Abbey Road (албум)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Abbey Road
Beatles - Abbey Road.jpg
Битлси
Жанр рок музика, хард рок, блуз рок
Датум изласка 26. септембар 1969.
Трајање 47 мин 24 сек
Издавач Епл рекордс, Парлофон, ЕМИ
Продуцент(и) Џорџ Мартин
Дискографија
Yellow Submarine
(1969)
Abbey Road
(1969)
Let It Be
(1970)

“Abbey Road” је дванаести албум британског рок састава „Битлси“. Хронолошки, овај албум је последњи сниман, док је наредни албум, “Let it Be”, последњи објављен, али снимци (изузев у случају песме “I Me Mine”) датирају од пре снимака за албум “Abbey Road”. Продуцирао га је Џорџ Мартин, а студијски инжењер је био Геоф Емерик.

Пословна криза[уреди]

Ситуација у компанији, која је била у власништву групе, “Apple” била је катастрофална током 1969. године, те се она налазила на ивици банкрота. Различита виђења будућности ове компаније изазвала су раздор између Ленона, подржаног Харисоном и Старом са једне стране, и Макартнија са друге... Макартни је ипак решио да преломи незгодну ситуацију, па је позвао Џорџа Мартина и рекао да жели да заједно ураде још један албум, "Баш као што су то некад чинили". Мартин је упитао за Макартнија за Леноново мишљење, нарочито имајући у види да је овај већ напомињао да би могао да иступи. "Ако се ми будемо окупили, и Џон ће са нама", одговорио је Макартни, на шта се Мартин сложио да се отпочне још један пројекат, који, уколико не буде осуђен на пропаст, свакако тежи да буде последњи. Албум је најпре требало да се назове “Everest”, што је требало да значи да су „Битлси“ стигли до врха дотадашње каријере (или према студијском инжењеру Геофу Емерику-јер се тако звала његова марка цигарета).

Студијске технике[уреди]

С обзиром да је машина за снимање са 4 канала већ била превазиђена, током снимања албума је коришћена нова, са 8 канала. Примену у великој мери налази и ADT (Auto-Doble Tracking) машина. Поред ње, први пут је употребљен и Мугов Синтисајзер (Moog Sinthysizer), први синтисајзер у историји, који је у то време примену имао махом у електронској музици. Тај инструмент је користио, иронично, гитариста Харисон, коме је то вероватно био први озбиљнији контакт са неким клавијатурама, и то у песмама „Something”, “Here Comes the Sun” и “Maxwell Silver Hammer”.

Омот[уреди]

Омот овог албума је најчувенији омот неког албума уз омот албума “Sgt. Peper`s Lonely Hearts Club Band”, такође „Битлса“ (и евентуално омот албума “Dark Side of Moon” “Pink Floyd”-a). С обзиром да је албум прво требало да се зове „Everest“, идеја је била да се направи фото-монтажа групе иза које би се налазила слика Монт Евереста. Касније се од тога одустало и „Битлси“ су се фотографисали како прелазе улицу Abbey Road у Лондону, где се налази и њихов истоимени студио компаније „ЕМИ“. Овај мотив је нашао примену и код других албума, нпр. на албуму “Paul is Live”, бившег члана групе, Пола Макартнија из 1993. године, позадина је потпуно иста, с тим што улицу прелази сам Пол, кога вуче његов љубимац, пас. У филму „Замка за родитеље“ из 1998. године, када ликови прелазе ову улицу, слика се на тренутак замрзне, како би асоцирала на омот албума.

Коначни концепт[уреди]

Према многим критичарима, овај албум има бољи концепт чак и од првог концепт-албума у историји, “Sgt. Pepper`s”-a. Интересантно је да једини пут у каријери, неки албум "Битлса" почиње са пет песама, од којих су четири од различитих аутора-Леноновим "Come Together", Харисоновим "Something", Макартнијевим "Maxwell Silver Hammer" и "Oh, Darling!"; и Старовим "Octopus`s Garden". Прва страна албума је закључена најдужом песмом "Битлса" икад-"I Want You (She`s So Heavy)", коју је Ленон први пут снимио недуго након пропасти пројекта "Get, Back" са клавијатуристом Били Престоном, али је поново снимљена крајем јула 1969. године; песма је његов омаж новонасталом хард-рок жанру. Снимање те песме је уједно и последњи заједнички улазак у студио све четворице. На другој страни се уместо индивидуалних песама налазе два дуга (по многима и само један) “medley”-a (мешавине), тј. све песме су спојене у једну дугу целину. Песма “You Never Give Me Your Money” се састоји из три разнородне целине, у различитим тоналитетима,по звуцима цврчака, очигледно је да се завршава у току ноћи. Истим звуцима почиње и наредна песма-“Here Comes the Sun King”, која симболише свитање-аутор песме, Ленон, идеју је добио из културе Инка. Наредне три песме, “Mean Mr. Mustard”, “Polythene Pam” и “She Came in Through the Bathroom Window” су у потпуности спојене. Низ се на тренутак прекида, а затим почиње нови, у коме су песме “Golden Slumbers”, “Carry That Weight”, која има оркестрирани мотив у а-молу из песме “You Never Give Me Your Money”, примарно изведен на клавиру. Овакво мотивско повезивање у стилу француског композитора Цезара Франка омогућило је још веће претварање Б-стране албума у једну целину. Албум се завршава песмом “The End”, чији једини текст је у слободном преводу: „И на крају треба да знаш, љубави ћеш добити, колико даш“. Продуцент је на сам крај плоче додао и претходно избачену песму “Her Majesty”, која је требало да се налази између песама “Polythene Pam” и “She Came in Through the Bathroom Window”, чак се последњи гитарски риф прве наведене песме налази на њеном почетку као последица грешке у монтажи.

Успеси и критике[уреди]

Многи критичари сматрају овај албум највећим остварењем „Битлса“, како концепцијски, тако и по видним музичким сазревањима. Албум је и поред тешке ситуације рађен у надреалним условима, већина песама је неуобичајено весела, уз игнорисање међусобних несугласица. Томе је допринела и чињеница да су „Битлси“ најчешће радили независно једни од других. користећи предности технике. За разлику од других албума, не може се издвојити ни један „класик“ међу песмама (изузев можда „The End” због текста), што само иде у прилог чињеници да је албум “Abbey Road” најпродаванија плоча „Битлса“ у историји.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Abbey Road (албум)