Пређи на садржај

Мајкл Колинс (астронаут)

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Колинс
Колинс као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно имеМајкл Колинс
Датум рођења(1930-10-31)31. октобар 1930.
Место рођењаРим, Краљевина Италија,
Датум смрти28. април 2021.(2021-04-28) (90 год.)
Место смртиНејплс, Флорида, САД
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеАВА(BS, 1952)
Занимањеастронаут
опитни пилот
Каријера
ТипАстронаут НАСА
Статуспензионисан
Чин Генерал-мајор(АРВ)
Време у свемиру11 дана 2 сати 5 минута
Свемирске шетње2 (1 сат 28 минута)
СелекцијаНасина група 3 из 1963.
МисијеЏемини 10, Аполо 11
Лого мисија
Пензионисањејануар 1970.; пре 54 године (1970-01)
Одликовања

Мајкл Колинс (енгл. Michael Collins; Рим, 31. октобар 1930Нејплс, 28. април 2021) био је амерички војни пилот и астронаут. Носилац је Председничке медаље слободе, највишег америчког цивилног одликовања.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Риму у Италији, где му је отац био дипломата. Због очеве службе често се селио у детињству. Завршио је Војну академију Вест Поинт 1952. године. Као војни пилот служио је у америчким војним базама у Европи. 1961. био је тест пилот при Америчком ратном ваздухопловству. Завршио је елитни курс за пробне пилоте у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија. 1963. године постао је астронаут НАСА-е, након одбијања једну годину раније, и 18. јула 1966. је први пута полетео у свемир у мисији Џемини 10, претходно служећи као резерва на Џеминију 7. Током те мисије постао је први човек који је обавио две свемирске шетње. Као ваздухопловни официр имао је чин генерал-мајора у резерви.

Изабран је за члана мисије Аполо 11 заједно са Нилом Армстронгом и Едвином Олдрином. У тој мисији управљао је командним модулом у орбити око Месеца, док су се друга два астронаута спустила на Месец лунарним модулом.[1] Један је од 24 човека који су путовали на Месец. У свемиру је провео 11 дана. Након мисије Аполо 11, Колинс је одбио могућност да буде резервни командант на мисији Аполо 14, што би га ставило у позицију да командује мисијом Аполо 17, којом би слетео на Месец.[2]

Приликом посете Југославији са члановима експедиције (Нилом Армстронгом и Едвином Олдрином), октобра 1969, одликован је Орденом југословенске звезде с лентом.

Током каријере је забележио око 5.000 часова лета.

Након пензионисања 1970. године постао је први управник Смитсонијевог националног музеја за аеронаутику и астронаутику (енгл. Smithsonian Institution's National Air and Space Museum) у Вашингтону. Године 1974, завршио је курс менаџмента на Пословној школи Харварда. Написао је неколико књига о свом лету у свемир, као и мемоаре. Био је ожењен Патришом Колинс од 1957. све до њене смрти 2014. године и са њом има троје деце.[3] Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кљакић, Слободан. „Месечева ера на страницама „Политике. Politika Online. Приступљено 2023-07-20. 
  2. ^ „People who said no to a possible moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  3. ^ „Michael Collins bio” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 02. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]