Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ Ђорђу Јелићу у Брђанима
Споменик са аманетом Ђорђа Јелића
Опште информације
МестоБрђани
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ
Време настанка1852-1856

Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима (Општина Горњи Милановац) налази се испод храста–записа у близини Ибарске магистрале. Себи за живота подигао га је механџија Ђорђе Јелић и на њему оставио аманет да сви будући закупци механе плаћају помен њему и потомцима у Манастиру Вујан.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Ђорђе Јелић доселио се из Црне Горе у Брђане 30-их година 19. века. Био је један од најбогатијих досељеника – купио је стари турски хан покрај главног друма у коме је отворио механу, манастирску воденицу на реци Деспотовици и велико имање са комплексима шуме.

Као ватрени присталица Милоша Обреновића, био је депутат на Светоандрејској скупштини на којој је 11. децембра 1858. године донета одлука о повратку Милоша Обреновића за кнеза Србије. Ђорђе Јелић умро је 15. марта 1861. године у 60-ој години. Сахрањен је на Вујанском гробљу.[2]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Споменик припада типу тзв. „капаша”. Исклесан је од жутог пешчара склоног пропадању услед влаге. Стуб је импозантних димензија: висок 215 cm, страница ширине 49 cm и 30 cm, с поклопцем обрнуте зарубљене пирамиде димензија 70х70х32 cm.

Смештен испод крошње великог храста, споменик је у засенку патинирао у мрко, са капом обраслом маховином. С предње, источне стране већим делом је оштећен и круни се. Захваљујући старијој фотодокументацији, у потпуности је могуће реконструисати изглед споменика и све натписе.[3]

При врху споменика исклесан је стилизован грб Кнежевине Србије са круном и оцилима, димензија 28х28 cm. Са страна грба, у угловима, налазе се две седмокраке звезде, а испод анђели раширених крила. Испод грба уклесан је полукружан натпис: ЂОРЂЕ (Ј)ЕЛИЋ, а у плитком удубљењу димензија 78х40 cm попрсје механџије. Приказан је као човек у зрелим годинама, дугих бркова. На глави му је фес са кићанком, а за широким појасом - силавом заденути јатаган и кубура. Десну руку, о коју је окачена чутурица, положио је на груди.

Епитаф[уреди | уреди извор]

Испод попрсја, у раму димензија 34х58 cm, било је уписано 6 редова:

ЗА СВОИ И
СВОИ ПОТО
МАКА СПО
МЕН 31. ЈУЛИЈА
1852. ГОД.
У БРЂАНИМА

На десној, бочној страни стуба урезан је натпис у 37 редова који гласи:

„На деснои страни споменика остављам тои последњи надпис с моиом драгом вољом као од 1835. г. тако и од сада да манастиру Вуину кад год литургие будуће платежно буди кои моју меану било под закуп држао дужан да буде више речене литургие давати и тако, после мене мои син Андрија и док е мое фамилие и М. Вуина – Ђ. Е.1856. г.”

Лева, бочна страна и наличје, на којем је плитко удубљен правоугаони простор са лучним завршетком димензија 31х90 cm, су празни. Највероватније да је ово поље било планирано за каснији текстуални урез.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глишић, др Миломир В (1999). Брђани. Горњи Милановац: Одбор за проучавање села САНУ Београд. стр. 163. 
  2. ^ Глишић, др Миломир В (2012). Родослови фамилија и породица села Брђани. Горњи Милановац: Аутор. стр. 41. ISBN 978-86-7432-061-7. 
  3. ^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 39. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 39. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Глишић, др Миломир В (2012). Родослови фамилија и породица села Брђани. Горњи Милановац: Аутор. стр. 41. ISBN 978-86-7432-061-7. 
  • Глишић, др Миломир В (1999). Брђани. Горњи Милановац: Одбор за проучавање села САНУ Београд. стр. 163. 
  • Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
  • Станић Радомир, Споменик са тестаментом, Чачански глас, 20. септембар (1968). стр. 6.
  • Глишић др Миломир В, Брђани, Библиотека „Хронике села” бр. 97, Одбор за проучавање села САНУ Београд, Горњи Милановац, 1997.
  • Дудић Никола. Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак 1998.
  • Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2009. ISBN 978-86-519-0181-5. ISBN 978-86-82877-29-5. 
  • Глишић др Миломир В. Родослови фамилија и породица села Брђани, ауторско издање, Горњи Милановац. 2012. ISBN 978-86-7432-061-7.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајпуташ_механџији_Ђорђу_Јелићу_у_Брђанима&oldid=26908578”