Војнуци

Војнуци су били припадници привилеговане Османске војне друштвене класе, немуслимана која је одређена 1370е или 1380е.

Посебни статус којим су били награђени за обављање војничке службе састојао се стицању и уживању слободне баштине, пореским ослобођењем и припадношћу војном сталежу. Војнуци су потицали посебно из региона Бугарске, Македоније,Тесалије, јужне Србије, и много мање из Босне и региона око Дунава и Саве.

Војнуцима cу припадали Војнук Санџаци што није територијална јединица попут других санџака већ посебна организациона јединица Османског царства.. Војнуци су били лаки оклопници, који су у службу и војне походе ишли на коњу, наоружани копљем, штитом и оклопом. Увек су носили искључиво црна одела. Ред војнука постојао је у српској средњовековној држави, а у османски систем преузет је у време реформи беглербега Тимурташ-паше, за време султана Мурата II, непосредно након Маричке битке.

Турска војна служба организована од балканских хришћана. Установа војнука постојала је у балканским државама и пре доласка Турака. Турци се са овом институцијом срећу након битке на Марици.

У Османском царству војнуке су чинили ситни племићи и слободни сточари, а имали су слободне баштине.

Најмања војна формација била је 1 „копље“ које је састављено од војнука и 2 јамака (најчешће његови рођаци) при чему су сва тројица били дужни да служе оклопљени.

Најнижи старешина војника звао се лагатор и то је хришћанима био највиши могући чин.

Војнуци су се као војна формација делили на војнуке војнике и војнуке џебелије. Не зна се поуздано колико их је било.

Војнуци су значајна категорија српског становништва, које је због војне обавезе имале одређене олакшице. Они су вршили војничку службу, а заузврат су уживали слободне баштине и ослобођени су пореских обавеза. Могли су да продају своје баштине, али их нису могли делити.

Након 1530. године војнуци се исељавају из крајева где су живели и нестају као војна формација. Понегде су задржани и до почетка 17. века. Па и тада нису у потпуности добили статус раје, али су им наметнуте одређене дажбине, на првом месту харач.

Види још

• Власи (друштвена класа)
• Власи у средњовековној Србији
• Влашки закони
• Влашки статути
• Мартолози
• Дербенџије
• Раја
• Џизија

Литература

• Aleksić, Vladimir (2011). „Medieval vlach soldiers and the beginnings of Ottoman voynuks”. Belgrade Historical Review. 2: 105—128. 
• Бранислав Ђурђев, „О војнуцима са освртом на развој турског феудализма и на питање босанског агалука“, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, н. с., Друштвене науке, књ. II, Сарајево 1947, 75.
• Зиројевић, Олга (1974). Турско војно уређење у Србији (1459-1683). Београд: Историјски институт. 
• Елезовић Далибор, „Војнуци Новопазарског кадилука према турском попису из 1604. године“, Баштина, 2005, бр. 19, стр. 113-125
• Стојановски А. (1989), „Попис војнука с краја XV века“, Врањски гласник, књ.XXII, 146-152
• John Andreas Olsen; Colin S. Gray (2011). The Practice of Strategy: From Alexander the Great to the Present. Oxford University Press. стр. 116. ISBN 978-0-19-960863-8. Приступљено 10. 3. 2013. 
• Uyar, Mesut; Edward J. Erickson (2009). A Military History of the Ottomans: From Osman to Atatürk. ABC-CLIO. стр. 64. ISBN 978-0-275-98876-0. Приступљено 10. 3. 2013. 
• Храбак, Богумил (2007). „Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, Будимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године”. Новопазарски зборник. 30: 83—89. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 10. 04. 2019. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко, Хајдуци и ускоци у народној поезији, Бошко Сувајџић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003