Крестци
Крестци Кре́стцы | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Новгородска област |
Рејон | Крестечки рејон |
Основан | први помен 1393. |
Варошица од | 1938. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 8.196 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 15′ 17″ С; 32° 30′ 41″ И / 58.254722° С; 32.511389° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 175461 |
Позивни број | +7 81659 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 214 551 |
ОКТМО код | 49 614 151 051 |
Крестци (рус. Кре́стцы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Крестечком рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 8.196 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Крестци налази се у централним деловима Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије на око 85 километара југоисточно од административног центра Великог Новгорода. Кроз насеље протиче река Холова, лева притока реке Мсте и део басена језера Иљмењ.
Кроз варош пролази национални аутопут М10 на релацији Москва—Санкт Петербург.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима насеље Крестци први пут се помиње у новгородском летопису из 1393. године: „В лето 1393 года поставлена церковь Святой Богородицы на Хрестьцах“ (У лето 1393. године подигнута је црква Свете Богородице у месту Хрестци). Име насеља вероватно потиче од чињенице да се развило на месту где се укрштају два важна пута, од Москве ка Новгороду и од Пскова ка Вологди. У каснијим временима било је познато и као Хрестцовски (рус. Хрестцовский) и Крестецки Јам (рус. Крестецкий Ям).
Одлуком императорке Екатерине II од 4. септембра 1776. године дотадашње село Крестецкиј је преображено у град Крестци, уједно поставши и окружним центром. Две године касније изграђен је и први генерални урбанистички план града, саграђена је Јекатеринска саборна црква и цараско одмаралиште.
Крајем XVIII века у граду је живело око две хиљаде становника, деловала је циглана и млин те укупно 12 трговачких радњи. У исто време готово све стамбене грађевине су биле од дрвета, а једино 8 од њих је било изграђено од чврстих материјала. Привредни и демографски напредак града током XIX века текао је умереним темпом. У том периоду у граду је радила пилана, дестилерија водке, кожара и тканица. Посебна врста веза која се развила у ткачким радњама у то време прославила је Крестце широм земље (узорак те чипке „крестечки вез“ данас се налази на застави рејона и уврштен је у списак руског културног наслеђа). Године 1881. отворена је градска библиотека.
Године 1926. након 250 година насеље је изгубило статус града и преобразовано је у село. Са статусом руралне заједнице остаје све до 1938. када је преобразовано у радничку варошицу. У јануару 2006. успостављена је другостепена Крестечка урбана општина као део Крестечког рејона, и поред варошице Крестци обухватала је и 9 оближњих села.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 9.095 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 8.196 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
5.246 | 8.502 | 9.749 | 10.190 | 10.464[2] | 9.963[3] | 9.095[4] | 8.196 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.