Савет туркофоних држава
азер. Türk Şurası каз. Түрік кеңесі кирг. Түрк кеңеш тур. Türk Keneşi енгл. Turkic Council | |
 Застава Савета туркофоних држава | |
 Чланице Савета туркофоних држава Чланице
Могуће чланице у будућности | |
| Основана | 3. октобар 2009. |
|---|---|
| Тип | Међународна организација |
| Седиште | Истанбул (Турска) Баку, (Азербејџан) Астана, (Казахстан) |
| Службени језик | Азерски језик Казашки језик Киргиски језик Турски језик Енглески језик[1] |
| Чланице |  Турска Казахстан Киргистан Азербејџан |
| Посматрачи |  Узбекистан Туркменистан Мађарска |
| Генерални секретар | Рамил Хасанов, Азербејџан
|
| Веб-сајт | www.turkkon.org |
Савет туркофоних држава (азер. Türk Şurası, каз. Түрік кеңесі, кирг. Түрк кеңеш, тур. Türk Keneşi, енгл. Turkic Council) је међународна организација која окупља туркофоне државе. Основана је у Нахчивану 3. октобра 2009. године. Савет чине четири независне државе Турска, Азербејџан, Казахстан и Киргистан, а преостале две туркофоне државе Узбекистан и Туркменистан су иако не пуноправни чланови уско везани са радом Савета.[2] Организација је замишљена са циљем јачег повезивања и интензивније сарадње међу државама чланицама. Седиште организације је у Истанбулу (Турска), скупштина одржава седнице у Бакуу (Азербејџан), а седиште Академије савета налази се у Астани (Казахстан).
Историјат
[уреди | уреди извор]Туркофоном савету претходиле су две организације чији циљ је било културно повезивање ових земаља. Тако је 1992. у Алматију основана организација „Светурска култура и уметност“ а 1998. у Бакуу и „Парламентарна скупштина туркофоних држава“.
Идеју о стварању јаче организације која би интензивирала сарадњу међу туркофоним државама први је изнео председник Казахстана Нурсултан Назарбајев 2006. године. Савет је основан 3. октобра 2009. потписивањем Нахчиванске декларације.
Организација почива на сличним принципима као и Комонвелт, Арапска лига или Франкофонија.
Чланице
[уреди | уреди извор]| Држава | Становника | Површина (км²) | БДП | БДП по становнику (2011)[3] |
Пројектовани БДП по становнику 2015.[4] |
|---|---|---|---|---|---|
| Азербејџан |
9.165.000 | 86.600 | $86,03 милијарди | $10.340 | $11.758 |
| Казахстан |
16.600.000 | 2.724.900 | $182,3 милијарди | $13.484 | $17.946 |
| Киргистан |
5.356.869 | 199.900 | $10,8 милијарди | $2.363 | $3.005 |
| Турска |
73.722.988 | 783.562 | $863,3 милијарди | $15.137[5] | $16.778 |
Посматрачи
[уреди | уреди извор]| Држава | Становника | Површина (км²) | БДП | БДП по становнику (2011)[3] |
|---|---|---|---|---|
| Узбекистан |
27,606,007 | 447,400 | 86,1 милијарди | $3.248 |
| Туркменистан |
5.110,000 | 488.100 | 31,966 милијарди | $7.357 |
Туркофоне државе у саставу других држава
[уреди | уреди извор]| Територија | Држава | Становника | Површина (км²) |
|---|---|---|---|
 Алтајска Република |
 Русија |
206.195 | 92.600 |
 Башкортостан |
Русија |
2.603.007 | 143.600 |
 Чувашија |
Русија |
1.251.599 | 18.300 |
 Гагаузија |
 Молдавија |
160.700 | 1.832 |
 Каракалпакија |
Узбекистан |
1.571.800 | 160.000 |
 Хакасија |
Русија |
532.319 | 61.900 |
 Јакутија |
Русија |
550.245 | 3.103.200 |
 Татарстан |
Русија |
3.838.374 | 68.000 |
 Тува |
Русија |
307.925 | 170.500 |
 ТР Северни Кипар |
 Кипар |
200.000 | 3.300 |
Карта држава чланица Турског савета
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Turkkon.org Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2012) (језик: турски)
- ^ Оснивачки акт Турског савета Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Report for Selected Countries and Subjects, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Пројекција БДП-а ТС за 2015., Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ worldbank.org/DATASTATISTICS, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Службени сајт Савета (на енглеском језику)