Звездарска шума
| Звездарска шума[1] | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 Излетиште у Звездарској шуми | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Београд |
| Управљачко тијело | Србија |
Звездарска шума, парк-шума Звездара, споменик природе Звездара[2] или само Звездара налази се у истоименој Београдској општини и представља значајан део екосистема града. Истовремено Звездара, је атрактивно излетиште у ужем центру града, које служи за одмор, спорт и рекреацију.
Опис
[уреди | уреди извор]По положају заузима десну страну реке Дунав. То је пошумљени део брда, које се некада звало Велики Врачар[3], са врхом који се налази на 254 метара н.в, због чега доминира источним делом Београда. Овај простор је са свих страна стешњен градским ткивом и заузима површину неправилног облика,[1] а граничи се са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром „Звездара“. Пошумљени део заузима око 145 хектара површине[4], од чега је 21 хектар уређен као парк.[5] Вегетација, која расте у урбаним условима града је вештачког порекла и њена просечна старост износи око 60 година. Данас највећи део парк-шуме чине чисте или мешовите врсте дрвећа, као што су багрем, црна топола и канадска топола, амерички јасен, горски јавор, бели јасен, храст лужњак, црни бор и бели бор, као и шумско и украсно шибље. Основна функција шуме је унапређење животне средине и оптимизација еколошких услова у граду.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Звездара је недовољно истражени археолошки локалитет праисторијског доба.[5]
Врачар се први пут помиње на једном турском плану из 1621. године као „брдо и велико поље“. Делио се на Источни, Западни и Велики Врачар, односно Звездару.[1]
Брдо и крај око њега, простор све до Вуковог споменика, који је у Београду данас познат као Звездара, до почетка 30-их година 20. века звао се Источни Врачар. Због свог положаја краљ Петар I Карађорђевић, планирао је да на месту где је смештена опсерваторија, сагради себи двор, али су га војни стратези одговорили од те намере, пошто са Мирјевске стране брда, у подножију протиче река Дунав, па би због тога двор био лака мета за аустријске топовњаче које су пловиле Дунавом. Међутим, 1932. године[3] је на врху брда, на делу Источног Врачара којим се простирао Лауданов шанац, изграђена Aстрономска Опсерваторија. Народни израз за опсерваторију је звездарница, или звездара, тако да је убрзо и крај прозван Звездара, док се претходни назив задржао само за крај с друге стране Булевара краља Aлександра.[6]
Са пошумљавањем Звездаре кренуло се 1933. после изградње Астрономске опсерваторије 1932, када је почело уређивање парка и засађивање зеленила. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве.[4] Највећи број стабала шуме посађен је у периоду од 1948—1950. године[1] у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини опсерваторије основан Институт Михајло Пупин.[7]
Током II св. рата, у звездарској шуми је била стациониран немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.
Пре НАТО агресије у Звездарској шуми налазила се и одбрана града Београда која је тада измештена у село Јаково.[8]
На самом рубу шуме, недалеко од Инситута Михајло Пупин, још 1989. године започета је изградња Научно технолошког парка „Звездара“, али се убрзо стало, да би се касније поново наставило и парк је отворен 2012. године[9]
Будућност
[уреди | уреди извор]Генерални план Београда 2021. године је издвојио Звездарску шуму као евидентирану површину са природним вредностима, који спада у трајна добра града Београда. Због амбијенталног, симболичког и еколошког значаја за град дат је предлог за његову заштиту,[1] Ово представља резултат борбе грађана да сачувају шуму од даље сече и градње.[10][11]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Приказ врста птица које живе у Звездарској шуми -
Списак птица које живе у Звездарској шуми -
-
-
-
-
-
-
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Завод за заштиту природе Србије: Заштићена Звездарска шума, 25. 3. 2012.”. Приступљено 4. 9. 2012.[мртва веза]
- ^ „Београд.рс:Генерални план Београда 2021, стр. 22” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2012. г. Приступљено 6. 9. 2012.
- ^ а б „Астрономија: Астрономска опсерваторија у Београду, 5. 4. 2009., Приступљено 4. 9. 2012., такође Часопис „Астрономија“, бр. 25 стр. 14”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 04. 09. 2012.
- ^ а б „Општина Звездара: Животна средина”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ а б „Звездарска шума - блог, 10. 7. 2009.”. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Астрономска опсерваторија на Звездари, 17. 8. 2009.”. Приступљено 6. 9. 2012., одломак из романа „Повратак кошаве у Београд“, Неда Ковачевић
- ^ „Вечерње новости: Звездарска шума без асфалтних стаза, 19. децембар 20111”. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Екопедиа:Угрожавање природног добра - споменика природе Звездарска шума, 17. 4. 2011.”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Научно технолошки парк Звездара, ЈУП”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2012.
- ^ „Печат: Све што расте и цвета уништиће варвари, 23. 3. 2010.”. Приступљено 9. 9. 2012.
- ^ „Данас: Шумска вила брани „плућа града“, 25. 1. 2010.”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2010. г. Приступљено 9. 9. 2012.
