Георгије Ђокић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Георгије (Ђокић)
Bishop-Georgije-(Djokic).jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија канадска
Архијерејски чинепископ
Титулаумировљени епископ канадски
Године службе19842015.
ПретходникХристофор (Ковачевић) (администратор)
НасљедникПатријарх српски Иринеј (администратор)
Лични подаци
Световно имеЂорђе Ђокић
Датум рођења(1949-05-06)6. мај 1949.(70 год.)
Мјесто рођењаГорње Црњелово (код Бијељине)
ФНР Југославија

Георгије Ђокић (Горње Црњелово, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.

Биографија[уреди]

Рођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Горње Црњелово код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у манастиру Острогу у време када је управник и професор био јеромонах Иринеј (Гавриловић), потоњи патријарх српски. Ђаци исте генерације били су и будући епископи: британско-скандинавски Доситеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.

Епископ[уреди]

Као синђел, изабран је за епископа канадског (епархија која се простире од Атлантског до Тихог океана) 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз садејство епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године. Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор и том приликом званично предао епархију канадску.[1]

Био је члан централног тела за изградњу Храма Светог Саве у Београду.

Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир Светог Преображења Господњег у Милтону који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно Коло српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник”[a] и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.

Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске). У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,[2] одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски Филарет након заједничке служве у Милешеви 1. јуна 2014. године.[3]

После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.[4] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.[5][6]

Објављене књиге[уреди]

  • „Печат мојега владичанства”, 2006.
  • „Ковчежић успомена”, 2011.[7]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Христофор (Ковачевић)
администратор

Епископ канадски
19842015.

Наследник:
Патријарх српски Иринеј
администратор
Претходник:
епархија обновљена
Епископ милешевски
19921994.
администратор
Наследник:
Василије (Веиновић)