Пређи на садржај

Герасим (патријарх јерусалимски)

С Википедије, слободне енциклопедије
Герасим
Лични подаци
Световно имеΚωνσταντίνος Δ. Πρωτόπαπας
Датум рођења1839.
Место рођењаЕлида, Западна Грчка,
Датум смрти21. фебруар 1897.(1897-02-21) (57/58 год.)
Место смртиЈерусалим, Османска империја,
Патријарх града Јерусалима и све Палестине
Године28. фебруар 1891 — 9. фебруар 1897
ПретходникНикодим
НаследникДамијан
Патриарх Антиохијски и свег Истока
Године11. јун 1885 — 24. април 1891
ПретходникЈеротеј
НаследникСпиридон

Патријарх Герасим (грч. Πατριαρχης Γερασιμος; рођ. Константинос Протопапа, ,11. фебруара 1841. Пелопонез, 11. , 9. фебруар 1897, Јерусалим) - епископ Јерусалимске и Антиохијске Православне Цркве, патријарх града Јерусалима и целе Палестине (1891-1897), патријарх антиохијски и свега Истока (1885-1891).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је синовац лидског архиепископа Герасима. По обичају братства Светог гроба, као дете је био позван у Палестину да се припреми за духовну каријеру. Студирао је на Богословској школи манастира Часног Крста у Јерусалиму и на Математичком факултету Атинског универзитета.

По повратку у Палестину 1866. предавао је у школи Часног крста.

Око 1870. године примио је монашки постриг са именом Герасим и уздигнут у чин архимандрита.

Након 1873. године, када је школа престала са радом, архимандрит Герасим је заузимао различите положаје у апарату Јерусалимске патријаршије.

Године 1877. хиротонисан је за епископа и уздигнут у чин титуларног митрополита Филаделфије (назван по Филаделфији од Арабије, садашњем Аману).

У име Јерусалимске патријаршије учествовао је у раду Берлинског конгреса 1878-1879, тражећи враћање имања Гроба Господњег одузетих 1863. године у Румунији.

Потом је боравио у Истанбулу као представник Јерусалимске патријаршије.

Током борбе за замену јерусалимског престола 1882-1883, био је предложен за кандидата за патријарха и активно се супротставио кандидатури Никодима, који је важио за присталицу Русије. Након што је изабран за патријарха, Никодим је пожурио да уклони митрополита Герасима из Истанбула и 1884. опозвао га у Палестину, поставивши га за митрополита скитопољског.

Уз подршку Никодима, који је у митрополиту Герасима видео свог главног ривала и настојао да га уклони из Палестине, изабран је за антиохијског патријарха 30. маја 1885, упркос отпору дела арапског свештенства.

Стање патријарха Герасима на месту патријарха антиохијског праћено је немирима и нередима у многим епархијама. Конфронтација између арапског свештенства и пастве са највишом грчком хијерархијом је расла, што је резултирало отвореним сукобом 1890-их.

Осећајући нестабилност свог положаја, Герасим је добровољно пристао да заузме јерусалимски престо, који је постао упражњен након оставке патријарха Никодима. 28. фебруара 1891. године званично је изабран за патријарха јерусалимског[1].

Током година управљања Јерусалимском црквом оживео је Богословију манастира Крста, обновио богослужења у неколико древних цркава, важна ствар за њега је било унапређење братства Господњег гроба у материјалном смислу, као и успостављање мира и реда.

Уложио напоре да се обнови црква у заједници Мадаба, у којој је пронађена мозаичка мапа на поду древног храма (данас Црква Светог Ђорђа). Схватајући значај овог открића, патријарх Герасим је предузео мере да се археолошки налаз правилно испита и сачува[2].

Статус светих места Палестине интересовао је патријарха много више од противљења католичким и протестантским мисионарима, који су отворили многе школе за православне Арапе. Пошто је био присталица панхеленских идеја, Герасим је био стран арапској пастви и био је сумњичав према руском присуству на Блиском истоку, не дозвољавајући отварање школа Царског палестинског православног друштва у централним деловима Патријаршије[3].

  1. ^ „Краткие сведения о жизни и деятельности Иерусалимских Патриархов в XIX веке / Поместные Церкви // проект портала Православие.Ru”. www.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-02-06. 
  2. ^ Leal, Beatrice (2018). „A Reconsideration of the Madaba Map”. Gesta (на језику: енглески). 57 (2): 123—143. ISSN 0016-920X. doi:10.1086/698839. 
  3. ^ „Who was a Christian in the Holy Land?: G”. web.archive.org. 2007-01-06. Архивирано из оригинала 06. 01. 2007. г. Приступљено 2024-02-06.