај Србију: „Карпатско-балкански предео“, приступ 21.4.2013
Знање: „Рељеф“, приступ 21.4.2013
Истражи Србију: Планинарење, приступ 21.4.2013

[1] Радни уџбеник: Географија за 8 разред основне школе, Винко Ковачевић, Радојка Влајев

[2] Туризам у Србији: „Планине“, приступ 21.4.2013

[1]

[2]