Пређи на садржај

Анизакијаза

С Википедије, слободне енциклопедије
Анизакијаза
ЛатинскиAnisakiasis
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10B810
МКБ-9-CM127.1
DiseasesDB32147
MeSHD017129

Анизакијаза представља обољење које настаје инфестацијом ваљкастог црва из рода Anisakis, при конзумирању сирове морске рибе. Најчешће се јавља у Холандији, Јапану, Централној Америци и Скандинавији.[1]

Болест је први пут забележена 1955. године у Холандији и првобитно је названа болест харингиног црва (енгл. herring worm disease), јер је паразит пронађен у харинги. Касније је откривен и код великог броја других морских риба (као што су скуша, ослић, гира, арбун, шкарпина, шњур, уготица), а такође и код слатководних риба попут лососа.[2]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Ларве ваљкастог црва

Узрочник болести је ларве ваљкастог црва (нематода) Anisakis simplex, Contracaecum spp, Hysterothylacium (Thynnascaris) и Pseudoterranova decipiens.

Паразити риба се често везују за одређено географско подручје што је последица адаптације на правог и прелазног домаћина и специфичне услове животне средине. Примарни домаћини ваљкастих црва су делфини и фоке, који изметом избацују јајашца из којих се потом развијају ларве. Човек се инфестира конзумирањем сирове или недовољно термички обрађене морске рибе, и то најчешће харинги и лигњи.[1]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Инкубацуиони период (време од конзумирања рибе до појаве првих симптома) траје од неколико сати до неколико дана. Може се јавити повишена телесна температура, бол у трбуху, мучнина, повраћање, хематемезе (повраћање крвавог садржаја), кашаљ, лажна упала слепог црева и сл. Некада се јавља и алергијска реакција у виду уртикарије.[1]

Дијагноза и лечење

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, прегледа столице, крвне слике, серолошких тестова, ендоскопије итд. Терапија подразумева уклањање узрочника помоћу гастроскопије или оперативног захвата.

Превенција

[уреди | уреди извор]

Заштита здравља људи од инфекције паразитима из меса риба и других водених организама заснива се на контроли присуства паразита и њихових развојних облика у месу риба, и инактивацији истих. У ту сврху користе се различити поступци (адспекција, просветљавање, дигестија, микроскопске технике, молекуларне технике, имунолошки поступци и др).[2]

Нематоде се уништавају на високим температурама, тако да термичка обрада намирница у великој мери смањује опасност од развоја анизакијазе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Анизакијаза”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2008. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  2. ^ а б „Паразити риба”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2007. 


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).