Дарковце
Дарковце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Црна Трава |
Становништво | |
— 2022. | 69 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 28″ С; 22° 21′ 04″ И / 42.8745° С; 22.351° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1042 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Дарковце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 69 становника.
Дарковце се састоји од већег броја махала (засеока). Централна махала се зове Селиште и сматра се за центар села. Раније, пре масовног исељавања становништва, Дарковце је било највеће црнотравско село.[1]
Дарковце се налази са обе стране брзе планинске Дарковачке реке. Омеђује га река Власина и Градско-Каланска (око 536 м), село Градска и Плана (1719 м).
Засеоци (махале) села Дарковце су:
- Ристини (8 кућа или домаћинстава)
- Бојишини (10 к)
- Дукат (5 к)
- Куртини (20 к)
- Шегенови (20 к)
- Ржењаци (21 к)
- Антунови (20 к)
- Антунове Колибе (7 к)
- Антунова Крушчица (20 к)
- Дебели Дел (6 к)
- Златанови (10 к)
- Павлови (13 к)
- Милчини (5 к)
- Мишини (15 к)
- Кошарци (23 к)
- Терзини - Тезијини (21 к)
- Џокини – Џокинци (6 к)
- Петкови (8 к)
- Ливађе (30 к)
- Рид (4 к)
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Дарковце живи 201 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 60,0 година (56,4 код мушкараца и 63,3 код жена). У насељу има 104 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 5 | 4 | ||
75—79 | 3 | 14 | ||
70—74 | 13 | 18 | ||
65—69 | 19 | 33 | ||
60—64 | 10 | 9 | ||
55—59 | 8 | 9 | ||
50—54 | 5 | 3 | ||
45—49 | 7 | 4 | ||
40—44 | 10 | 2 | ||
35—39 | 4 | 4 | ||
30—34 | 5 | 0 | ||
25—29 | 2 | 2 | ||
20—24 | 4 | 2 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 1 | ||
5—9 | 1 | 1 | ||
0—4 | 1 | 0 | ||
Просек : | 56,4 | 63,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 97 | 24 | 63 | 8 | 2 | 0 |
Женски | 104 | 8 | 64 | 32 | 0 | 0 |
УКУПНО | 201 | 32 | 127 | 40 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 30 | 7 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 7 | 5 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 37 | 12 | 0 | 0 | 1 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 17 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 17 | 4 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Причало се како је некада старо село Дарковце било на окупу на „станицу“ између Средње и Антунове реке. Чак и када је село Дарковце имало 30 кућа нису се делили. Турци су их држали да живе заједно и заједно да раде по мајданима, јер је тако Турцима било лакше су их тако могу држати у покорности на тежак рад у рудницима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Црнотравске легенде, Радомир Костадиновић
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.