Аускултација
| Аускултација | |
|---|---|
 Објективна метода утврђивања болести, којом лекар ослушкује шумове (звуке) који се стварају у трбуху. | |
| MeSH | D001314 |
| MedlinePlus | 002226 |
Аускултација, ослушкивање, (лат. auscultatio), је једна од објективних (физикалних) метода утврђивања болести, којом се ослушкују шумови (звуци) који се стварају у организму. При раду појединих органа стварају се одређени звучни феномени (шумови и тонови), као што је то код срца, дисајних органа, великих крвних судова, органа за варење... Ови звучни феномени се кроз ткива, ваздушне и течне просторе организма, преносе на површину тела, где се могу ослушкивати, непосредно увом или уз помоћ одређених апарата (стетоскоп-слушалице).
Историја[уреди | уреди извор]
Ову методу као, један од облика објективног прегледа болесника први је пронашао и осмислио Рене-Теофил-Ијасент Лаенек, француски лекар, рођен у Кемперу 17. фебруара 1781,[1] који је применом ове методе физикалног прегледа дао посебан напредак у развоју пропедевтике и бројним сазнањима о симптомима и знацима појединих болести. Овај проналазак Лаенек објављује 1819. у књизи, франц. Traite d Auscultation Mediate, у којој детаљно описује стетоскоп и начин његове примене у утврђивању болести.[2]
Врсте аускултације[уреди | уреди извор]
Под појмом аускултација најчешће се, у свакодневној лекарској пракси, мисли на ослушкивање употребом стетоскопа-слушалица. Аускултација је и слушање шапата, говора, кашља, избацивања гасова, али за ове видове ослушкивања не постоје посебни називи
Непосредна (директна) аускултација[уреди | уреди извор]
Код непосредне аускултације, испитивач ослушкује пацијента прислањањем уха директно на површину његовог тела.
Посредна (индиректна) аускултација[уреди | уреди извор]
Ослушкивање, код посредне аускултације, испитивач обавља уз употребу одређеног прибора и инструмената (фонедоскопа, стетоскопа)
Значај[уреди | уреди извор]
Аускултација има изузетан значај у процесу утврђивања болести, и њеном применом се могу открити бројне промене у организму:
Аускултацијом срца — утврђује се квалитет срчаних тонова, откривају срчани шумови, разни поремећаји ритма и шумови изазвани трењем срчане кесе.[3]
Ослушкивањем зглобова, мишића, тетива — или код сумње на прелом костију, могу се чути крепитације (пуцкетања) изазвана накупљањем ваздуха у овим ткивима и органима.
Аускултацијом главе и врата — могу се чути разни шумови које производе артериовенске комуникације (фистуле), разна сужења, или проширења (анеуризме) на артеријама.
Аускултацијом плућа — чују се разне звучне манифестације у току дисања, говора, шапата, као и разне вресте шумова као последица промена у органима за дисање.
Аускултацијом трбуха — ослушкују се звучне сензације које настају у току покрета црева и претакања хране у њима, или код анеуризми или сужења на трбушним артеријама.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Roguin A. Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781-1826): the man behind the stethoscope. Cardiol Prat.,vol. 4 230-235
- ^ Dolara A. The decline of cardiac auscultation: the ball of the match point is poised on the net Cardiovasc Med (Hagerstown). vol.9
- ^ Mc Loughlin MJ, Mc Loughlin S (2012). "Cardiac auscultation: Preliminary findings of a pilot study using continuous Wave Doppler and comparison with classic auscultation". Int J Cardiol. 167 (2): 590–591.
Литература[уреди | уреди извор]
- Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
- Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
- Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
- Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Аускултација на Викимедијиној остави
