Рајнер Марија Рилке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајнер Марија Рилке

Rainer Maria Rilke.jpg
Рајнер Марија Рилке

Информације
Пуно име Рене Карл Вилхелм Јохан Јозеф Марија Рилке
Датум рођења (1875-12-04) 4. децембар 1875.
Место рођења Праг (Аустроугарска)
Датум смрти 29. децембар 1926.(1926-12-29)(51 год.)
Место смрти Валмонт (Швајцарска)
Дела
Најважнија дела Књига слика
Сонети Орфеју
Нове песме
Период 1894-1925
Потпис

Rilke Signature.gif

Рајнер Марија Рилке (нем. Rainer Maria Rilke; Праг, 4. децембар 1875Валмонт, 29. децембар 1926) је био аустријски песник.

Биографија[уреди]

Рајнер Марија Рилке, фотографија из 1900.

Рођен је у Прагу 4. децембара 1875. године. Сматра се једним од највећих немачких поета.

Након 1884. године родитељи су му живели одвојено и он се с мајком се одселио у Беч. У првом дечаштву, мајка га је одгајала и одевала као девојчицу, вероватно не могавши да преболи губитак рано умрле ћерке.

Од 1886. године, на очев захтев, почео је да похађа нижу војну реалку у Ст. Пелтену. Те године школовања касније је назвао "почетком одвратности". Плашљив, повучен и тих, није успевао да се прилагоди питомачком војничком животу, премда су му у заводу допуштали да се бави и књижевношћу. Ишао у трговачку академију у Линцу. Пошто је приватно положио матуру, студирао је историју уметности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину. Његова поезија представља завршетак европске декаденције и почетак поезије бити. Рилкеова лирика је морбидна и сетна, пуна сумрачних и самртничких угођаја. Израз је доба на прелому светова између Истока и Запада и посебне мешавине словенског и германског. Древни Богови као Аполон и Хермес су често спомињани у његовим делима, као и анђели, руже... Осим лирике, писао је и приповетке, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“ и велики број писама.

Преводио је с француског (Валери, Маларме, Бодлер, Жид), енглеског (Е. Барет Браунинг) и италијанског (Микеланђело) језика. Од 1897. до 1899.године живео у Минхену и Берлину; путовао је у Италију и Русију. Затим је живео у Ворпсведеу близу Бремена. 1901.године се оженио вајарком Кларом Вестхоф, али се тај брак брзо распао. После тога је дуже живео у Паризу, путовао у Италију, Данску, Шведску, Северну Африку, Египат и Шпанију. Од 1911-1912. године живео је у замку Девин близу Трста. Рат је провео у Минхену, једно време служећи као војник у Ратном архиву. После рата је углавном боравио у Швајцарској, где се 1922. настанио у малом замку Мизот у Валеу.

Умро је у Валмонту, Швајцарска, 29. децембара 1926. године од леукемије.

Дела[уреди]

  • „Живот и песме“ (Leben und Lieder), 1894.
  • „Жртва Ларима“ (Larenopfer), 1896.
  • „Крунисан сном“ (Traumgekront), 1897.
  • „Адвент“ 1898.
  • „Мени у славу“ (Mir zur Feier), 1899.
  • „Књига слика“ ( Das Buch der Bilder), 1902.
  • „Часловац“ (Das Stunden-Buch), 1905.
  • „Нове песме I-II“ (Neue Gedichte), 1907-1908.
  • „Ране песме“ (Die frilhen Gedichte), 1909.
  • „Реквијем“ (Requiem), 1909.
  • „Живот Маријин“ (Das Marien-Leben), 1913.
  • „Девинске елегије“ (Duineser Elegien), 1923.
  • „Сонети Орфеју“ (Die Sonette an Orpheus), 1923.
  • „Воћњаци и Валески катрени“ (Vergers suivi des Quatrains Valaisans), 1926.
  • „Прозори“ (Les Fenetres), 1927.
  • „Руже“ (Les Roses), 1927.
  • „Стихови и проза из заоставштине“ (Verse und Prosa aus dem Nachlass), 1929.
  • „Позне песме“ (Spate Gedichte), 1934.
  • „Сабрана дела“ (Gesammelte Werke)


Спољашње везе[уреди]