Ртањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ртањ
Rtanj4.jpg
Поглед на пирамидални масив Ртња
Географске карактеристике
Највиша тачкаШиљак
Ндм. висина1.565 m
Координате43°46′34″ СГШ; 21°53′36″ ИГД / 43.776111° СГШ; 21.893333° ИГД / 43.776111; 21.893333 Координате: 43°46′34″ СГШ; 21°53′36″ ИГД / 43.776111° СГШ; 21.893333° ИГД / 43.776111; 21.893333
Географија
Ртањ на мапи Србије
Ртањ
Ртањ
Државе Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртања са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.[1]

Географске карактеристике[уреди]

Ртањ спада у карпатско-балканске планине, нагло се диже из равнице и завршава скоро правилном купом, па многи верују да је и Ртањ пирамида слична онима у суседној Босни. Ртањ је у подножју углавном састављен од пешчара и стена, а у вишим деловима од кречњака. Са јужне стране падови су благи и према подножју се простире висораван која се лагано спушта ка Соко Бањи. На северној страни Ртањ је изразито одсечен са оштрим гребеном при врху. На источном крају гребена, уздиже се главни врх Шиљак. Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде. У Овом делу се налази и ловиште које се простире на 6368 ha. Најчешћа ловна дивљач су срне и дивље свиње.

Геоморфологија[уреди]

Како је Ртањ планина разноврсног геолошког састава, на њој се јављају бројна одроњења и око њега влада геолошки хаос, јер су се у склопу карпатско-балканских планина ту срела четири система, четири различита геолошка периода и међусобно уплела своје стене. На северу је дубока потолина Црне реке, изразито еруптивна стена пуна андезита, која се меша у гребене самог Ртња. Преко ње се премичу кречњачке површи последњих огранака Јужних Карпата. У појасу од 700 до 950 m надморске висине, концентрисан је узак појас доломита. У Поморављу је пуно венаца родопске масе, шкриљастих и филитских стена, најстаријих на нашем полуострву. А сам Ртањ и њему најближе планине, огранци су далеко млађег Балкана.

У овом планинском систему Србије, Ртањ је издвојени планински масив који има пространу основу, оријентисану странама света. Једна страница је окренута ка југу, док су друге две у положају северозапад и североисток. Из оваквог положаја у склопу карпатско-балканских планина произашао је и састав Ртња (којни је у доњим партијама сав од пешчара и филитских стена, док су му виши делови од љутог кречњака, нагриженог временом и атмосферским талозима. Кречњаћке стене на Ртњу су толико јак, да су добиле назив најизразитији карст целе Источне Србије. Овакав састав стена и нагиб слојева одредили су и карактер Ртња.

  • северна страна је стрма, у горњем карстном делу пуна литица и одсека
  • јужна страна, према сокобањској котлини, је много блаже.
  • источна страна је са гребеном, из кога се издиже главни оштар врх, права пирамида од кречњака и литица, која се руши у дубину, на север и исток.

Доминантни врхови планине Ртањ, као степенаста-планинска форму, су:

  • Шиљак, као централна пирамида,
  • Кусак, као обли купасти завршетак заобљеног гребена
  • Врх Баба, као елипсоидна,

Позиција ових врхова формира са још једном тачком једнакостранични троугао, учијем центру је Шиљак, под којим се налази тространа пирамида са истом оријентисаношћу странама света, као и његова троугласта основа. Ивице ове тростране пирамиде, са својим односом углова и страницама, ову планину сврстале у категорију седам светских чуда, као ремек дело природе.

Североисточно на око 30 m од највишег врха Ртња (1.565m), налази се плитка „Јама на Шиљку”, која се пружа правцем

запад—исток, у дужини од 7 km. Дубин јаме је 9 m. Одозго је затворена кластичним наслагама, дробином и мањим кречњачким блоковима.

„У периоду од 27. септембар 2010. до 1.октобар 2010. године извршено је рашчишћавање кластичних наслага на јами, на врху Шиљак, јер постоји вероватноћа да је ово један од најдубљих спелеолошких објеката у красу Србије. Из неприступачног и по безбедности спелеолога ризичног дела јаме, системом ручног чекрка, извађено је пет кубика стена, сипара и земље. Тренутна дубина јаме износи око 13 m.[2]

Водени токови[уреди]

Ртањ је „познат“ по том што своје посетиоце мучи жеђу. Сва вода отиче кроз кречњак, понире, а онда, у нижим деловима, избија у јаким врелима по ивици планине.

У подножју се налазе леденице из којих је могуће извадити лед који се формира услед непрекидне промаје која обара температуру у леденици.

Клима[уреди]

Клима на Ртњу је континентално - планинска, чије су карактеристике сува и топла лета, а оштре зиме са много падавина. Средња годишња вредност температуре ваздуха износи 10,2 °C. Годишња количина падавина износи око 900 mm.

Средња годишња температура ваздуха.[3]
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Годишња

Флора и фауна[уреди]

Флора[уреди]

У подножним партијама Ртња простиру се листопадне шуме, затим настаје голи карст са травним пољима у појединим вртачама и удубљења са нешто црногоричне шуме под главним врхом.[4]

Шуме

Ртањ је специфичан по томе што је на 800 — 900 m надморске висине, прошаран храстовом шумом и шумом грабића, које иначе доминирају на овим просторима.

  • На јужним падинама Ртња степенасто је присутна планинска буква.
  • На највишим деловима је појас субалпске жбунасте вегетације.
  • У средишњем делу расте „Ртањски чај“ као ендемична врста.

Карактеристично за простор Ртња је да се на њој налазе заједнице смрче, која је на ову планину унета пошумљавањем након сече букове и храстове шуме.

Реликтне заједнице

На овом простору постоје врсте реликтних заједница Источне Србије: јоргован (Syringa Vulgaris), мечја леска (Corylus colurna), орах (Juglans regia), Панчићев маклен (Acer intermedium), маклен (Acer monspessulanum), бела сребрна липа (Tilia tomentosa), цер медунац (Quercus pubescens), решељка (Prunus mahaleb), црни јасен (Fraxinus ornus), грабић (Carpinus orientalis), руј (Cotinus coggygria) и друге.

Лековито биље

Ртањ је чувен и по афродизијачкој трави од које се прави чувени ртањски чај. Све донедавно биле су организоване бербе ртањског чаја, али одскоро је на снази забрана брања зато што је забрињавајуће проређена.[5]

Историја[уреди]

Историја Ртња се везује за причу о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под неразјашњеним околностима, а супруга Грета са Јулиусовом браћом преузела је руковођење рудником. За сећање на свог мужа, Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ.[6] Цркву је градило 1.000 радника, а освећена је 1936. године.

Остаци капела на врху Шиљак, након девастације настале пре двадесетак година када је капела страдала као последица веровања у ртањске легенде. Разнета је динамитом у покушајима трагања за давно скривеним богатством. Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици. Постоји иницијатива да се ова капелица обнови[7].

Туризам[уреди]

Планинарење и научни туризама

Ртањ је пре свега омиљено туристичко место за планинаре аматере. Од почетка априла па до краја октобра пењање до врха Шиљак организују не само планинарска удружења већ и обично грађанство. У зимским месецима због оштрих климатских услова врх посећују само озбиљнији планинари.

Поред планинарења Ртањ је познат по разним истраживањима која су вршена на њему да бу се утврдило да ли је настао природним или вештачким путем.

Ловни туризам

Простор површине 6.368 ha у општине Бољевац, око Ртња и део према Кучају, код Кривог Вира, намењен је ловном туризму. Ловиште је богато ситном дивљачи, као и крупном дивљачи: јелен лопатар, муфлон, срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, јазавац, а има и доста пернате дивљачи.

Баљски туризам

Поред прелепих предела и одличног видиковца на врху, у близини се налази и Соко Бања, једна од најзначајнијих бањских центара у Србији. У подножју планине се налази и Мотел Ртањ.

Културно историјски споменици
Назив Локација Опсис споменика
Манастир Лапушња Брдо Вучја глава, надомак Ртња
Црква Св.Илије Бољевац
Манастир Крепичевац Северно од села Јабланице,
на око 4 км, у клисури Радованске реке
Манастир Лозица Подножје ртањских обронака
(3km од села Криви Вир)
Манастир Св.Луке
Капела на Ртњу Врх Шиљак

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Пауновић М. (1994): Планина над планинама, Ртањска сила, Траг 13, Нови Сад
  2. ^ Марија Михајловић, Комплементарни развој планинског и бањског туризма у Источној Србији Природно-математичком факултету у Нишу департман за географију, Ниш, октобар 2016. стр. 8
  3. ^ Републички хидрометеоролошки завод, Београд, 2003.
  4. ^ Јовановић и Дуњић Р. (1956): Типови пашњака и ливада на Ртњу, Институт за екологију и биогеографију, Зборник радова 7, Београд
  5. ^ Јанчић Р. (1990): Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд
  6. ^ Јевреји који су одлучили да буду и Срби („Вечерње новости“, 29. јануар 2016)
  7. ^ „www.glas-javnosti.rs”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 24. 6. 2010. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]