Епископ милешевски Василије
| Василије (Веиновић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. април 1928. |
| Место рођења | Подгорје, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 26. јул 1997. (69 год.) |
| Место смрти | Манастир Милешева, СР Југославија |
Василије (световно Василије Веиновић; Подгорје, 23. март/4. април 1928 — Манастир Милешева, 13/26. јул 1997) био је епископ милешевски од 1994. до 1997.
Био је епископ за западну Европу од 1979. до 1991. и епископ за Аустралију и Нови Зеланд од 1991. до 1994.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 4. априла 1928. године у Подгорју, завршио је Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену, а потом, 1948. године, као сабрат манастира Дечани, био је замонашен у ставропигијалном манастиру Пећка патријаршија. Као стипендиста „Апостолики диаконија” провео је две године (1958—1960) на студијама у Атини. Од 1960. до 1971. године служио је као старешина Саборне цркве Светог Саве у Њујорку.
Епископ[уреди | уреди извор]
За епископа за западну Европу, тадашње Слободне српске православне цркве, изабран је 1979. године.
На том положају је остао до 1991. године, када је изабран за епископа за Аустралију и Нови Зеланд Слободне српске православне цркве, потоње Новограчаничке митрополије. Након превазилажења раскола у Српској православној цркви и ступања у евхаристијско јединство, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, 1994. године, бира епископа Василија за другог епископа новообновљене Епархије милешевске, где је остао све до своје смрти.
Преминуо је на празник Светог благовесника Архангела Гаврила, 26. јула 1997. године. Опело је одржао патријарх Павле, уз саслужење 12 епископа, 29. јула 1997. године, у манастиру Милешеви.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- „Светосавље“
