Platanus acerifolia

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јаворолисни платан
Schubert park-Zselíz-platánok.JPG
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Proteales
Породица: Platanaceae
Род: Platanus
Врста: P. x acerifolia
Биномна номенклатура
Platanus x acerifolia
(Aiton) Willd.
Синоними[1]
  • Platanus orientalis var. acerifolia Aiton [basionym]
  • Platanus × acerifolia f. pyramidalis (Bolle ex Janko) C.K.Schneid.
  • Platanus × acerifolia f. suttneri (Jaennicke) C.K.Schneid.
  • Platanus × acerifolia var. hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.
  • Platanus × acerifolia var. kelseyana (Jaennicke) C.K.Schneid.
  • Platanus × hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.
  • Platanus × hybrida Brot.
Платан испред Милошевог конака
Дрворед платана у Булевару краља Александра у Београду
Споменик природе Платан у Сремским Карловцима
Споменик природе „Стабло платана на месту званом Мараш” у Призрену

Platanus x acerifolia - јаворолисни платан је дрвенаста врста из рода платана (Platanus). Сматра се да је хибридна врста, настала у Енглеској 1640. године субспонтаним укрштањем источног платана (Platanus orientalis) и западног платана (Platanus occidentalis).[2] У литератури се овај платан назива још и лондонски платан или шпански платан.[a]

Опис врсте[уреди]

Јаворолисни платан је високо листопадно дрво широке крошње, које расте у висину до 35 m, са деблом пречника до 2,3 m. Кора грана и дебла је обично светла, глатка и љушти се у већим, танким љуспама.[4] Листови су дебели и чврсти, широки 12-25 cm, на дугим петељкама, са наличја голи. Режњевити су, са 3-5 режњева, неједнако назубљених или целог обода. Средњи режањ је нешто дужи од ширине. Распоређени су спирално на гранама. Подсећају на листове јавора, па је врста по томе и добила име. На пролеће, млади листови су прекривени танким слојем длака који постепено нестаје, па је лишће до краја лета без длака. Цветови су распоређени у виду главичасте цвасти на дугим дршкама. Једнополни су и неугледни, мушки цветови су жутозелени, а женски црвенкасти. Опрашују се ветром. Плодови су главице, најчешће висе по две (ређе 1 или 3) на дугим дршкама. Састављени од великог броја семенки, пречника око 3 cm.[2] Семе је ситно и дугуљасто, са длачицама (чуперком) на једној страни. Размножава се генеративно и вегетативно, али због слабе клијавости семена чешће је вегетативно размножавање. резнице се узимају током марта и априла и могу се ожиљавати без хормона.[5]

Услови станишта[уреди]

Јаворолисни платан је брзорастућа врста. Добро успева на свежем, алувијалном земљишту. Отпорнији је на ниске температуре од источног платана.[b] Отпоран је на прашину и аерозагађење у градским условима.[2]

Осетљиви су на нападе гљиве Apiognomonia veneta која изазива пламењачу лишћа и младара и изумирање гранчица и грана платана, болест познату као антракноза.[6] Осим антракнозе јаворолисни платан нападају и бројне друге гљиве, које изазивају болести лишћа и избојака, болести коре (некрозе коре и рак ране), и трулеж дрвета (између осталих Armillaria mellea и Fomes fomentarius). Поред различитих врста гљива листове платана нападају и америчке мрежасте стенице (Corythucha ciliata).[7]

Значај у озелењавању[уреди]

Јаворолисни платан се веома често среће у градским парковима и дрворедима. Због велике отпорности на загађења идеалан је за садњу у урбаним зонама, па се сврстава међу врсте које имају највише могућности да се гаје у градовима.[2]

Варијетети и форме[уреди]

  • Platanus acerifolia 'Columbia' - форма отпорна на антракнозу платана[8]
  • Platanus acerifolia 'Bloodgood'[9]

Галерија[уреди]

Јаворолисни (лондонски) платан у Србији[уреди]

Јаворолисни или лондонски платан и у Србији је једна од веома често коришћених дрвенастих врста на зеленим површинама. Као парковска врста садио се у време подизања првих паркова, а чест је и у дрворедима.

Једно од најпознатијих стабала ове врсте свакако је чувени Платан код Милошевог конака, споменик природе ботаничког карактера који се налази у Топчидеру испред Конака кнеза Милоша. Овај платан се одликује великим обимом стабла и разгранатом крошњом. Стар је око 180 година, а сматра се да је посађен током изградње конака, око 1830. године. Висина стабла је 34 метра и гране су подупрте са 17 металних стубова које их држе и спречавају савијање и ломљење. Распон круне дрвета је 49 метара. Површина сенке коју прави платан је 1.885 м². Године 1979. дрво је заштићено законом, као споменик природе ботаничког карактера III категорије.

Међу чувене београдске платане могу се сврстати и они у дрвореду дуж Булевара краља Александра, због чије су сече током 2010. године неколико месеци трајали грађански протести. Платани су ипак посечени, а на њихово место посађене су нове саднице исте врсте, одгајане у расадницима управо за ту намену - као дрворедна стабла.[10][11][12]

Још један платан заштићен као споменик природе је и Платан у Сремским Карловцима, који се налази у порти цркве Светих Петра и Павла. Верује се да је садница, донета из Беча, посађена недуго по изградњи цркве, крајем 18. века.[13]

Под заштитом као споменик природе је и Стабло платана на месту званом Мараш у Призрену. Овај платан висине 18 метара под заштитом је од 1959. године.

Осим ових платана у Србији су, као споменик природе заштићена и друга древна стабала лондонског платана, највише на територији Војводине, два у Београда (укључујући и платан испред Милошевог конака) и једно у Великом Градишту (Источна Србија).

Напомене[уреди]

  1. ^ У новијој литератури шпански платан (Platanus × hispanica) и јаворолисни платан сматрају се истом врстом,[1] док се у старијим изворима шпански платан сматра варијететом јаворолисног платана.[3] Постоје и мишљења да је јаворолисни платан подврста источног платана.
  2. ^ Источни платан од природе расте на југу Балканског полуострва и у западној Азији. Најсевернија станишта на Балкану су у Македонији, у сливу Вардара.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Synonymy - Platanus × acerifolia. Northern Ontario Plant Database. Accessed online: 9 January 2011.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Vukićević (1982). стр. 227.
  3. ^ Vukićević (1982). стр. 228.
  4. ^ Vukićević (1982). стр. 225-226.
  5. ^ http://www.berzabiljaka.rs/o-projektu/1430-platanus-acerifolia-javorolisni-plata
  6. ^ Arsenijević, Momčilo; Balaž, Jelica; Popović, Tatjana (2005). „Apiognomoniozna plamenjača lišća i mladara i izumiranje grančica i grana ("antraknoza") platana” (PDF). Zaštita bilja. 56 (1-4). Приступљено 13. 4. 2018. (COBISS.SR 189023244)
  7. ^ Марковић, Чедомир (2008). Санација здравственог стања дрвореда и појединачних стабала у Булевару краља Александра, на потезу од Трга Николе Пашића до Устаничке улице (PDF). Београд: Шумарски факултет Универзитета у Београду. стр. 4-5. Приступљено 15. 4. 2018. 
  8. ^ „Platanus acerifolia 'Columbia'. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018. 
  9. ^ „Platanus acerifolia 'Bloodgood'. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018. 
  10. ^ „Bulevar ostaje bez platana”. B92. 28. 1. 2010. Приступљено 13. 4. 2018. 
  11. ^ Milićević, D. (13. 2. 2010). „Počinje seča 330 platana na Bulevaru kralja Aleksandra”. Blic (On-line). Приступљено 13. 4. 2018. 
  12. ^ „Platani ponovo u Bulevaru kralja Aleksandra”. Vesti (On-line). 27. 5. 2010. Приступљено 13. 4. 2018. 
  13. ^ Glišić, Nenad. „Crkva svetih Petra i Pavla DONJA CRKVA u Sremskim Karlovcima”. Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија. Приступљено 13. 4. 2018. 

Литература[уреди]

  • Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. (COBISS.SR 26360076)

Спољашње везе[уреди]