Исламска калиграфија

Исламска калиграфија
Исламска калиграфија
	Басмала у исламској калиграфији из 18. века из Османског региона, писмо Тхулутх
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Саудијска Арабија, Алжир, Бахреин, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Либан, Мауританија, Мароко, Оман, Судан, Палестина, Тунис, Уједињени Арапски Емирати, Јемен

Исламска калиграфија је уметничка пракса рукописа и калиграфије, на језицима који користе арапски алфабет или арапско писмо изведена из њега. Укључује арапску, перзијску, отоманску и урду калиграфију.^[1] На арапском језику је познат као кхат арапски (арап. خط عربي), што се преводи на арапске линије, дизајн или конструкција.

Пошто исламски прописи забрањују сликање и вајање фигура, исламска уметност се заснивала на лепом писању текста – калиграфији, и сопственој орнаментици, тзв. арабеска. Тако се развила најбогатија и најразноврснија позната калиграфија, са много различитих врста слова и начина писања (у облику круга, у огледалу, у облик слике предмета, птице и сл.)^[2]

Текстови калиграфских отисака су скоро увек курански стихови, нешто ређе ајети и врло ретко неке друге изреке или текстови. Калиграфске радове налазимо у џамијама и другим сакралним објектима, у виду левхија (урамљених слика), извезених на платну, многи руком писани на пример мусхафи су такође калиграфска дела.

Карактеристично је у Босни и Херцеговини, за џамије грађене у доба Османлија, карактеристично је да на зидовима имају 6 калиграфских натписа: „Алах" и „Мухамед" на предњем зиду, и имена четворице праведни калифа на бочним зидовима: „Ебу Бекр", „Омар", „Осман" и „Алија", а на задњем зиду имена Мухамедових унука „Хасана" и „Хусеина".^[3]