Жан Мелије

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Мелије
Жан Мелије
Датум рођења(1664-06-15)15. јун 1664.
Место рођењаМазерни
Датум смрти17. јун 1729.(1729-06-17) (65 год.)
Место смртиЕтрепињи

Жан Мелије (15. јун 1664.[1] – 17. јун 1729) је био француски католички свештеник за ког је након смрти откривено да је написао књигу филозофских есеја који промовишу атеизам. Рад је описао као "тестамент" својој парохији и текст осуђује све религије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Жан Мелије је рођен 15. јуна у Арденима. Почео је да учи латински од локалног свештеника 1678. и на крају се придружио сјеменишту; касније је изнео у предговору свог Тестамента да је то урадио да би задовољио своје родитеље. Након завршених студија, 7. јануара 1689. године постао је свештеник у Етрепињи у Шампањи. Живео је као сиромах и сав новац који му је остао је поклонио сиромашнима.[2]

Када је умро, у његовој кући су пронађене три копије рукописа од по 633 страница у којима он осуђује организоване религије као "замак у ваздуху" и теологију као "непознавање природних узрока сведених на систем".

Мисли[уреди | уреди извор]

У Тестаменту, Мелије одбацује не само Бога традиционалног хришћанства, већ и деистичког Бога.[3] За Мелијеа постојање зла је у супротности са идејом доброг и мудрог Бога.[4] Он је негирао да се духовна вредност може постићи помоћу патње[5] и користио је деистички аргумент стварања против Бога показујући зло које је он дозволио у овом свету.[6] За њега, религије су измишљотине владајуће елите; иако су рани хришћани били примерни у дељењу своје имовине, хришћанство се одавно смањило на подстицање усвајања патње и покорности тиранији, као што практикују краљеви Француске: неправда је објашњена као воља вишег бића.[7] 

Мелијеова филозофија је атеистичка.[8] Такође је негирао постојање душе и одбацио концепт слободне воље. У 5. поглављу пише: "Ако је Бог је несхватљив за човека, онда је наизглед рационално да се никада не мисли о њему уопште". Бога описује као "химеру" и тврди да Бог није неопходан за моралност. У ствари, он долази до закључка да "да ли постоји Бог или не [...] људске моралне дужности ће увек бити исте докле год људи поседују своју природу".

Црква у Етрепињи у којој је радио

У свом најпознатијем цитату пише о човеку који је "...желео да сви велики људи света и сво племство може бити обешено и удављено цревима свештеника".[9] Он признаје да изјава може изгледати грубо и шокантно, али додаје да је то оно што свештеници и племство заслужују, не из освете или мржње, већ због љубави према правди и истини.[10]

Подједнако је позната верзија Денија Дидроа: "и [с] цревима последњег свештеника удавимо последњег краља".[11] Током политичких немира у мају 1968. године у Француској, радикални студенти су парафразирали његов цитат "човечанство неће бити срећано док последњи капиталиста не буде обешен цревима последњег бирократе."[12]

Мелије је такође критиковао социјалну неправду и скицирао је рурални протокомунизам.[8] Сви људи у региону би припадали комунама у којима ће богатство бити заједничко, а сви ће радити. Засноване на љубави и братству, комуне би се удружиле да помогну једне другима и сачувају мир.[13]

Волтеров Екстракт[уреди | уреди извор]

Објављени су различити уређени апстракти (познати као "екстракти") Тестамента, због величине оригиналног манускрипта и понекад додаваног материјала који Меслиер није написао. Ови апстракти су били популарни због дужине и стила оригинала.

Волтер често помиње Мелијеа (звао га је "добар свештеник") у својој преписци, у којој каже његовој ћерки "читај и поново читај" Мелијеов једини рад и додаје да "сваки поштен човек мора имати Мелијеов Ттестамент у џепу." 

Волтер је објавио и своју верзију рада, познату као Extraits des sentiments de Jean Meslier.[4] Волтер је променио оријентацију Мелијеових аргумената (мада је било других радова који су ово урадили)[14] тако да се чинило да је он био деиста попут Волтера, а не атеиста.

Још једна књига, Добар осећај (француски: Le Bon Sens), је објављена анонимно 1772. године. Дуго се преписивала Мелијеу, али се испоставило да ју је написао написао Барон Холбах.[15]

Значај[уреди | уреди извор]

У својој књизи У одбрани атеизму, атеиста и филозоф Мишел Онфре описује Мелијеа као првог човека који је написао цео текст у прилог атеизму.

Раул Ванегем, теоретичар Ситуационистичке интернационале, је похвалио Мелијеову отпорности према хијерархијској власти, тврдећи да је он био "један од последњих свештеника искрено лојаланих револуционарном основу своје религије".[16]

Према Колину Бреверу (2007) који је био продуцент представе о Мелијеовом животу:

Историчари расправљају о томе ко је први пост-класични атеиста, али Мелије је први ставио своје име на неоспорно атеистички документ. За то што је овај важан догађај у великој мери непризнат (Мелије се не појављује у многим серијалима о атеизму, попут оних Ричарда Докинса) је делимично крив Волтер који је објавио 1761. године грубо искривљен "екстракт", који је представио Мелијеа као деисту и потпуно занемарио његов анти-монархизам и прото-комунистичке ставове.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ See Morehouse ( (1936). стр. 12) and Meslier (2009).
  2. ^ 1864 introduction to Meslier's Testament
  3. ^ Antognazza, Maria Rosa (2006).
  4. ^ а б Fonnesu, Luca (2006).
  5. ^ Peter Byrne, James Leslie Houlden (1995), Companion Encyclopedia of Theology. стр. 259.
  6. ^ J. O. Lindsay, (1957), The New Cambridge Modern History. стр. 86.
  7. ^ John Hedley Brooke (1991), Science and Religion: Some Historical Perspectives. стр. 171.
  8. ^ а б Peter France, (1995), The new Oxford companion to literature in French. стр. 523.
  9. ^ Jean Meslier, Testament, ch. 2: «Il souhaitait que tous les grands de la Terre et que tous les nobles fussent pendus et étranglés avec les boyaux des prêtres.
  10. ^ George Huppert (1999), The style of Paris: Renaissance origins of the French Enlightenment. стр. 108.
  11. ^ Diderot, Dithrambe sur Féte des Rois: «Et des boyaux du dernier prêtre serrons le cou du dernier roi.
  12. ^ "Telegrams", Situationist International Online, accessed 4 July 2013.
  13. ^ "Utopianism in the Renaissance and Enlightenment", in Donald F. Busky (2002), Communism in History and Theory. стр. 54–55.
  14. ^ See Wade (1933) for a discussion of the different versions and Extraits of the manuscript of the Testament.
  15. ^ Baron d'Holbach – Good Sense: Transcription Notes.
  16. ^ Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, trans.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Brewer, Colin (2007). "Thinker: Jean Meslier", New Humanist. Vol. 122 (4), July/August. Available online: [1].
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1970). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.1. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1971). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.2. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1972). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.3. Paris: Editions Anthropos.
  • Meslier, Jean . Testament: Memoir of the Thoughts and Sentiments of Jean Meslier. Translated by Michael Shreve. . Prometheus Books. 2009. ISBN 978-1-59102-749-2. .
  • Morehouse, Andrew R. (1936). Voltaire and Jean Meslier. Yale Romanic Studies, IX. New Haven: Yale University Press.
  • Wade, Ira O. (1933). „The Manuscripts of Jean Meslier's "Testament" and Voltaire's Printed "Extrait"”. Modern Philology. 30 (4): 381—398. JSTOR 434220. S2CID 161135403. doi:10.1086/388059.  [2].

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Жан Мелије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан_Мелије&oldid=27483490”