Simon & Garfunkel

С Википедије, слободне енциклопедије

Сајмон и Гарфанкел
Simon & Garfunkel
Пол Сајмон и Арт Гарфанкел 1968.
Музички рад
Активни период1957—1970.
(поновна окупљања: 1975, 1981—1983, 1990, 1993, 2003—2004, 2009—2010)
Оснивање1957. (Форест Хил, Квинс, Њујорк,  САД)
Жанрфолк рок[1]
Издавачка кућаКоламбија рекордс
Чланови
Бивши члановиПол Сајмон
Арт Гарфанкел
Остало
Веб-сајтwww.simonandgarfunkel.com
Сајмон (десно) и Гарфанкел (лево) наступају у Даблину 1982.

Сајмон и Гарфанкел (енгл. Simon & Garfunkel) је био амерички фолк рок дует који се састојао од кантаутора Пола Сајмона и певача Арта Гарфанкела. Они су били једни од најпопуларнијих извођача током 1960-их и постали иконе контракултуре у деценији социјалне револуције, уз уметнике као што су Битлси и Боб Дилан. Њихови највећи хитови, "The Sound of Silence" (1964/1965), "Mrs. Robinson" (1968), "Bridge over Troubled Water" (1969) и "The Boxer" (1969), су достигли број један на сингл листама широм света[2][3][4][5]. Њихов често буран однос довео је до уметничких несугласица, што је резултирало у њиховом распаду у 1970. Њихов последњи студијски снимак, Bridge over Troubled Water, био је њихов најуспешнији, постаје један од најпродаванијих светских албума[4]. Од њиховог разлаза 1970. они су se ујединили у неколико наврата, најпознатији 1981. за "концерт у Сентрал парку", који је привукао више од 500.000 људи, седми концерт по броју посетилаца у историји[6].

Упознали су се још као деца у Квинсу, Њујорк, 1953. године, где су научили да се "усагласе" и почели да пишу оригинални материјал. До 1957. године, под именом Tom & Jerry, тинејџери су имали свој први мањи успех са "Hey Schoolgirl", песму којом су имитирали своје идоле, браћу Еверли. Након тога, овај дуо се разишао, а Сајмон је имао неуспешне соло снимке. 1963, свесни све већег јавног интереса за народну музику, они су направили групу и потписали за на Коламбија рекордс као Сајмон & Гарфанкел. Њихов деби, Wednesday Morning, 3 A.M., продавао се лоше, а они су се опет разишли; Сајмон се вратио соло каријери, овај пут у Енглеској. Ремикс песме "The Sound of Silence" је пуштан широм на САД АМ радијима 1965. године, достигавши број један на Билборд Хот 100[3]. Сајмон & Гарфанкел су се поново "окупили", издају свој други студијски албум The Sound of Silence и крећу на националну турнеју. На њиховом трећем издању, Parsley, Sage, Rosemary and Thyme (1966), дуо је преузео већу креативну контролу. Њихова музика је била у филму из 1967. "Дипломац", дајући им додатну промоцију[7].  Bookends (1968), њихов следећи албум, био је на врху Билборд 200 листе[8] и укључио #1 сингл "Mrs. Robinson" из филма[9]. Након распада 1970, после изласка Bridge over Troubled Water, обојица су наставили снимање, Сајмон издаје велики број високо признатих албума, укључујући и 1986. је Graceland[10]. Гарфанкел је кратко јурио глумачку каријеру, са водећим улогама у два филма Мајка Николса, Catch-22 и Carnal Knowledge, и у Николас Роеговом филму из 1980. Bad Timing.

Критичар Ричи Унтербергер је описао Сајмона и Гарфанкела као "најуспешнији фолк-рок дуо 1960-их" и један од најпопуларнијих уметника те деценије у целини[2]. Они су освојили 10 Греми награда и примљени су у Рокенрол кућу славних 1990.[11] Њихов Bridge over Troubled Water албум је номинован 1977. за "Брит награду за најбољи међународни албум"[12] и рангиран је # 51 на Ролинг стоунове листе "500 најбољих албума свих времена"[13].

Историја[уреди | уреди извор]

1953–1956: Ране године[уреди | уреди извор]

Пол Сајмон и Арт Гарфанкел су одрасли током 1940-их и 1950-их у свом претежно јеврејском насељу Кју Гарденс Хилс у Квинсу у Њујорку, три блока један од другог. Похађали су исте школе: Јавну школу 164 у Кју Гарденс Хилсу, Парсонс јуниорску средњу школу и Форест Хилс средњу школу.[14][15] Они су били фасцинирани музиком; обојица су слушали радио и били су одушевљени рокенролом како се појавио, посебно Еверли браћом.[16] Сајмон је први пут приметио Гарфанкела када је Гарфанкел певао у емисији талената у четвртом разреду, што је Сајмон сматрао да је добар начин да привуче девојчице; надао се пријатељству, које је почело 1953. године, када су се појавили у адаптацији Алисе у земљи чуда у шестом разреду.[15][17] Оформили су уличну ду-воп групу под називом Пептони са три пријатеља и научили да се хармонизују.[18][19] Почели су да наступају као дуо на школским игранкама.[20]

Сајмон и Гарфанкел су се преселили у средњу школу Форест Хилс,[21] где су 1956. написали своју прву песму „The Girl for Me“; Сајмонов отац је послао руком писану копију у Конгресну библиотеку да би регистровао ауторско право.[20] Док су покушавали да се сете текста песме Еверли браће „Hey Doll Baby”, написали су „Hey Schoolgirl”, коју су снимили за 25 долара у Сандерсовом тонском студију на Менхетну.[22] Током снимања чуо их је промотер Сид Просен, који их је изнајмио за своју независну издавачку кући Биг Рекордс након разговора са њиховим родитељима. Обојица су имали 15 година.[23]

1957–1964: Од Тома и Џерија и раних снимака[уреди | уреди извор]

Под Биг Рекордсом, Сајмон и Гарфанкел су преузели име Том & Џери; Гарфанкел је себе назвао Том Граф, што указује на његово интересовање за математику, а Сајмон Џери Ландис, по презимену девојке са којом је излазио. Њихов први сингл, „Hey Schoolgirl”, објављен је са Б-страном „Dancin' Wild” 1957. године.[17][24] Просен је, користећи пејола систем, подмитио ДЈ-а Алана Фрида да за 200 долара да пусти сингл у његовој радио емисији, где је постао главна ноћна атракција.[25] Нумера „Hey Schoolgirl” је привукла редовну ротацију на националним АМ поп станицама, што је довело до тога да је продато у преко 100.000 примерака и песма је доспела на Билбордове листе на 49. место.[25] Просен је у великој мери промовисао групу, чиме су заузели место на American Bandstand Дика Кларка заједно са Џеријем Ли Луисом.[26] Сајмон и Гарфанкел су зарадили око 4.000 долара од песме – зарађујући по два процента од тантијема, а остатак је остао Просену.[27] Они су издали су још два сингла за Биг Рекордсом („Our Song” и „That's My Story”) али они нису били успешни.[22][28][29]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

  • Wednesday Morning, 3 A.M. (1964)
  • Sounds of Silence (1966)
  • Parsley, Sage, Rosemary and Thyme (1966)
  • Bookends (1968)
  • Bridge over Troubled Water (1970)

Албуми уживо[уреди | уреди извор]

  • The Concert in Central Park (1982)
  • Live from New York City, 1967 (2002)
  • Old Friends: Live on Stage (2004)
  • Live 1969 (2008)

Музика за филм[уреди | уреди извор]

  • The Graduate (1968, у сарадњи са Дејвом Грузином)

Компилацијски албуми[уреди | уреди извор]

  • Simon and Garfunkel's Greatest Hits (1972)
  • The Simon and Garfunkel Collection: 17 of Their All-Time Greatest Recordings (1981)
  • Tales from New York: The Very Best of Simon & Garfunkel (2000)
  • The Essential Simon and Garfunkel (2003)

Комплети[уреди | уреди извор]

  • Collected Works (1981)
  • Old Friends (1997)
  • The Columbia Studio Recordings (1964–1970) (2001)
  • The Collection: Simon & Garfunkel (2007)
  • Simon & Garfunkel: The Complete Albums Collection (2014)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Unterberger, Richie. „Simon & Garfunkel – All Music Guide”. AllMusic. Приступљено 22. 09. 2014. 
  2. ^ а б Mastropolo, Frank (10. 03. 2015). „51 Years Ago: Simon & Garfunkel Record Their First Classic, 'The Sounds of Silence'”. Ultimate Classic Rock. 
  3. ^ а б Charlesworth 1997, стр. 42, 136
  4. ^ а б Moore-Gilbert, Bart (2002-03-11). The Arts in the 1970s: Cultural Closure. Routledge. Приступљено 30. 05. 2012. 
  5. ^ „Rolling Stone's 500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone. 2010. Приступљено 28. 09. 2015. 
  6. ^ Raber, Rebecca (19. 09. 2011). „Hive Five: Big Concerts With Big Draws”. MTV. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 03. 4. 2015. 
  7. ^ Harris, Mark (14. 02. 2008). Pictures at a Revolution. The Penguin Press. стр. 360—1. ISBN 978-1-5942-0152-3. 
  8. ^ „Simon & Garfunkel, Bookends”. Allmusic. Приступљено 22. 08. 2015. 
  9. ^ Bart, Peter (15. 05. 2005). „The perfect pic alignment”. Variety. Variety.com. 
  10. ^ „Episodes: Paul Simon”. American Masters. Public Broadcasting Service. Приступљено 06. 12. 2009. 
  11. ^ „Simon and Garfunkel: inducted in 1990”. rockhall.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 03. 11. 2015. 
  12. ^ „The BRITs 1977 | The BRIT Awards 2012”. Brits.co.uk. 18. 10. 1977. Приступљено 16. 07. 2012. 
  13. ^ „500 Greatest Albums of All Time: Simon and Garfunkel, 'Bridge over Troubled Water'”. Rolling Stone. Wenner Media. Приступљено 25. 07. 2012. 
  14. ^ Claudia Gryvatz Copquin (2007). The Neighborhoods of Queens. Yale University Press. стр. 119. ISBN 978-0300112993. 
  15. ^ а б David Browne (2012). Fire and Rain: The Beatles, Simon and Garfunkel, James Taylor, CSNY, and the Bittersweet Story Of 1970. Da Capo Press. стр. 31. ISBN 9780306822131. 
  16. ^ Pete Fornatale (30. 10. 2007). Simon and Garfunkel's Bookends. Rodale. стр. 16—18. ISBN 9781594864278. 
  17. ^ а б Pete Fornatale (30. 10. 2007). Simon and Garfunkel's Bookends. Rodale. стр. 19. ISBN 9781594864278. 
  18. ^ Timothy White (2009). Long Ago And Far Away: James Taylor – His Life And Music. Omnibus Press. стр. 189. ISBN 9780857120069. 
  19. ^ Serpick, Evan (2001). The Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll. New York: Simon & Schuster, 1136 pp. First edition, 2001.
  20. ^ а б Richard Harrington (18. 5. 2007). „Paul Simon, The Sound Of America”. The Washington Post. Приступљено 20. 9. 2014. 
  21. ^ Marc Eliot (2010). Paul Simon: A LifeНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. стр. 18. ISBN 978-0-470-43363-8. 
  22. ^ а б David Browne (2012). Fire and Rain: The Beatles, Simon and Garfunkel, James Taylor, CSNY, and the Bittersweet Story Of 1970. Da Capo Press. стр. 32. ISBN 9780306822131. 
  23. ^ Marc Eliot (2010). Paul Simon: A LifeНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. стр. 21. ISBN 978-0-470-43363-8. 
  24. ^ Pete Fornatale (30. 10. 2007). Simon and Garfunkel's Bookends. Rodale. стр. 20. ISBN 9781594864278. 
  25. ^ а б Marc Eliot (2010). Paul Simon: A LifeНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. стр. 22. ISBN 978-0-470-43363-8. 
  26. ^ Marc Eliot (2010). Paul Simon: A LifeНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. стр. 23. ISBN 978-0-470-43363-8. 
  27. ^ Marc Eliot (2010). Paul Simon: A LifeНеопходна слободна регистрација. John Wiley & Sons. стр. 24. ISBN 978-0-470-43363-8. 
  28. ^ Dee Jay Jamboree. „Tom & Jerry meet Tico & The Triumphs Early Simon & Garfunkel”. rockabilly.nl. 
  29. ^ Sharon Davis (6. 1. 2012). Every Chart Topper Tells a Story: The Seventies. Random House. стр. 13. ISBN 9781780574103. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Simon & Garfunkel на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Simon_%26_Garfunkel&oldid=27672938”