Закон о забрани дискриминације (Србија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Закон о забрани дискриминације
Народна скупштина Републике Србије
Закон о забрани дискриминације
Територија важењаРепублика Србија
Датум доношења26. март 2009.
Датум ступања на снагу7. април 2009.
Службени гласникСлужбени гласник Републике Србије бр. 22/09; 52/21 (амандмани)
ПредлагачВлада Републике Србије

Закон о забрани дискриминације је законски акт који је усвојила Народна скупштина Републике Србије 26. марта 2009.[1] на предлог Владе Републике Србије. Предлог закона влади је упутило Министарство за рад и социјалну политику на чијем је челу тада био Расим Љајић.

Законом се уређује општа забрана дискриминације, облици и случајеви дискриминације, као и поступци заштите од дискриминације.[2] Законом се такође успоставља независни државни орган, Повереник за заштиту равноправности, који између осталог има овлашћења да прима и разматра притужбе због повреда одредаба закона и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима.[2]

Предлог закона је, пре него што је послан у скупштинску процедуру, припреман 4 године,[3] те је добио подршку у Влади,[4][5] министарствима и скупштинским одборима,[3] међутим, 16 сати пре заказане расправе у Народној скупштини,[6] Влада је повукла предлог из скупштинске процедуре.[3][7][8][6] Предлог закона повучен је након телефонске сједнице Владе о којој није био обавештен Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић.[9][10]

Како је касније објашњено, предлог закона је повучен на захтев Српске православне цркве,[9][6][8][10][11][12][13] који су подржале остале традиционалне верске заједнице у Србији.[6][11][14][15][10][13]

Српска православна црква и друге верске заједнице су имале примједбе на чланове 18. и 21. закона, те су тражиле да ти чланови буду уклоњени из предлога закона.[16][15] Члан 18. предлога регулисао је слободу испољавања вере или уверења,[17] док је члан 21. забрањивао дискриминацију на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.[17] Након вишедневних консултација, предлог закона је враћен у скупштинску процедуру. Промене су претрпела четири члана првобитног предлога, и то чланови 3, 18, 21, и 56.[18] Најспорнији чланови 18. и 21. су, уместо брисања, измењени и допуњени.[18] У члану 18. дописан је трећи став,[16][18][2] док је из члана 21. избачен дио који се односи на дискриминацију у погледу родног идентитета,[18][16] док је остао дио којим се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације.[16][2][18]

Овакав закон је поново упућен у скупштинску процедуру, те је усвојен 26. марта 2009.[1] Закон је објављен у Службеном гласнику 30. марта,[19] а ступио је на снагу 8 дана након тога, осим чланова 21 до 40, који су ступили на снагу 1. јануара 2010.[2]

Повлачење предлога закона из скупштинске процедуре 16 сати пре заказане расправе изазвало је оштре реакције појединих политичких партија,[3] државних службеника,[6][3][20] и невладиног сектора[21][6][3][20][18] као и међународних организација и институција. Министар Расим Љајић се запитао да ли ће убудуће за сваки закон који се доноси морати да затражи мишљење различитих цркава.[14]

Припрема закона[уреди | уреди извор]

Промене у предлогу закона[уреди | уреди извор]

Средином марта, Влада је утврдила нови предлог закона и проследила га скупштини на усвајање по хитном поступку.[22][23] Из Владе је саопштено да су усвојене саме неке од примједби Српске православне цркве и традиционалних верских заједница, а министар за рад и социјалну политику Расим Љајић изјавио је да су одбачене примедбе верских заједница које би промениле суштину и карактер закона.[22][23] Са овим предлогом није се сагласио министар вера Богољуб Шијаковић, који није ни присуствовао седници владе на којој је предлог усвојен.[22] У односу на првобитни предлог, промењена су четири члана, а избачен је дио који се односи на забрану дискриминације на основу родног идентитета.[22]

Члан 3[уреди | уреди извор]

У односу на првобитни предлог, члан 3 је допуњен у трећем ставу.

Текст члана 3 пре промене:[17]

Свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Републике Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације.

Странац у Републици Србији, у складу са међународним уговорима, има сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само грађани Републике Србије.

Забрањено је вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других.

Текст члана 3 након промене:[2]

Свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Републике Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације.

Странац у Републици Србији, у складу са међународним уговорима, има сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само грађани Републике Србије.

Забрањено је вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других зајамчена Уставом и међународним уговорима.

Члан 18[уреди | уреди извор]

У односу на првобитни предлог, члан 18 је такође измењен и допуњен.

Текст члана 18 пре промене:[17]

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу слободног

испољавања вере или уверења, односно ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да

приватно или јавно изнесе своја уверења, у складу са законом.

Текст члана 18 након промене:[2]

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу слободног испољавања вере или уверења, односно ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да приватно или јавно изнесе или поступи сходно својим уверењима. Не сматра се дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница, у складу са посебним законом којим се уређује слобода вероисповести и статус цркава и верских заједница.

Члан 21[уреди | уреди извор]

У односу на првобитни предлог, из члана 21 је избачен дио који се односи на забрану дискриминације на основу родног идентитета. Српска православна црква и друге традиционалне верске заједнице које су је подржале, тражиле су и уклањање одредаба о забрани дискриминације на основу сексуалне оријентације, али су ове одредбе ипак остале у закону.

Текст члана 21 пре промене:[17]

Родни идентитет и сексуална оријентација је приватна ствар и нико не може

бити позван да се јавно изјасни о свом родном идентитету и сексуалној оријентацији.

Свако има право да изрази свој родни идентитет и сексуалну оријентацију, а дискриминаторско поступање због изражавања родног идентитета и сексуалне оријентације је забрањено.

Слобода изражавања родног идентитета и сексуалне оријентације из ст. 1. и

2. овог члана односе се и на случајеве транссексуалности.

Текст члана 21 након промене:[2]

Сексуална оријентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији. Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Члан 56[уреди | уреди извор]

Одражавајући промене које су начињене у члану 21, промењен је и члан 56 закона.

Текст члана 56 пре промене:[17]

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај

правно лице или предузетник ако лице или групу лица позове да се јавно изјасне о свом родном идентитету и сексуалној оријентацији, односно ако спречи изражавање њиховог родног идентитета и сексуалне оријентације у складу са овим законом (члан 21. ст. 1. и 2).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и

физичко лице.

Текст члана 56 након промене:[2]

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако лице или групу лица позове да се јавно изјасне о својој сексуалној оријентацији, односно ако спречи изражавање њихове сексуалне оријентације, у складу са овим законом (члан 21). Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Усвајање закона[уреди | уреди извор]

Због чињенице да нису прихваћене све примедбе Српске православне цркве и традиционалних верских заједница код формулисања новог предлога закона, односно што није избачен члан 18 који регулише верске слободе, и члан 21 који забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације,[16][15], иако је из овог члана избачен родни идентитет, његово усвајање у Народној скупштини је било неизвесно.[12] Опозиција је најавила подношење великог броја амандмана на закон који се подударају са оним што је тражено од стране СПЦ и традиционалних верских заједница.[24] Подршку закону најавили су посланици владајуће коалиције,[25] осим Јединствене Србије,[25] као и посланици опозиционе Либерално-демократске партије,[24][25] док је опозиција најавила да ће уколико не буду усвојени њихови амандмани, гласати против закона.[24][25]

Посланици неколико опозиционих партија најавили су подношење и до неколико стотина амандмана на текст предлога закона.[26], а укупно је поднесено око 500 амандмана.[26] Председник Административног одбора Скупштине Ненад Константиновић је у подношењу великог броја амандмана видео намеру да се опструише рад парламента.[26]


Након дводневне расправе, током које је образложено преко 400 амандмана, закон је усвојен 26. марта 2009. За закон су, како је и најављено, гласали сви посланици владајуће коалиције осим посланика Јединствене Србије и једног посланика Партије уједињених пензионера Србије, а закон је подржала и Либерално-демократска партија. С друге стране, против су били Српска радикална странка, Демократска странка Србије и Нова Србија, док посланици Српске напредне странке нису учествовали у гласању.[27]

Законске одредбе[уреди | уреди извор]

Закон је подељен на девет поглавља и има укупно 63 члана:[2]

  • I Основне одредбе (чланови 1-3);
  • II Општа забрана и облици дискриминације (чланови 4-14);
  • III Посебни случајеви дискриминације (чланови 15-27);
  • IV Повереник за заштиту равноправности (чланови 28-34);
  • V Поступање пред повереником (чланови 35-40);
  • VI Судска заштита (чланови 41-46);
  • VII Надзор (чланови 47-49);
  • VIII Казнене одредбе (чланови 50-60);
  • IX Прелазне и завршне одредбе (чланови 61-63).

Закон експлицитно одређује појам дискриминације или дискриминаторског поступања већ у другом члану.[2] Ови појмови, како је дефинисано у закону, имају следеће значење:[2]


Повереник за заштиту равноправности[уреди | уреди извор]

Законом се успоставља Повереник за заштиту равноправности,[2] који има овлашћења да прима и разматра притужбе због повреда одредаба закона и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима. Повереника бира Народна скупштина већином гласова народних посланика, а на предлог одбора надлежног за уставна питања.[2]

Мандат на који се бира Повереник је пет година, а исто лице може бити бирано за повереника највише два пута.[2] Одредбе о Поверенику ступиле су на снагу нешто касније него остале одредбе закона, 1. јануара 2010.[2]

За првог Повереника за заштиту равноправности Народна скупштина изабрала је 5. маја 2010. Невену Петрушић, декана Правног факултета у Нишу.[28]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije”. Политика. 26. 03. 2009. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Закон о забрани дискриминације (Сл. Гласник Р. Србије 22/09 од 30.3.2009)
  3. ^ а б в г д ђ „Vlada povukla Predlog zakona protiv diskriminacije”. Политика. 5. 03. 2009. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  4. ^ „Usvojen Predlog zakona protiv diskriminacije”. Данас. 19. 02. 2009. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  5. ^ „Zakonom protiv diskriminacije”. Б92. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  6. ^ а б в г д ђ „SPC i verske zajednice protiv Ustava Srbije”. Данас. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  7. ^ R.D. „Vlada povukla zakon zbog SPC”. Данас. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  8. ^ а б „Povučen antidiskriminacioni zakon”. Б92. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  9. ^ а б „Crkva protiv zakona o diskriminaciji”. Блиц. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  10. ^ а б в „Crkve neće zakon koji je „otputovao” u Brisel”. Политика. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  11. ^ а б „Crkva čisti zakon”. Вечерње Новости. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  12. ^ а б „Ima li većine za Zakon protiv diskriminacije?”. Данас. Приступљено 10. 5. 2011. [мртва веза] (језик: српски)
  13. ^ а б „Crkve i verske zajednice danas šalju amandmane vladi”. Политика. 10. 03. 2009. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  14. ^ а б „Vlada za "usklađivanje predloga"”. Б92. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  15. ^ а б в „Sporni članovi 18 i 21 ostaju u predlogu zakona”. Блиц. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  16. ^ а б в г д „Crkva izmenila zakon”. Вечерње Новости. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  17. ^ а б в г д ђ „Предлог закона о забрани дискриминације” (PDF). Приступљено 9. 5. 2011. [мртва веза] (језик: српски)
  18. ^ а б в г д ђ „LJAJIĆ: Hitno vraćanje u skupštinsku proceduru”. Данас. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  19. ^ Службени гласник Републике Србије бр. 22/09 (од 30.3.2009)
  20. ^ а б „Karadžić: O zakonu sledeće sedmice”. Б92. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  21. ^ „NVO: Zaustaviti klerikalizaciju društva, usvojiti zakon”. Блиц. Приступљено 9. 5. 2011.  (језик: српски)
  22. ^ а б в г „Vlada usvojila zakon, verske zajednice protiv”. Политика. 14. 03. 2009. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  23. ^ а б „Vlada uputila Skupštini Zakon protiv diskriminacije”. Блиц. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)
  24. ^ а б в „Opozicija brani stavove Crkve”. Вечерње Новости. Приступљено 11. 5. 2011.  (језик: српски)
  25. ^ а б в г „Čeda za zakon o zabrani diskriminacije, Palma protiv”. Блиц. Приступљено 11. 5. 2011.  (језик: српски)
  26. ^ а б в „Dva puta više amandmana nego vremena za raspravu”. Политика. Приступљено 11. 5. 2011.  (језик: српски)
  27. ^ „Усвојен Закон о забрани дискриминације”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 11. 5. 2011.  (језик: српски)
  28. ^ „Skupština izabrala poverenika za zaštitu ravnopravnosti”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 10. 5. 2011.  (језик: српски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Закон_о_забрани_дискриминације_(Србија)&oldid=27618820”