Пређи на садржај

Алексеј Николајевич

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Николајевич
Алексеј Николајевич
Лични подаци
Датум рођења(1904-08-12)12. август 1904.
Место рођењаПетерхоф, Руска Империја
Датум смрти17. јул 1918.(1918-07-17) (13 год.)
Место смртиЈекатеринбург, Совјетска Русија
Породица
РодитељиНиколај II Александрович
Александра Фјодоровна
ДинастијаРоманов
цесаревић, велики кнез
Царевић Алексеј на императорској јахти

Алексеј Николајевич (рус. Алексей Николаевич; Петерхоф, 12. август 1904Јекатеринбург, 17. јул 1918) био је најмлађе дете руског цара Николаја II и Александре Фјордовне. Како је био једино мушко дете, носио је титулу цесаревић (рус. цесаревич) и велики кнез (рус. великий Князь). Заједно са родитељима и сестрама, убијен је у ноћи 17. јула 1918. од стране Бољшевика.

Када је имао само шест недеља живота, лекари су установили да мали Алексеј болује од хемофилије. Када је био мали, царевић је имао две дадиље које су га пазиле да се не повреди током игре јер је био склон крварењу. Те кобне ноћи, када су убијени, тринаестогодишњи Алексеј је био толико болестан да није могао да хода, те га је отац, цар Николај носио у наручју до сигурне смрти.

Шал царевића Алексеја

[уреди | уреди извор]
Икона са ликом Светог мученика Алексеја и део његовог шала у руској цркви у Београду.

Син цара Николаја Романова Алексеј погубљен је са осталом децом Романових у дому Ипатијевих. Да би спречио овај гнусни чин, у помоћ је покушао да стигне адмирал Александар Васиљевич Колчак, али је било доцкан. Међу стварима које су пронађене на стратишту, видео је шал принца Алексеја.

То је био шал који су му штрикале његове четири сестре док је још царица мајка Александра Фјодоровна била трудна са њим. Колчак је препознао шал за који је малишан током детињства био дубоко везан, па га је послао у Лондон великој кнегињи, одатле је стигао у Аустралију, а са тог континента у цркву у Београд, где се и данас чува.[1]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
8. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
4. Александар III Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лудвиг II од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 
 
2. Николај II Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
1. Алексеј Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Лудвиг II од Хесена и Рајне (=18)
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Вилхелмина Баденска (=19)
 
 
 
 
 
 
 
6. Лудвиг IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилхелм од Пруске (1783—1851)
 
 
 
 
 
 
 
13. Елизабета од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Landgravine Marie Anna of Hesse-Homburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
7. Алиса од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
15. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Олга Николајевна
15. новембар 1895. 17. јул 1918.
Татјана Николајевна
10. јун 1897. 17. јул 1918.
Марија Николајевна
26. јун 1899. 17. јул 1918.
Анастасија Николајевна
18. јун 1901. 17. јул 1918.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Руски печати на срцу града, БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]