Административна подела Немачке
Немачка је федерација 16 држава-слободних држава. Постоји 13 држава (Länder) и 3 слободне државе (Freistaat), при чему је разлика само у називу који је задржан из традиционалних разлога. Свака федерална јединица је на савезном нивоу заступљена у горњем дому парламента (Бундесрату).
Федерални конституенти Немачке су савезне државе (Bundesländer). Од 16 федералних јединица – држава, три су градови: Берлин, Хамбург и Бремен. Одредба Основног закона из 1949. године негативно је одређивала овлашћења федералних јединица, јер су сва овлашћења која нису била изричито дата федерацији била у рукама држава. Овако широк круг овлашћења сужаван је уставним амандманима и јачањем федералне власти. Данас је државама остављена најшира власт у области полиције, образовања, културе и комуналних послова. У другим областима, где федерација има законодавну власт, државе могу уређивати питања на стриктно локалном нивоу и у сагласности са федералним законима, који увек имају премоћ.
Федералне јединице имају своје уставе и изграђен систем законодавне, извршне и судске власти. Законодавна тела су једнодомна и углавном се називају Landtag. Егзекутива личи на федералну и предводи је министар-председник са својим кабинетом који има широка овлашћења. Судска власт је независна и тростепена.
Савезне државе
[уреди | уреди извор]16 немачких савезних држава су:
- Баден-Виртемберг (Baden-Württenberg)
- Баварска (Bayern)
- Берлин (град-држава) (Berlin)
- Бранденбург (Brandenburg)
- Бремен (град-држава) (Bremen)
- Хамбург (град-држава) (Hamburg)
- Хесен (Хесе) (Hessen)
- Мекленбург-Западна Померанија (Mecklenburg-Vorpommern)
- Доња Саксонија (Niedersachsen)
- Северна Рајна-Вестфалија (Nordrhein-Westfalen)
- Рајна-Палатинат (Rheinland-Pfalz)
- Сарланд (Saarland)
- Саксонија (Sachsen)
- Саксонија-Анхалт (Sachsen-Anhalt)
- Шлезвиг-Холштајн (Schleswig-Holstein)
- Тирингија (Thüringen)