Добриша Цесарић

С Википедије, слободне енциклопедије
Добриша Цесарић
Лични подаци
Датум рођења(1902-01-10)10. јануар 1902.
Место рођењаСлавонска Пожега, Аустроугарска
Датум смрти18. децембар 1980.(1980-12-18) (78 год.)[1]
Место смртиЗагреб, СФРЈ

Добриша Цесарић (Славонска Пожега, 10. јануар 1902 — Загреб, 18. децембар 1980) био је хрватски и југословенски песник.[2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство је провео у Осијеку, матурирао у Загребу, где је и студирао на Филозофском факултету.[2] Био је библиотекар Школе народног здравља у Загребу све до 1941. године, и редактор у издавачкој кући Зора до пензионисања.[3] Редован је члан Југославенске академије знаности и уметности.

У књижевности се појавио као ђак песмом И ја љубим у часопису Побратим 1916. године, а прву књигу песама објавио је 1931. у властитој издавачкој кући и за то добио награду Југославенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ) за најбољу збирку песама.[4] Потом је штампао више збирки поезије, за живота је објавио шест књига које су различити избори већ објављиваних песама, писао је критичке и мемоарске текстове.[2]

Као песника сутона, вечери, јесени, бола и жудње за светлом, највише га је заоукупљало обично, свакодневно, неупадљиво људско лице из забаченог ресторана или болничке чекаонице, из загушљиве канцеларије или подстанарске собице из радничког стана или трешњевачке улице.[2]

Због једноставности и јасноће, али и наративности, Цесарићева лирика је уживала велику популарност у широким читалачким круговима. Заокупљен темом субјекта у отуђеном свету, поезији је вратио естетику бола, а оријентација на човека и друштво упутила га је на социјално ангажовану књижевност.[2]

Цесарић је много преводио са немачког (Гетеа, Хајнеа и Рилкеа) и руског (Пушкина, Љермонтова, Јесењина и други) језика.[3] Један је од преводилаца чувене Хајнеове песме Азра.

Добитник је награде „Горанов вијенац“ 1976.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објављена дела:[3]

  • Лирика - Загреб 1931,
  • Спасена свјетла - Загреб 1938,
  • Изабрани стихови - Загреб 1942,
  • Пјесме - Загреб 1951,
  • Књига препјева - Загреб 1951,
  • Освијетљени пут - Загреб 1953,
  • Голи часови - Београд 1956,
  • Изабране пјесме - Загреб 1960,
  • Поезија - Скопје 1965,
  • Мој пријатељу - избор, 1966,
  • Слап, изабране пјесме - Загреб 1970,
  • Изабране пјесме и препјеви - Сарајево 1975
  • Свјетла за даљине, 1975

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Draško Ređep (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 62-63. 
  2. ^ а б в г д ђ „Добриша Цесарић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16. 
  3. ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 100. 
  4. ^ Цесарић, Добриша. Изабрана лирика /. Београд : Српска књижевна задруга, 1975. стр. 137—139. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добриша_Цесарић&oldid=26868808”