Пређи на садржај

Египатска хронологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Астрономски плафон из гробнице Сетија I приказује звезде и сазвежђа која се користе у календарским прорачунима
Египатска хронологија приказана на временској скали, укључујући средњовековни и модерни Египат.

Већина египтолога се слаже око нацрта и многих детаља хронологије Старог Египта. Овај научни консензус је такозвана Конвенционална египатска хронологија, која почетак Старог краљевства смешта у 27. век пре нове ере, почетак Средњег краљевства у 21. век пре нове ере и почетак Новог краљевства у средину 16. века пре нове ере.

Упркос овом консензусу, неслагања остају унутар научне заједнице, што доводи до тога да се варијанте хронологије разликују за око 300 година за рани династички период, до 30 година у Новом краљевству, и неколико година у касном периоду.[1]

Поред тога, постоји низ алтернативних хронологија ван научног консензуса, као што је Нова хронологија предложена 1990-их, која помера датуме Новог краљевства за чак 350 година, или Глазговска хронологија (предложена 1978– 1982), која помера датуме Новог краљевства за чак 500 година.

Преглед

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Списак староегипатских владара

Научни консензус о општем прегледу конвенционалне хронолошке струје у египтологији није много флуктуирао током последњих 100 година. За Старо Краљевство, консензус варира чак неколико векова, али за Средње и Ново Краљевство је стабилан до неколико деценија. Ово је илустровано упоређивањем хронологије коју су дала два египтолога, први је написао 1906. године, а други 2000. (сви датуми у табели су пре Христа).[2]

Период Династија Бристед (1906) Шоу (2000)
Рани династички период Египта Прва 3400–2980 око 3000–2686
Друга
Старо краљевство Трећа 2980–2900 2686–2613
Четврта 2900–2750 2613–2494
Пета 2750–2625 2494–2345
Шеста 2623–2475 2345–2181
Први прелазни период Седма 2475–2445 2181–2160
Осма
Девета 2445–2160 2160–2125
Десета
Средње краљевство Једанаеста 2160–2000 2125–1985
Дванаеста 2000–1788 1985–1773
Други прелазни период Тринаеста? 1780–1580 1773–1550
Четрнаеста?
Петнаеста
Шеснаеста
Седамнаеста
Ново краљевство Осамнаеста 1580–1350 1550–1295
Деветнаеста 1350–1205 1295–1186
Двадесета 1200–1090 1186–1069
Трећи прелазни период Двадесетпрва 1090–945 1069–945
Двадесетдруга 945–745 945–818
Двадесеттрећа 745–718 818–727
Двадесетчетврта 718–712 727–715
Двадесетпета 712–663 715–664
Касни период старог Египта Двадесетшеста 663–525 664–525

Диспаритети између ова два скупа датума су резултат додатних открића и префињеног разумевања још увек веома непотпуних изворних доказа. На пример, Бристед додаје владара из Двадесете династије за ког су даља истраживања показала да не постоји. Након Манетона, Бристед је такође веровао да су све династије биле секвенцијалне, док је сада познато да је неколико династија владало у исто време. Ове ревизије су довеле до снижавања конвенционалне хронологије за чак 400 година на почетку Прве династије.

Године владавине

[уреди | уреди извор]
'Дијагонални звездани сто' из периода Једанаесте династије; пронађен у Асјуту, Египат. У музеју у Хилдесхајму

Окосницу египатске хронологије чине године владавине које су забележене у списковима древних египатских краљева. Пронађене листе краљева су или свеобухватне, али имају значајне празнине у свом тексту (на пример Торински краљевски канон), или су текстуално потпуне, али не дају потпуну листу владара (на пример Абидоски попис краљева и камен из Палерма), чак и за кратак период египатске историје.[3] Ситуацију додатно компликују повремене опречне информације о истом периоду владавине из различитих верзија истог текста; стога је историја Египта египатског историчара Манетона позната само по епитомима и референцама на њу које су дали каснији писци, као што су Јевсевије и Секст Африкан, а датуми за истог фараона често значајно варирају у зависности од извора.

Периоди владавине су састављени од натписа, који често дају датуме у облику године владавине владајућег фараона. Ипак, ово обезбеђује само минималну дужину те владавине и може, али и не мора да укључује било какве везе са претходником или наследником. Поред тога, неке египатске династије су се вероватно преклапале, са различитим фараонима који су владали у различитим регионима у исто време, а не серијски. Незнање да ли су монархије биле симултане или секвенцијалне доводи до веома различитих хронолошких тумачења.

Тамо где укупан број година владавине за датог владара није познат, египтолози су идентификовали два индикатора да би закључили тај укупан број: за Старо краљевство, број пописа стоке; а за касније периоде прослављање Сед фестивала. Бројни натписи из Старог краљевства алудирају на периодични попис стоке, за који су стручњаци у почетку веровали да се одржава сваке друге године; тако записи о чак 24 пописа стоке показују да је Снефру владао 48 година. Међутим, даља истраживања су показала да су ови пописи понекад вршени узастопним годинама, или након што су прошле две или више година.[4] Сед фестивал се обично славио на тридесету годишњицу фараонове владавине, тако да се могло претпоставити да су владари који су забележили славље владали најмање 30 година. Међутим, још једном, ово можда није била стандардна пракса у свим случајевима.[5]

На почетку египтологије, састављање периода владавине је такође ометала дубока библијска пристрасност египтолога. Ово је било најраширеније пре средине 19. века, када су Манетонове фигуре препознате као у супротности са библијском хронологијом, на основу старозаветних референци на Египат. У 20. веку, таква библијска пристрасност је углавном била ограничена на алтернативне хронологије изван научног мејнстрима.

Синхронизми

[уреди | уреди извор]

Користан начин за превазилажење ових празнина у знању је проналажење хронолошких синхронизама, који могу довести до прецизног датума. Током протеклих деценија, пронађен је велики број њих, иако су различитог степена корисности и поузданости.

  • Серијација, односно археолошки низови. Ово не фиксира особу или догађај за одређену годину, али успостављање редоследа догађаја може пружити индиректне доказе који ће обезбедити или подржати прецизан датум. На пример, неке уписане камене посуде владара прве две династије сакупљене су и депоноване у складишне галерије испод и запечаћене када је изграђена Џосерова пирамида, фараона из Треће династије. Други пример су блокови из Старог краљевства који носе имена неколико краљева, који су поново коришћени у изградњи пирамидалних храмова Средњег краљевства у Лишту у структурама Аменемхата I. Исто тако, трећи пилон у Карнаку, који је изградио Аменхотеп III садржао је као додатни материјал стубове Сенусрета I, заједно са разним стелама из Другог прелазног периода и Осамнаесте династије Новог краљевства.[6]
  • Синхронизми са другим хронологијама, од којих су најважније асирске и вавилонске хронологије, али се користе и синхронизизми са Хетитима, старом Палестином и у последњем периоду и са старом Грчком. Најранији такав синхронизам је у 18. веку пре нове ере, где стела гувернера Библоса Јантина указује да је фараон Неферхотеп I био савременик краља Зимри-Лиме државе Мари и Хамурабија краља Вавилона.[7] Други рани синхронизми датирају из 15. века пре нове ере, током периода Амарне, када имамо знатну количину дипломатске преписке између египатских краљева Аменхотепа III и Ехнатона (или можда Сменхара), и разних бслискоисточних владара. За Трећи прелазни период, Шошенку I је Кенет Китчен приписао датум у односу на Ровоама и система датирања Епонима, на основу библијских пасуса о Шошенковом походу. Апсолутни датум Шошенка I израчунат је на основу теорије Едвина Р. Тила.[8]
  • Синхронизми са спомен обележјима бога Аписа. Они почињу још у време владавине Аменхотепа III и настављају се у Птоломејско доба, али постоји значајан јаз од 23. године у записима између Рамзеса XI и Осоркона II. Лоша очуваност ових налаза у Серапеуму у Сахари такође повећава потешкоће у коришћењу ових записа.
  • Астрономски синхронизми. Најпознатији од њих је Сотички циклус, а пажљиво проучавање овог навело је Ричарда А. Паркера да тврди да се датуми Дванаесте династије могу одредити са апсолутном прецизношћу.[9] Новија истраживања су нарушила ово самопоуздање, доводећи у питање многе претпоставке коришћене са Сотичким циклусом, и као резултат тога, стручњаци су се удаљили од ослањања на овај циклус.[10] На пример, Доналд Б. Редфорд, у покушају да фиксира датум краја Осамнаесте династије, готово потпуно игнорише Сотистички циклус, ослањајући се на синхроницитете између Египта и Асирије (преко Хетита) и записе из астрономских посматрања.[11][12]
  • Метод радиоактивног угљеника. Ово је посебно корисно за период ране династије, где је египтолошки консензус био могућ само у распону од око три или четири века. Радиокарбонско датирање је отприлике у складу са Шоовом конвенционалном хронологијом.[13] Студија из 2013. године открила је почетак Прве династије у 32. или 31. веку, што је компатибилно са научним мишљењима која га стављају између 34. и 30. века.[14]
  • Минојска ерупција. Ово је позната загонетка не само у египатској већ и у егејској (минојској) хронологији, јер је радиокарбонски датум ерупције, између 1627. и 1600. п. н. е. (p=5%),[15] померен за читав век у поређењу са датумом традиционално прихваћеним у археологији око 1500. п. н. е.[16][17][18] Од 2012. постоје сугестије да решење лежи у прилагођавању оба датума ка "компромисном" датуму средином 16. века пре нове ере,[19] али од 2014. проблем није на задовољавајући начин решен.
  • Дендрохронологија. Било је повремених могућности да се дендрохронологија користи као подршка египатској хронологији, углавном за период Новог краљевства, као на пример у случају пронађене олупине брода код Улбурна.[20] Комбинована употреба дендрохронологије и радиокарбонског датирања омогућила је идентификацију прстенова дрвећа чак и до периода Средњег царства, као у ковчегу Ипи-ха-исхутефа (датирано 2073±9 п. н. е) или погребном чамцу Сесостриса III (датирано 1887±11. п. н. е.; конвенционални датум владавине 1878. п. н. е. –1839. п. н. е).[21]

Алтернативне хронологије

[уреди | уреди извор]

Известан број предлога за алтернативе консензуса о конвенционалној хронологији представљен је током 20. века:

  • Ревидирана хронологија Имануела Великовског као што је постулирано у његовом делу Доба у хаосу.
  • Хронологија Донована Курвила описана у делу Проблем егзодуса и његове последице.
  • Глазговска хронологија коју су формулисали чланови Друштва за интердисциплинарне студије Великовског 1978.
  • Модел Векова таме (1991) Питера Џејмса и др. померио би крај египатског Новог краљевства са 1070. п. н. е. на око 825. п. н. е.,[22] и тиме смањио све раније датуме, због погрешних прорачуна Трећег прелазног периода.
  • Нова хронологија Дејвида Рола, како је описано у његовој серији Тест времена.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kitchen, K. A. (1991). „The Chronology of Ancient Egypt”. World Archaeology. 23 (2): 201—208. JSTOR 124743. doi:10.1080/00438243.1991.9980172. 
  2. ^ Breasted's dates are taken from his Ancient Records (first published in 1906), volume 1, sections 58–75; Shaw's are from his Oxford History of Ancient Egypt (published in 2000), pp. 479–483.
  3. ^ Hsu, Shih-Wei. "The Palermo Stone: the Earliest Royal Inscription from Ancient Egypt" Altorientalische Forschungen, vol. 37, no. 1, 2010, pp. 68-89
  4. ^ Miroslav Verner, "Contemporaneous Evidence for the relative chronology of DYNS. 4 and 5", Ancient Egyptian Chronology Erik Hornung, Rolf Krauss, and David A. Warburton (editors). . Leiden: Brill. 2006. pp. 124–8. 
  5. ^ Erik Hornung, "Introduction", Ancient Egyptian Chronology Hornung, et al., pp. 10f
  6. ^ Kitchen, "Chronology", p. 203
  7. ^ William Stevenson Smith: Interconnections in the Ancient Near East: A Study of the Relationships Between the Arts of Egypt, the Aegean, and Western Asia, Yale University Press, 1965
  8. ^ Kitchen's quotes on M. Christine Tetley (2014). „Chapter 1. Introduction to Problems with the Historical Chronology of Ancient Egypt” (PDF). The Reconstructed Chronology of the Egyptian Kings. стр. 7—9. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 02. 2018. г. Приступљено 12. 07. 2023. 
  9. ^ Set forth in. „Excursus C: The Twelfth dynasty”. The Calendars of ancient Egypt. Chicago: University Press. 1950. .
  10. ^ One example is Patrick O'Mara, "Censorinus, the Sothic Cycle, and calendar year one in ancient Egypt: the Epistological problem|title=Journal of Near Eastern studies, 62 (2003), pp. 17–26.
  11. ^ Redford, "The Dates of the End of the 18th Dynasty", History and Chronology of the Eighteenth dynasty of Egypt: Seven studies|location=Toronto|publisher=University Press|year=1967|id=|pages=183–215}}
  12. ^ Kate Spence, "Ancient Egyptian chronology and the astronomical orientation of pyramids", Nature, 408 (2000), pp. 320–324. She offers, based on orientation of the Great Pyramid of Giza with circumpolar stars, for a date of that structure precise within 5 years.
  13. ^ Ramsey, C. B.; Dee, M. W.; Rowland, J. M.; Higham, T. F. G.; Harris, S. A.; Brock, F.; Quiles, A.; Wild, E. M.; Marcus, E. S.; Shortland, A. J. (18. 6. 2010). „Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt”. Science. 328 (5985): 1554—1557. Bibcode:2010Sci...328.1554R. PMID 20558717. S2CID 206526496. doi:10.1126/science.1189395. Приступљено 8. 10. 2021. 
  14. ^ Dee, Michael; Wengrow, David; Shortland, Andrew; Stevenson, Alice; Brock, Fiona; Linus Girdland Flink; Christopher Bronk Ramsey (2013). „An absolute chronology for early Egypt using radiocarbon dating and Bayesian statistical modelling”. Proceedings of the Royal Society A. 469 (2159): 20130395. Bibcode:2013RSPSA.46930395D. PMC 3780825 Слободан приступ. PMID 24204188. doi:10.1098/rspa.2013.0395. 
  15. ^ Friedrich, Walter L; Kromer, B, Friedrich, M, Heinemeier, J, Pfeiffer, T, and Talamo, S (2006). „Santorini Eruption Radiocarbon Dated to 1627–1600 B.C”. Science. American Association for the Advancement of Science. 312 (5773): 548. PMID 16645088. S2CID 35908442. doi:10.1126/science.1125087. Приступљено 2007-03-10. 
  16. ^ Warren P.M. (2006). Czerny E, Hein I, Hunger H, Melman D, Schwab A, ур. Timelines: Studies in Honour of Manfred Bietak (Orientalia Lovaniensia Analecta 149). Louvain-la-Neuve, Belgium: Peeters. стр. 2: 305—321. ISBN 978-90-429-1730-9. 
  17. ^ Balter, M (2006). „New Carbon Dates Support Revised History of Ancient Mediterranean”. Science. 312 (5773): 508—509. PMID 16645054. S2CID 26804444. doi:10.1126/science.312.5773.508. 
  18. ^ "The date of this [volcanic] event is of critical importance to the synchronisations of the civilisations in the Eastern Mediterranean. The solution of this matter is the key to most of our synchronisation problems". Bibliotheca Orientalis 61, #1–2 January – April 2004: Book review of W. Manning's "A Test of Time", 1999, Oxbow Books
  19. ^ In 2012 one of the proponents of an archaeological date, Felix Höflmayer, argued that archaeological evidence could be consistent with a date as early as 1570 BCE, reducing the discrepancy to around fifty years. Höflmayer, Felix (2012). „The Date of the Minoan Santorini Eruption: Quantifying the "Offset"”. Radiocarbon. 54 (3–4): 444. Bibcode:2012Radcb..54..435H. doi:10.1017/S0033822200047196 Слободан приступ.  Conversely, the radiocarbon dates have been argued to be inaccurate Wiener, Malcolm H.; Earle, Jason W. (2014). „Radiocarbon dating of the Theran eruption”. Open Journal of Archaeometry. 2. doi:10.4081/arc.2014.5265. 
  20. ^ Kuniholm et al. Nature 1996, 782
  21. ^ S. Manning et al., "High-precision dendro-14C dating of two cedar wood sequences from First Intermediate Period and Middle Kingdom Egypt and a small regional climate-related 14C divergence", Journal of Archaeological Science 46 (2014), 401–416.[1] [2]
  22. ^ James, Peter; et al. (1) (1991). „Centuries of Darkness: Context, Methodology and Implications [Review Feature]” (PDF). Cambridge Archaeological Journal (на језику: енглески). 1 (2): 227. ISSN 1474-0540. S2CID 246638930. doi:10.1017/S0959774300000378. 

Додатни извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Египатска_хронологија&oldid=27356606”