Пређи на садржај

Ватрени трн

С Википедије, слободне енциклопедије

Ватрени трн
Ватрени трн (Pyracantha coccinea) у парку
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Pyracantha coccinea
Биномно име
Pyracantha coccinea
Синоними

Cotoneaster pyracantha
Crataegus pyracantha
Mespilus pyracantha

Ватрени трн (лат. Pyracantha coccinea) зимзелени је, високи жбун из породице ружовки (Rosaceae). У старијој литератури може се наћи и под латинским именом Cotoneaster pyracantha. Код нас се срећу и домаћи називи: огњени трн, глоговица, дивља трновина, пираканта.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Ватрени трн од природе расте у јужној Европи, на Криму, Кавказу и у Малој Азији.[1]

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Ватрени трн је широко разгранат, трновити жбун који на природним стаништима расте до 2 м у висину и исто толико у ширину. У култури може порасти и више — до 4 м, ређе и до 6 м.[2] Крошња је густа, са мноштвом испреплетаних грана, које расту у свим правцима.[3] На гранама су оштри трнови, дужине око 1,5 цм.[1]

Листови су на кратким петељкама спирално распоређени на гранама. Уско елиптични су, дуги 2—4 цм, тамно желене боје и сјајни.[1] Имају јајасте, до 1,5 цм дуге, залиске. Обод листа је ситно назубљен.[2]

Цветови су бели до бледо ружичасти, ситни (око 0,8 цм), скупљени у цвасти — сложене гроње. Развијају се у мају и јуну и често су толико бројне да готово прекривају цео жбун. Јабучасти плодови, слични бобицама, ситни су (око 0,6 цм у пречнику), јарке наранџасто црвене боје.[1] Сазревају постепено, од септембра до октобра и остају на гранама током целе зиме. У плодовима се налази 5 тврдих семена.[2] Јарке боје плодова привлаче птице.[3]

Услови станишта

[уреди | уреди извор]

У природи ватрени трн расте на сувим, каменитим теренима изложеним сунцу. Добро подноси и влагу у земљи и ваздуху. Може успешно расти и у засени, али су тада плодови ситнији. Не бира земљиште, а отпоран је и на мраз,[1] с тим што у хладнијим климатским зонама листови и плодови могу бити нешто тамнијих боја. Ветар му не смета, али не подноси терене окренуте мору. Толерантан је према аерозагађењу у градским зонама.[4] Размножава се семеном и резницама. Отпоран је на нападе болести и штетника.[3]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Зимски колорит - плодови јарко жуте боје под снегом

Ватрени трн се најчешће користи као украсна вртна биљка, али се плодови могу користити и за исхрану. Зрели плодови су слаткасти и мало брашњави. У сировом стању нису јестиви, али се од њих могу успешно справљати мaрмеладе, џемови, сирупи, компоти, преливи и слична јела добијена кувањем.[2]

Значај у озелењавању

[уреди | уреди извор]
Комбинацијом варијетета различите боје плодова могу се добити занимљиви ефекти на зеленим површинама.
Обликована, ниска жива ограда од ватреног трна

Ватрени трн је једна од омиљених декоративних биљних врста, како због брзог раста и отпорности на готово све услове станишта, тако још више због свог јесењег и зимског изгледа. Плодови, по којима је ова врста и добила назив, својим пламтећим бојама обогаћују зимски пејзаж. Често у густим гроњама прекривају цео жбун.[2][3] Честа је врста како на великим, тако и на малим, јавним и индивидуалним зеленим површинама.[1]

Погодан је за садњу на каменитим теренима, као и на косинама, где успешно везује земљиште и спречава ерозију. Такође се, због своје отпорности и прилагодљивости, успешно може садити у жардињерама. Добро подноси орезивање, па се веома брзо могу формирати изузетно густе и због трња непробојне, живе ограде различите висине и облика (слободнорастуће или обликоване).[а][5] Гране, богато украшене многобројним плодовима, погодан су материјал за израду икебана и других цветних аранжмана.[3]

Култивари

[уреди | уреди извор]

Ватрени трн је варијабилна врста и има већи број гајених облика који се међу собом разликују по висини биљке, густини крошње, величини и боји плодова и другим особинама. Неки од њих су:

  • Pyracantha coccinea ’Kasan’ — моћан жбун, висине 3—4 м. Бодљасти изданци су јако длакави, а листови тамне боје. Богато плодоноси.
  • Pyracantha coccinea ’Lalandei’ — жбун висине и преко 6 м, нешто тамнијег лишћа. Богато плодоноси, а плодови су скерлетно црвени.
  • Pyracantha coccinea ’Mohave’ — жбун густе крошње, висине преко 3,5 м, са изразито црвеним плодовима.
  • Pyracantha coccinea ’Orange Glow’ — жбун нешто ређе и прозрачније крошње, са плодовима јарко наранџасте боје.
  • Pyracantha coccinea ’Soleil d’Or’ — усправан, густо разгранат жбун са жутим плодовима.[1][3]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Када је реч о орезивању, мора се пазити да се оно обави у право време, односно пре појаве пупољака, како не би изостало цветање, а самим тим и плодоношење.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Vukićević 1996, стр. 528−529
  2. ^ а б в г д Grlić 1986, стр. 180−181
  3. ^ а б в г д ђ „Pyracantha coccinea”. Floridata Plant Encyclopedia. Приступљено 5. 12. 2016. 
  4. ^ „Pyracantha coccinea - M.J.Roem.”. Plants For A Future. Приступљено 5. 12. 2016. 
  5. ^ а б Buha 2005

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]