Вештице на путу
| Вештице на путу | |
|---|---|
 корице књиге | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Witches Abroad |
| Аутор | Тери Прачет |
| Дизајнер корица | Џош Кирби |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески језик (оригинал) |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | фантастика, комедија |
| Место и време радње | Дисксвет |
| Издавање | |
| Издавач | Victor Gollanez Ltd. |
| Датум | 1991. |
| Превод | |
| Преводилац | Горан Капетановић |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7436-023-1 |
Вештице на путу (енгл. Witches Abroad; издат 1991) је дванаести роман Терија Прачета о Дисксвету.
Радња
[уреди | уреди извор]
Централно место у овом роману имају приче. На дисксвету, оне су попут живих бића. Обавијају Дисксвет и траже приповедаче који ће их понављати небројено пута кроз историју, како би се оне развијале и јачале. Мистериозна суђаја (вештица која чаробним штапићем, али некада и уз помоћ огледала одређује судбине људи) иде корак даље. У Генуи, граду у тропском делу Дисксвета, она разне познате бајке претвара у стваран живот. Са друге стране света, у Рамптопским планинама, новопечена млада суђаја Маграт и њене две туторке- Бака Ведервакс и Нана Ог крећу у Генуу да спрече „срећан крај“. Међутим, испоставља се, да када прича ухвати „залет“, уопште није лако спречити да се девојка уда за принца...
Цитати
[уреди | уреди извор]Потом сва та ујдурма око јарцоглавих богова. Већина вештица не верује у богове. Наравно, познато им је да богови постоје. Понекад се чак и боре са њима. Али не верују у њих. Сувише их добро познају. Било би то као веровати у поштара.[1]
Нико боље од Баке Ведервакс није знао колико су шешири важни. Они нису били само одевни предмети. Шешири су дефинисали главу. Дефинисали су ко сте ви.[2]
Бака Ведервакс није имала ништа против тролова, али је инстинктивно осећала да би, ако већина тролова престане да носи одела и хода усправно и врати се животу под мостовима и заскакивању и прождирању људи, како је природа и предвидела, свет био срећније место.[3]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Тери Прачет је овај роман посветио свима онима који су га затрпали својим верзијама „Јежеве песме“ након објављеног романа „Сестре по метли“.
