Весјегонск
| Весјегонск Весьегонск | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Весјегонски рејон |
| Основан | први помен 1564. |
| Статус града | 1776. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 6.624 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 39′ 00″ С; 37° 16′ 00″ И / 58.65° С; 37.266667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 108 m |
.svg)  Весјегонск Весјегонск на карти Русије | |
 Весјегонск Весјегонск на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 171720 |
| Позивни број | +7 48264 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 210 501 |
| ОКТМО код | 28 610 101 001 |
| Веб-сајт | |
| vesegonsk.ru | |
.png)
Весјегонск (рус. Весьегонск) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Весјегонског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у граду су 2014. живела 6.624 становника. Најсеверније је то градско насеље Тверске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Весјегонск се налази на северозападној обали вештачког Рибинског језера, на месту где се језеро дубоко увукло у корито реке Мологе. Град лежи на надморској висини од 108 метара, на око 253 км североисточно од административног центра области, града Твера, и на око 300 км северно од главног града земље Москве.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1564. у писаним изворима се насеље први пут помиње као Вјес Јогонскаја (рус. Весь Ёгонская), мада постоје неке претпоставке да је село настало знатно раније, још 1447. године.
У периоду од XVI до XIX века село је било важан трговачки центар, а трговци из других држава трговали су овде сољу, воском, хмељом, медом, рибом, текстилом и крзнима.
Године 1776. насеље добија статус града, а у границама Тверске губерније налази се од 1796. године. Садашњи градски грб датира из 1780. године.
Након градње Тихвинског воденог пута 1811. којим су повезани Москва и Санкт Петербург, значај Весјегонска као трговачког центра је још више порастао. Међутим, како је тај пловни пут престао да постоји у другој половини XIX века, тако је дошло и до опадања значаја самог града. Године 1890. број становника је пао на свега 2.800 житеља.[1]
Почетком 1920-их година дошло је до неких покушаја да се поново оживи некадашњи водени трговачки пут, али без значајнијег успеха. Такође су постојали и планови да се град железницом повеже са околним већим градовима, али и тај пројекат није реализован. Почетком 1940-их година Рибинска акумулација је испуњена водом, потопљене су велике површине земљишта, укључујући и цео град Весјегонск. Изван воде остале су свега две градске улице које су се налазиле на нешто издигнутијем делу града.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 7.328 становника, док је према проценама за 2014. град имао 6.624 становника.[2]
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 3.457 | 6.784 | 8.428 | 8.848 | 9.574[3] | 8.662[4] | 7.328[5] | 6.624 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Весьегонск // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Службена веб страница
- Неслужбени градски инфо портал
- Историја Весјегонска
- Туристички водич кроз град[мртва веза]
- Официальный список объектов историко-культурного наследия Тверской области[мртва веза] (памятники Весьегонска на с. 51—52).
| Градски окрузи (5) |  | |
|---|---|---|
| ЗАТО градови (2) | ||
| Градови (18) | ||
| Варошице (26) | Бели Городок • Васиљевски Мох • Великооктјабрски • Жарковски • Изоплит • Калашњиково • Кесова Гора • Козлово • Красномајски • Куженкино • Максатиха • Молоково • Новозавидовски • Олењино • Орша • Пено • Радченко • Рамешки • Редкино • Сандово • Селижарово • Сонково • Спирово • Стараја Торопа • Суховерково • Фирово | |
| Сеоски рејонски центри (1) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
